psihološka dostignuća adolescencije

Question 1

Danijel Kiting – osobine razlikovanja adol. mišljenja od srednjeg detinjstva:

Answer 1

1) Razmišljanje o mogućnostima

2) Razmišljanje unapred

3) Razmišljanje u hipotezama

4) Razmišljanje o misaonim procesima (metakogn. mišljenje – razmišljanje o sopstvenim mislima, sek. mišljenje – R pravila o pravilima i razm. o tuđim stanovištima)

5) Razmišljanje preko konvencionalnih granica

Question 2

formalne operacije

Answer 2

Pijaže: operacija je mentalna akcija koja se uklapa u logički sistem.

Question 3

kod form. operacionalnog mišljenja

Answer 3

sve moguće kombinacije
razmatraju u svakom slučaju -> svaka delimična veza grupisana u odnosu prema celini.

potrebno za sistematsko rešavanje problema.

Question 4

postojanje struktuisane celine

Answer 4

(sistem odnosa koji mogu biti logički opisani i o kojima se može logički misliti)

• glavna odlika formalne operacije.

Question 5

Pijažeovi stadijumi kognitivnog razvoja

Answer 5

1. senzomotorni stadijum (rođenje-2god)
2. preoperacionalni stadijum (2-6 god)
3. konkretne operacije (6-12g)
4. formalne operacije (12-19g)

Question 6

senzomotorni stadijum

Answer 6

rođenje-2g

koordinacija čulne percepcije i jednostavnih moto P.

otkrivanje sveta oko sebe i stupanje u interakciju sa njim.

Question 7

preoperac. stadijum

Answer 7

2-6g

nije neophodno da događaji, objekti budu prisutni da bi se o njima pričalo.

predstavljanje realnosti pomoću simbola.

ne razlikuje svoju tačku gledišta od tuđih.

Question 8

konkretne operacije

Answer 8

6-12g

mogućnost mentalne kombinacije, razdvajanja, transf. objekata i akcija (konkretne su jer se izvode u prisustvu obj. o kojima se misli).

Question 9

formalne operacije

Answer 9

12-19g

sposobnost sistematskog razmišljanja o svim logičkim odnosima u vezi sa problemom.

Question 10

postoje sumnje u to

Answer 10

da su formalne operaije univerzalne i da pokrivaju sve oblasti adolescentnog razmišljanja.

neka istr: ne može da dolazi do spontanog R takvog mišljenja
kod adol. -> u nekim zadacima su im neophodna uputstva i treninzi, a
kod mlađih IK ni prethodni trening ne pomaže.

Ne postoje polne razlike u formalnim operacijama, ali postoje kulturne.

Question 11

Pijaže menja mišljenje o univerzalnosti formalnih operacija

Answer 11

odbacuje ideju o univerzalnoj k. sposobnosti – „u ekstremno nepovoljnim uslovima se formalno operacionalno mišljenje neće javiti“.

Pred kraj života isticao je da svi
normalni ljudi dostižu nivo formalnih operacija, ali u različitim oblastima zavisno od svojih
sklonosti i profesionalnih usavršavanja.

Question 12

teorija KOI

Answer 12

karakt. mišljenja adol. se
najbolje mogu opisati povećanjem kapaciteta za obradu info., a ne kval. drugačijim načinom mišljenja, kao što je mislio Pijaže.

Question 13

promene odnosa mišljenja i govora

Answer 13

Verner i Kaplan: deca stvaraju
značenja nepoznatih reči (5 rečenica sa novom rečju, da pogode značenje gledaju samo jednu, a
ne sve).

Question 14

tokom adol. se razvija

Answer 14

komplementarna SB pravljenja analogija
(Milerov test analogija – „dan je prema noći isto što i … prema mraku“).

Question 15

Levinson i KArpenter

Answer 15

koristili stvarne (istinite) analogije i kvazianalogije da bi utvrdili razliku između apstraktnog i
konkretnog oblika mišljenja.

Kvazianalogije su bile lakše za razumevanje 9y, dok su 15y podjednako dobro rešavali obe vrste analogija.

