Ajzenkova teorija licnosti Flashcards
(33 cards)
Savremena definicija licnosti
Licnost je sistem bihevioralnih karakteristika (crta licnosti) na kojima postoje inter-individualne varijacije, a koje su relativno stabilne kroz vreme i situacije.
Crte ličnosti su ponašanja koja su pod manjim uticajima viših kognitivnih procesa i kompleksnih kognicija a pod većim uticajem emocija i bazičnih motiva.
Zakermanovi nivoi deskripcije licnosti
1) opservirana ponašanja
2) kognitivne, emocionalne i motivacione reakcije
3) uslovljavanje i drugi mehanizmi učenja
4) kortikalna fiziologija
5) neurotransmiteri, enzimi i hormoni
6) neurološki sistemi
7) genetičke varijacije
Ajzenkovi principi proucavanja licnosti (5)
Ajzenk se nalazi na vrhu svih relevantnih lista najcitiranijih psihologa 20. veka. Razlozi za popularnost njegove teorije su mnogobrojni , ali se u prvi plan mora staviti Ajzenkova potreba da u haoticno podrucje proucavanja licnosti uvede stroga pravila. Smatrao je da proucavanje licnosti kao naucna disciplina mora biti rukovodjeno odredjenim principima:
1)Prvi od tih principa jeste da su ljudska bica biosocijalni organizmi koji se razvijaju pod uticajem genetickih i socijalnih faktora. Preterano naglasavanje uticaja sredinskih, kao i uticaja bioloskih faktora, nuzno vodu u jednostrane formulacije koje nemaju empirijskog osnova.
2) Drugi princip jeste da su odnosi izmedju tela i duse kontinuirani. Veze izmedju duse i tela su slozene, do danas jos uvek neistrazene, ali se prilikom proucavanja licnosti ovi uticaji ne mogu zanemariti.
3)Treci princip odnosi se na važnost primene korelacionih i eksperimentalnih metoda u proučavanju ljudskog ponašanja. Ajzenk je u procesu validacije konstruktara koje je ispitivao koristio i korelaciona istraživanja i eksperimentalne procedure zauzimajući stav da se eksperimentu mora dati veća uloga u psihologiji ličnosti.
4) Cetvti princip odnosi se na naglašavanje distinkcije između čiste i primenjene psihologije. Akademske discipline kao što je psihologija ličnosti moraju pronaći svoje mesto u primenjenim disciplinama kao što je klinička ili pedagoška psihologija. U suprotnom teorije nemaju svoju primenu praktičnim pitanjima i gube svoju funkciju i ulogu.
5) Peti princip usmeren je na traženje dokaza za sve vrste pretpostavki. Pretpostavke o psihologiji moraju biti empirijski proverovane. Zadatak nauke je da se bavi cinjenicama, a ne uverenjima.
Koreni ajzenkove teorije
-Veliki doprinos na Ajzenkov rad imalr su engleska psihometrijska skola, na celu sa Carls Spirmanom i ruska refleksoloska skola, na celu sa Ivanom Pavlovom. Doprinos Pavlova i njegovih naslednika u proucavanju karakteristika nervnog sistema i temperamenta ogleda se na prvom mestu u direktnom uticaju na razvoj psihobioloske paradigme u psihologiji licnosti. Ajzenk i Grej su blisko saradjivali sa Nebilicinom preuzimajuci i modifikujuci iskustva i rezultate Ruske refleksoloske skole. Na primer, Pavlov je koristio Hipokrat-Galenovu tipologiju u objasnjenju ponašanja pasa u eksperimentalnim uslovima. Ajzenk je u početnim fazama razvoja teorije četiri tipa temperamenta tumačio individualnim razlikama u dimenzijama ekstraverzija i neuroticizam.
-Medjutim on se u velikoj meri oslanjao na dominirajucibstav prema ekstraverziji i neuroticizmu u teorijama Jordana, Grosa i Junga.
-Jordan je smatrao da se ljudi mogu podeliti na reflektivne i aktivne, a da su reflektivni, za razliku od aktivnih, skloniji emocionalnom uznemirenju.
