АЈЗЕНК – ДА ЛИ ЈЕ ПОЈАМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ КОРИСТАН ИЛИ НЕ Flashcards

1
Q

Ајзенк се у овом свом разматрању бави концепцијама интелигенције у светлу експерименталних доказа, посебно оних радова који се баве

A

временом реакције (ВР) и просечним евоцираним потенцијалима (ПЕП).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

da li acc to ajzenk treba napustiti koncept opsteg faktora inteligencije

A

ne

potreban radi objasnjenja em pgradje dobijene f.analizom i drugim metodama

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Ајзенк, даље, доказује да покушаји објашњења разлика у когнитивном функционисању помоћу варијабли учења, културолошких и срединских варијабли и учинком образовања не могу да објасне новије доказану емпиријску грађу о високој корелацији између

A

елементарних физиолошких процеса (ПЕП) и перцептивно-моторних процеса (ВР, време покрета, време инспекције – ВП, ВИ) и IQ-а.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

3 grupe kritika intel

A
  1. fs prirode…
  2. nema opsteprihvacene t.inteligencije
  3. nema opsteprihvacene def.intel
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Китинг је тврдио да они који верују у корисност појма интелигенције заправо јесу склони да верују да је то ,,ствар која постоји у глави појединца“, па је Китинг као и многи други тврдио да интелигенција заправо не постоји и да су покушаји њеног мерења бескорисни.

A

oui

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

ajzenkov odg na kritiku da intel nije koristan naucni pojam zato sto nema opsteprihv.teorije

A

pa pojmovi se mogu razvijati i sto godina pre nego sto se stvori neka opste prihvacena teorija
objedinjena teorija se pojavljuje na kraju naucnog traganja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

sta kaze ajzenk na kritiku da nema def.intel opsteprihvacene

A

prihvata problem

zato kaze da se intel kao termin koristi u 3 skroz razlicita smisla

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

intel se koristi u 3 potupno razlicita ali povezana smisla>

A

bioloska
psmetrijska
socijalna prakticna

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

bioloskom intel se bavio ko

A

golton

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

биолошка интелигенција може да се мери помоћу

A

ЕЕГ-а, изазваних потенцијала, галванске реакције или ВР;

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

најосновнији, најчистији појам интелигенције, без уплитања социјалних фактора; jeste koji_

A

bioloska intel

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q
  1. Психометријска интелигенција: или
A

iq

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Психометријска интелигенци у великој мери одређена

A

биолошком интелигенцијом, али на њу неизбежно утичу и културолошки фактори, породично васпитање, СЕС, образовање и др

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

око 70% IQ-а одређују

A

генетски фактори

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

IQ се не може у потпуности изједначити са биолошком интелигенцијом_

A

takoe

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. Социјална (или практична) интелигенција: односи се на примену
A

биолошке и психометријске интелигенције на проблеме у којима се појединац сусреће у свом животном простору

17
Q

ajzenk smatra da je sternberg tipican predstavnik koje vrste intel

A

socijalne ili prakticne

18
Q

da li je iq prihvatljiva def. za soc.intel

A

ne

19
Q

Ајзенк сматра да појам социјалне интелигенције укључује у себе превише тога да би могао да има било какво научно значење

A

DA

20
Q

zašto je pojam socijalne intel naučno besmislen prema ajzenku

A

јер у себе укључује факторе диспозиционих способности, личности и мотивацију
То за последицу има да се такав појам као што је социјална интелигенција не може мерити,

21
Q

Оно што је Стернберга мотивисало, јесте да научни појам интелигенције приближи

A

лаичком поимању

22
Q

Још један проблем који се среће да у вези са IQ тестовима је тај да се тврди да

A

је избор задатака/проблема у IQ тестовима арбитраран, а да таквој арбитрарности нема места у науци.

23
Q

da li ajzenk smatra da je arbitraran izbor stavki u iq testovima

A

ne
суштински произлази из чињенице о позитивној целини, тј. о постојању јединствене позитивне корелације између когнитивних задатака.

24
Q

да ли постоји уситину теорија која би нам омогућила да изаберемо ,,добар“ тест насупрот ..лошем“ тесту?
По Ајзенку таква теорија и постоји и то је

A

Спирманова теорија

25
Q

zašto je spirmanova teorija dobra t. prema ajzenku

A
  1. јер задаци везани за Спирманов g у било којој случајној популацији дају униформно позитивне корелације.
  2. реално добијене матрице на емпиријским подацима такође дају позитивне интеркорелације и то када су у њих укључени различити когнитивни задаци.
26
Q

zadaci vezani za spirmanov g daju u bilo kojoj populaciji kakve r

A

pozitivnee

27
Q

koje su tehnike primenjene na empirijski dobijene matrice

A

технике мултидимензионалног скалирања и факторске анализе

28
Q

Сврха мултидимензионалног скалирања је да се нађе

A

геометријска конфигурација тачака у n димензионалном простору у коме удаљеност између тачака највише одговарају сличностима објект-скале

29
Q

Резултати ових анализа су показали да средишњу позицију заузима

A

флуидна интелигенцијa

30
Q

појам флуидне интелигенције је најјасније дефинисан kojim matricama

A

ravenovim

31
Q

Густафсон је користио метод конфирматорне факторске анализе и такође је путем њега добио да централно место у структури интелигенције припада

A

флуидној интелигенцији

32
Q

Густафсон је користио метод

A

конфирматорне факторске анализe

33
Q

Дакле, без обзира на примењени метод анализе добијају се врло сличне структуре за различито укључене задатке.?

A

oui

34
Q

Та структура кулминира стварањем општег фактора интелигенције и тај фактор у различитом степену прожима све укључене тестове.?

A

da

35
Q

Критичари, сматра Ајзенк, греше када мисле да је у основи ових налаза индуктивно резоновање, јер су тестови конструисани према Спирмановој теорији и његовом схватању g фактора, а централна позиција kojih matrica

A

ravenovih

није случајна, већ је то емпиријска дедукција и доказ исправности Спирманове теорије.

36
Q

koje matrice su dokaz ispravnosti spirmanove teorije prema ajzenku

A

ravenove

37
Q

na koji koncept ac to ajz.treba da se vratimo

A

bio intel

38
Q

Ајзенк и Џенсен су користећи дискриминацију фреквенце два тона без маскирања и процедуру два интервала без извора, пронашлу су корелације између фреквенције прагова дискриминације и Кателовог IQ код студената колеџа од -0.42 до -0.54. Ове корелације потврђују

A

Спирманова изворна висока очекивања од експеримената са сензорном дискриминацијом у одређивању интелигенције.

39
Q

Ајзенк истиче да добијене високе корелације интелигенције са ВР, временом покрета, ЕЕГ-ом, ПЕП-има, говоре да најсавременије теоријске претпоставке (Стернбергово рецимо) нису тачне, односно да IQ није мера стеченог знања које је социјално пренето посредством образовања и породице

A

daa

Истиче Ајзенк да то потврђују и резултати мултидимензионалног скалирања и факторске анализе.