Question 16

Socio-kulturni pristup

Answer 16

kval. novi oblici mišljenja se javljaju kada se tinejdžeri pripremaju za usvajanje uloge odraslih (sličnost sa Pijažeom).

naglašavaju razlike u
kontekstima akt. odraslih i pojedinačnoj heterogenosti misaonih procesa odraslih.

neophodno analizirati strukturu akt. i skripta koje se izvode u razl. tipovima okruženja.

H: da sve kulture imaju kontekst u kome se koristi f.o.m. (razlika sa Pijažeom).

Question 17

soc-kulturni pristup - počinje sa

Answer 17

analizom stvarnih aktivnosti, u kojima se može ispoljiti f.o.m.

Question 18

soc-kulturni pristup, univerzalno

Answer 18

sticanje sposobnosti da se sistematski misli o sistemu,

varijabilan je kontekst u
kojem će se ta sposobnost koristiti.

Question 19

razmišljanja o politici

Answer 19

velike promene u razmišljanju nastaju oko 14 god, posebno
vidljiva u 3 oblasti:

1. zakoni
2. soc. kontrola
3. politički idealizam

Question 20

zakoni

Answer 20

sa 15-16 počinju da koriste apstraktne pojmove u pitanjima o društvu, pre toga konkretni.

Question 21

socijalna kontrola

Answer 21

najmlađi adol: za sve prekršioce zakona najbolje stroge kazne, a kako odrastaju pojavljuju se ideje poboljšanja i rehabilitacije.

stariji mogu da misle i o dobrobiti koju zakoni donose, a mlađi
shvataju zakone samo kao način da se spreči loše P ljudi.

pojmovi promenjivog, fleksibilnog i dobro uravnoteženog političkog sistema zahtevaju formalno operacionalno mišljenje.

Question 22

politički idealizam

Answer 22

ideologije koje usvajaju su često utopijske ili religiozne.

mnogi mladi ljudi postaju sve više cinični prema političkim procesima.

uviđaju probleme nekonzistentnosti u političkom životu, ali nisu u stanju da daju praktično rešenje.

Question 23

Kolbergovi stadijumi moralnog mišljenja

Answer 23

1. prekonvencionalni stadijum
2. konvencionalni stadijum
3. postkonvencionalni stadijum

Question 24

1. prekonvencionalni stadijum

Answer 24

• na početku srednjeg detinjstva (nije zasnovano na soc. konvencijama i zakonima):

1. podstadijum Heteromna moralnost
2. podstadijum Instrumentalno mišljenje

Question 25

podstadijum Heteromna moralnost

Answer 25

miš. zasnovano na poslušnosti i kazni; poslušnost radi vlastitog dobra.

Question 26

podstadijum Instrumentalno mišljenje

Answer 26

poštovanje pravila samo kada je to u neposrednom interesu.

Question 27

2. konvencionalni stadijum

Answer 27

krajem srednjeg detinjstva deca počinju da uzimaju u obzir soc. konvencije. 1. podstadijum Moralnost dobrog deteta 2. podstadijum Moralnost zakona i reda

Question 28

podstadijum Moralnost dobrog deteta

Answer 28

biti moralan znači ispunjavati očekivanja porodice, učitelja i dr. značajnih osoba.

Question 29

podstadijum Moralnost zakona i reda

Answer 29

nije usmereno na odnose među pojedincima, već na odnose između pojedinca i grupe.

Question 30

3. postkonvencionalni stadijum

Answer 30

usmerenja ka moralnim problemima druš. ugovora, ali postoji otvorenost za demokratski proces promene i poboljšanje 1. podstadijum Mišljenje prema društvenom ugovoru 2. podstadijum Univerzalni etički principi

Question 31

polne razlike u moralnom razmišljanju

Answer 31

K. Gilijan: muško - usmereno ka pravima pojedinca žensko - osecanje odgovornosti za druge ljude.

Question 32

kulturne varijacije u moralnom mišljenju

Answer 32

ljudi koji žive u relativno malim zajednicama, sa neposrednim kontaktom, u tehnološki nerazvijenim društvima su retko klasifikovani iznad 3. podstadijuma, a često opravdavaju svoje odluke odgovorima koji su na nivou 1. i 2. podstadijuma.