-Gros je takodje razlikovao dva tipa licnosti, a kao kriterijum je koristio sklonost osobe da razvije snazne emocije. Duboko-uski tip oznacava osobe kod kojih su primarne funkcije visoko povezane sa emocijama, kod kojih se aktivira visoka nervozna energija i kojima je potrebno duze vreme da elaboiraju svoje emocionalno stanje. Povrsno-sirok tip odnosi se na osobe kod kojih su primarne funkcije manje intenzivne, aktiviraju manje energije i prolaze kraći period restitucije.
-Jung je ova dva tipa identifikovao kao ekstraverziju i introverziju, ali je važno naglasiti da je smatrao pogrešnim identifikovanje introverzije sa neurozom. Kao koncepti introverzije neuroze nisu povezani jedno sa drugim. Takav stav je zastupao i Ajzenk razvijajuci ideju o nezavisnosti dve osnovne dimenzije licnosti.
Hijararhijska taksonomija
- Ajzenk zastupa stanovište da adekvatan model ličnosti mora imati dva aspekta koja se prepliću: 1) deskriptivni/taksonomski i 2) uzročni/biološki. Međutim on smatra da u svakoj nauci taksonomija prethodi kauzalnoj analizi. Zato je proučavanje ličnosti započet deskripcijom ili taksonomijom.
- On predlaže četiri nivoa u opisu organizacije osobina ličnosti:
1) Na najnizem nivou nalaze se specificne reakcije (SR1, SR2)
- to su pojedinačna ponašanja koja mogu ali ne moraju biti karakteristicna za osobu
(Npr. odgovori na testu, reakcije u svakodnevnim situacijama)
2) Na drugom nivou nalaze se navike (HR1,HR2)
- u pitanju su specifična ponašanja koja se ponavljaju u sličnim okolnostima
- to je najniži nivo organizacije
-delovi licnosti, navike, na ovom nivou mogu biti procenjivani
-na osnovu koeficijenta pouzdanosti moze se dobiti informacija o konzistentnosti ponasanja u ponovljenim situacijama
3) Na trecem nivou nalaze se organizacije navika u pojedine osobine (T1,T2)
- osobine su teorijski konstrukti koji se zasnivaju na opazenim interkorelacijama velikog broja različitih navika
- iz perspektive faktorske analize one se javljaju kao grupni faktori
4) Na cetvrtom nivou osobine se organizuju u opste tipove, kao sto je ekstraverzija ili introverzija
- ta organizacija se takođe zasniva na opažanim korelacijama, ali ovog puta na korelacijama između pojedinih osobina koji omogućavaju uvid u egzistenciju konstrukata višeg reda Ili tipa
*dakle tipovi i osobine definisani su pomocu obrazaca interkorelacija
* pitanje kontinuiteta i distribucije je,smatra Ajzenk, je irelevantno za njihovo razlikovanje jer se i u jednom i u drugom slučaju radi o dimenzijama, a ne diskretnim kategorijama
Zasnovanost modela na logici faktorske analize
-Ovaj model ličnosti proizašao je iz teorijskih radova Junga, Krecmera i Olporta, ali u kontekstu empirijske i psihometrijske evaluacije
* Faktorska teorija razlikuje četiri vrste grešaka
1) faktori greske - koji se pojavljuju samo u jednom slučaju
2) specificni faktori - koji se često javljaju na jednom testu ili osobini
3) grupni/primarni faktori - koji su zajednički za jednu vrstu testova ili osobina
4) generalni faktori/faktori viseg reda - koji su zajednički za sve testove ili osobine primenjene u istraživanju
* Važno je naglasiti da četiri nivoa organizacije ličnosti korespondiraju sa četiri vrste faktora
Superfaktori
Na deskriptivnom planu individualne razlike u ličnosti ili temperamentu analizirane su putem osobina koje mogu biti definisane kao teorijske konstrukti zasnovani na kovarijaciji mnogih oblika ponašanja. Medjutim Ajzenk pretpostavlja da su osobine u međusobnoj korelaciji i da oblikuju faktore višeg reda ili superfaktore koje naziva tipovi.
On smatra da postoje tri superfaktora: 1) Ekstraverzija (E): 2) Neuroticizam (N) i 3) Psihoticizam (P).
Ta tri super faktora ličnosti su ontogonalna što znači da ne koreliraju jedan sa drugim.
PEN model
-Zasnovan na trodimenzionalnoj deskripciji, PEN model pokusava da pruzi kauzalna objasnjenja licnosti. U PEN modelu osnova dimenzija licnosti se trazi u psihofiziologiji, hormonima i drugim bioloskim mehanizmima. Na taj nacin teorija moze biti proveravana i putem korelacionih i putem eksperimantalnih dizajna i metoda.
-Ajzenk smatra da su samo tri velike dimenzije ili superfaktora dovoljne za adekvatan opis licnosti. U PEN modelu te dimenzije ili superfaktoru zasnovani su na genetickim, konstitucionim faktorima koji su otkriveni u okviru fizioloske, neuroloske i biohemijske strukture individua.
-Bazira se na principu agregacije u kom ce mere imati visoku pouzdanost ako ukljucuju veliki broj ajtema. Na taj nacin svaki superfaktor u modelu ukljucuje mnogo razlicitih osobina, navika i ponasanja, cime se povecava pouzdanost merenjam
-Model podrazumeva distinkciju izmedju osobina i stanja. Na taj nacin superfaktori E,N i P na vrhu hijararhije su stabilni, dok su ponasanja na dnu hijararhije.
-Na taj nacin distinkcija izmedju razlicitih nivoa veoma je vazna za analizu licnosti u PEN modelu.
Prva empirijska potvrda modela - dve dimnzije
-Prvu empirijsku proveru postojanja dve dimenzije licnisti - ekstraverzije i neuroticizma pruzio je Ajzenk 1947. godine.
-Iz grupe od 1000 vojnika, za potrebe istrazivanja izdvojeno je 700 neuroticnih, uz iskljucenje svih slucajeva epilepsije, povreda glave ili drugih fizioloskih bolesti koje imaju uticaja na aktuelno stanje ispitanika.
-Odgovori ispitanika na formularu za procenu posluzili su kao osnov za selekciju 39 indikatora. Izabrane su obrasti koje imaju psiholoski znacaj, koje se odnose na simptome, licnost i socijalnu istoriju ispitanika.
-Na osnovu interkorelacija izmedju vrednosti na pojedinim ajtemima izvedena je faktorska analiza
1) Prvi ekstrahovani faktor obuhvatao je ajteme kao sto su: lose organizovana licnost, malo energije, uska interesovanja, postojanje patologije kod roditelja itd. Ajzenk ga je nazvao emocionalnom nestabilnoscu ili neuroticizmom.
2) Drugi faktor obuhvatao je osobine dimenzije introverzija-ekstraverzija
-Kombinacija ova dva faktora pruzala je tipicnu sliku sa jedne strane histericne strukture (konverzivni simptomi, histericni stavovi, losa radna istorija, nizak IQ, uska interesovanja, malo energije), s druge strane distimicnu strukturu (anksioznost, depresivnost, opsesivne osobine, apatija, iritabilnost, somatska anksioznost, tremor itd) apatija
Pitanje normalne distribucije
-Osnovno pitanje koje je Ajzenka zanimalo jeste da li su odredjeni patoloski tipovi ukljuceni u normalnu distibuciju kao ekstremni slucajevi koji se nalaze na negativnom polu ili se ti tipovi distibuisu u okviru posebnog kontinuuma.
-Rezultati istrazivanja u kome je ucestvovalo 2000 ispitanika pokazuju da se distibucija neuroticizma priblizava normalnoj. To znaci da se samo na jednom delu krive mogu pronaci slucajevi hospitalizovani zbog neurotskih poremecaja.