Question 33

promene atributa selfa

Answer 33

sa polaskom u školu deca počinju da razmišljaju o sebi u komparativnim terminima. tokom adol. lični identitet je izražen terminima opštih verovanja, vrednosti i životnih planova.

Question 34

višestruki self

Answer 34

Samo-opis se menja od relativno konkretnih osobina ka obuhvatnijim pojmovima višeg reda i uključuje raznolikije osobine. shvataju da su različite osobe u razl. kontekstima.

Question 35

adol. samopoštovanje

Answer 35

sa visokoim samopoštovanjem su povezane osobine koje se pripisuju popularnim vršnjacima, najznačajnije su privlačnost i prihvaćenost u grupi. U proseku, devojke imaju niže samopoštovanje od mladića. Postoji značajni pad samopoštovanja početkom adol, ali je praćen stabilnim porastom kada zađu u 20god.

Question 36

Eriksonov osn. zadatak adolescencije

Answer 36

kriza identiteta, razvoj razrešenja krize identiteta.

Question 37

adol. moraju da prorade ranije R krize.

Answer 37

− uspostavljanje poverenja – traganje za ljudima u koje se može imati poverenja. − uspostavljanje autonomije – biranje sopstvenog životnog puta. − preuzimanje inicijative-postavljanje ciljeva. − marljivost – preuzimanje odgovornosti za postavljanje sopstvenih ciljeva i kvalitet sopstvenog rada.

Question 38

adol, self

Answer 38

Po 1. put su udruženi fiz. sazrevanje, kogn. veštine i soc. iskustvo. Da bi se formiralo stabilno osećanje selfa, adol. moraju utvrditi svoj identitet u soc. sferi.

Question 39

proces formiranja identiteta zavisi od toga kako

Answer 39

− procenjuju druge ljude − drugi procenjuju njih − procenjuju proces procenjivanja drugih ljudi − njihove SB da imaju u vidu soc. kat. dostupne u kulturi, kada oni formiraju svoje procene drugih.

Question 40

Marsija, 4 oblika rešavanja zadatka formiranja identiteta

Answer 40

1. ostvarivanje identiteta 2. preuzimanje 3. moratorijum 4. dizufija identiteta

Question 41

1. ostvarivanje identiteta

Answer 41

adol. su prošli kroz period donošenja odluke o izboru poziva ili njihovoj religijskoj ili političkoj privrženosti. -> akt. rade na postavljanju sopstvenih ciljeva.

Question 42

2. preuzimanje

Answer 42

ne pokazuju znake krize identiteta, već samo preuzimaju obrasce identiteta svojih roditelja.

Question 43

3. moratorijum

Answer 43

mladi koji trenutno doživljavaju krizu identiteta.

Question 44

4. difuzija identiteta

Answer 44

mladi koji su isprobavali nekoliko identiteta i nesposobni su da se ustale u okviru jednog. zauzimaju ciničan stav prema problemima koji im se postavljaju.

Question 45

kulturalne varijacije u formiranju identiteta

Answer 45

Markus i Kitajama razlikuju kulture koje su privržene NEZAVISNOM shvatanjau selfa i one koje su privržene MEĐUZAVISNOM shvatanju selfa.

Question 46

Stiven Kazin proučavao Američke i Japanske srednjoškolce

Answer 46

adol. u kolektivnim društvima ne moraju da donose mnoge odluke i izbore sa kojima se suočavaju američki adolescenti kako bi formirali svoj identitet.

Question 47

zdravo formiranje identiteta zahteva od adol.

Answer 47

da se obavežu prema polnoj orijentaciji, ideologijskom stanovištu i profesionalnom izboru.

Question 48

adol. u modernim društvima

Answer 48

ključni F koje je uvelo formalno obrazovanje jesu odlaganje dostizanja ekon. nezavisnosti i produžavanje soc. u okolnostima koje su institucionalno odvojene. Savremenim mladim ljudima se nude brižljivo uređene zamene za stvarne uloge odraslih. Kombinuju se bio, soc. i bihej. F, na način koji nije viđen u prethodnim periodima.