-Dakle kasnija istrazivanja potvrdila su postojanje te dve dimenzije i Ajzenk je naknadno sastavio listu osobina koje karakterisu pojedine tipove licnosti - neuroticni ekstravert, neneuroticni ekstravert, neuroticni introvert, neneuroticni introvert
Postojanje trece dimenzije
-Do 1952 godine kada je Ajzenk poceo sa istrazivanjima rezultata psihijatrijskih pacijenata na testovima i inventarima licnosti prostor licnosti opisivan je pomocu dve dimenzije - ekstraverzije i neuroticizma. Nova istrazivanja su pokazala da postoji i treca dimenzija koja je ontogonalna u odnosu na prethodne dve, dakle nezavisna od njih. Ajzenk ju je nazvao psihoticizmom i to je ujedno i dimenzija koja je najvise kritikovana u Ajzenkovom modelu
Ekstraverzija - intraverzija - opste karakteristike
-Osoba sa visokom ekstraverzijom: socijabilna, popularna, optimisticna i prilicno nepouzdana.
-Osoba sa niskom ekstraverzijom: tiha, introspektivna, rezervisana i pouzdana
-Bazicni introverti se lakse uznemire sredinskim uticajima. Oni lakse uce socijalna zabrane, nego ekstroverti. Posledica toga je da su introverti povuceni inhibirani. Oni pre reaguju na kaznu u procesu ucenja, nego ekstroverti koji pre reaguju na nagradu. Zbog toga su introverti skloniji anksioznosti, fobijama i opsesivnim poremecajima, e ekstroverti histericnim reakcijama.
-ekstraverti i introverti razlikuju se i po svojim stavovima posebno na drustvenom i politickom planu. naime, introverti su konzervativniji i imaju vecu sklonost ka religioznoj orijentaciji
Ekstraverzija i drustvenost
-skale ekstraverzie obicno sadrze veliki broj ajtema koji se odnose na socijabilnost ili drustvenost. u sustini, ekstraverzija i drustvenost cesto se koriste kao termini koji se odnose na istu pojavu. medjutim ajzenk smatra da bi izmedju ta dva pojma trebalo napraviti razliku.
-na primer, jung smatra da socijabilnost ne predstavlja osnovni marker ekstraverzije. ajzenk se slaze sa njim navodeci da nedostatak socijabilnosti, moze biti indikator neuroticizma, a ne ekstraverzije. ovaj zakljucak je bio u suprotnosti sa tadasnjim shvatanjima koncepta ekstraverzije i zato je zahtevao empirijsku validaciju
Koje aspekte psihobioloskog funkcionisanje je Ajzenk naglasavao u razlikovanju introverata i ekstroverata?
1) introverti imaju u vecoj meri subjektivni, a ekstroverti objektivni pristup
2) introverti ispoljavaju veci stepen cerebralne aktivnosti, a ekstroverti visi stepen bihevioralne aktivnosti
3) introverti pokazuju tendenciju ka samokontroli (inhibicija), a ekstroverti ka gubitku ili nedostatku samokontrole
-dakle moze se uociti da socijabilnost, nije u prvom planu prilikom razlikovanja individua koje se mogu svrstati na ekstremne polove dimenzije ekstraverzija-introverzija. ipak prilikom empirijske validacije, markeri socijabilnosti nasli su svoje mesto upravo u okviru ove dimenzije. moguce je da povisena socijabilnost ekstraverata samo posledica generalne potrebe za vecim brojem senzacija koja proizlazi iz specificne konstelacije fizioloskih procesa koji dominiraju kod ekstravertne osobe
ARAS
-u vreme dok je ajzenk formulisao svoju teoriju jos uvek se malo znalo o funkcionisanju centralnog nervnog sistema kod ljudi
-otkice posebne strukture u ljudskom mozgu koja regulise kortikalno uzbudjenje i procese budnosti i paznje omogucilo je napredak na polju istrazivanja centralnog nervnog sistema, ali je i ajzenk omogucilo neurofiziolosku osnovu za teoriju ekstraverzije
-moruci i mogun otkrivaju da se u mozdanom stablu nalazi posebna nervna formacija koja je po morfoloskoj strukturi i funckionalnim karakteristikama prilagodjena tome da ostvaruje ulogu mehanizma koji menja tonus mozdane kore i obezbedjuje stanje budnosti. ova nervna formacija nazvana je retikularna formacija i u okviru nje se nadrazaji sire postepeno menjajuci svoj nivo (a ne po principu sve ili nista), cime se omogucuje modulacija stanja celokupnog nervnog aparata.
-brojna istrazivanja, posebno na zivotinjama, pokazala su da retikularna formacija mozdanog stabla predstavlja jedan od najjacih mehanizama podizanja tonusa kore velikog mozda koji kontrolise stanje budnosti
-na primer: povrede tih struktura kod zivotinja dovode do naglog snizavanja tonusa kore, pojave sna, a ponekad i do komatoznog stanja. reakcija pobudjenosti (arousal) izostajala je cak i kao odgovor na jake bolne nadrazaje
Teorija optimalnog uzbudjenja
Ajzenk je smatrao da individualne razlike u aktivnosti ARAS-a mogu prouzrokovati individualne razlike na dimenziji introverzija-ekstraverzija i fomulisao je Teoriju optimalnog uzbudjenja ili aktivacije.
Osnivne pretpostavke Teorije optimalnog uzbudjenja su:
1. Srednji nivo uzbudjenja (ili srednja aktivnost ARAS-a) je najpozeljniji
2. Nizi ili visi nivo uzbudjenja (slabija ili jaca aktivacija ARAS-a) je nezadovoljavajuci ili nepozeljan
3. Ljudi teze zadovoljstvu i izbegavaju nezadovoljstvo
4. Nivo uzbudjenja je pod uticajem situacionih faktora - hladna okruzenja (kao sto su biblioteke) smanjuju uzbudjenje, a stimulativna okruzenja (kao sto je zurka) povecavaju uzbudjenje
5. Ljudi se razlikuju u odnosu na neki naviknuti nivo uzbudjenja (tj aktivnost ARAS-a)
-ljudi traze situacije u kojima ce se osecati dobro, kreirajuci na taj nacin sopstveni optimalan nivo uzbudjenja. ako su suvise uzbudjeni - trazice mirna okruzenja da bi smanjili nivo uzbudjenja. nasuprot tome ako se nalaze u uslovima suvise niskog uzbudjenja ljudi ce traziti stimulativna okruzenja da bi povecali nivo uzbudjenja. peta pretpostavka predstavlja osnovu za individualne razlike, jer ljudi obicno ispoljavaju razlike u odnosu na neki naviknui nivo uzbudjenja
-u skladu sa tim, ljudi koji imaju snizenu aktivnost aras-a bice skloni da traze stimulativna okruzenja da bi povecali uzbudjenje na optimalni nivo u obrnuto
Kako teorija optimalnog uzbudjenja objasnjava razlike izmedju introverata i ekstraverata?
-u skladu sa teorijom optimalnog uzbudjenja, ajzenk pruza biolosko objasnjenje za ekstraverziju i introverziju
*introverti imaju hronicno visi nivo kortikalnog uzbudjenja nego ekstroverti
-na fizioloskom planu, introverte karakterise retikularna formacija ciji aktivirajuci deo ima nizak prag pobudjivanja. posledica toga je da introveti imaju izrazeniju kortikalnu ekscitaciju, a ona podstice inhibitorno delovanje korteksa na nize centre. na bihevioralnom planu ovaj proces se manifestuje kao inhibirano ponasanje introverata.
*nasuprot tome, ekstraverti imaju hronicno nizi nivo kortikalnog uzbudjenja, nego introverti. na fizioloskom planu, ekstraverte karakterise retikularna fomacija ciji aktivirajuci deo ima visok prag pobudjivanja. ekstraverti imaju izrazeniju kortikalnu ihbiciju, koja onemogucava inhibitorno delovanje korteksa na nize centre, sto na bihevioralnom planu ima impulsinije i spontanije ponasanje ekstraverata
Objasni Jerks-Dodsov zakon
-na osnovu jerks-dodsovog zakona, teorija uzbudjenja pretpostavlja da “je neki srednji nivo uzbudjenja optimalan za aktivnost”
-jerks-dodsov zakon sugerise da uzbudjenje i aktivnost imaju obrnut u odnos. na taj nacin, uspesnost na nekom zadatku ce biti niza ako je motivacija ili suvise visoka ili suvise niska, dok je uspesnost najbolja ako je prisutan neki srednji nivo optimalne motivacije
Empirijska istrazivanja teorije optimalnog uzbudjenja
-u dokaze koji podrzavaju aras teoriju spadaju rezultati brojnih istrazivanja na zivotinjama, laboratorijska istrazivanja, istrazivanja sa nivoom buke itd. rezultati pokazuju da su ekstroverti skloniji da prave cesce pauze tokom obavljanja zadataka koji se ponavljaju, preferiraju visi nivo buke, tj glasniju muziku, imaju visi nivo salivacije
1) istrazivanje gin-a
-gin podrzava ajzenkovu teoriju uzbudjenja. u njegovom eksperimentu procenjivan je odredjeni nivo stimulacije kod introverata i ekstroverata i njihovi efekti na uzbudjenje i uspesnost na zadatku. rezultati pokazuju da introverti biraju nizi nivo buke nego ekstroverti, ali da introverti i ekstroverti ne pokazuju razliku u uzbudjenju i uspesnosti pored izabranog nivoa buke. gin zbog toga zakljucuje da se najbolja uspesnost i kod introverata i ekstraverata postize kada stimulacija dostize prikladan i optimalan nivo buke i da su podaci dobijeni na merama uspesnosti u skladu sa jerks-dodsovim zakonom
2) Salivacija - nivo salivacije znacajno visi kod introverata, dobijene su negativne korelacije izmedju ekstraverzije i kiselinom stimulisane salivacije
3) Uspesnost na dosadnim zadacima koji zahtevaju neprekidnu paznju - prema teoriji optimalnog uzbudjenja, optimalno uzbudjenje ne bi trebalo da vodi samo do zadovoljstva ili dobrog osecaja, vec i do vece uspesnoti. s obzirom da dosadni zadaci dovode do nizeg nivoa uzbudjenja, introverti bi trebalo da uspesnije nego ekstroverti. medjutim meta analize mnogih studija pokazuju neznacajno bolju uspesnost introverata i rezultati su mnogo nekonzistentni.
4) reakcija sirenja zenica - u jednom eksperimentu procenjivana je reakcija sirenja zenica na tabu reci, emocionalne reci i neutralne reci kod introverata i ekstraverata. introverti su pokazali vece srednje vrednosti sirenja zenica kao reakciju na sve tri vrste prezentovanih reci. taj rezultat podrzava ajzenkovu hipotezu da introveri generalno imaju visi nivo kortikalnog uzbudjenja nego ekstraverti.
5) senzorni pragovi - introverti imaju nizi auditorni prag, nizi prag za bol
6) osetljivost na zamor - vece opadanje u efikasnosti kod ekstraverata
7) efekat stimulisucih i depresirajucih supstanci - kofein pomera ljude u pravcu introvernog ponasanja, a alkohol ekstravernog. sedativni prag je nizi za ekstraverte
Neuroticizam - opste karakteristike
-Osoba sa visokim neuroticizmom je cesto zabrinuta i lose volje. preterano je emotivna i intenzivno reaguje na sve vrste spoljasnjih drazi. cesto je anksiozna, neraspolozena i nestabilna.
-osoba sa niskim neurotizmom je mirna, tesko se uznemiri, opustena i emocionalno stabilna
(ljude sa visokim skorom na neuroticizmu uznemire i neki beznacajni stimulusi. emocionalno stabilne osobe uznemire samo neki znacajni i vazni stresori. vazno je naglasiti da visoki skorovi na neuroticizmu ne podrazumevaju nuzno neuroticnu simptomatologiju, iako ce neuroticne osobe sigurno postizati visoke skorove na ovoj skali. visoki skorovi ukazuju vecu podloznost negativnim spoljasnjim stresorima. pojava neuroze, tj neuroticnih simptoma posledica je dve grupe cinilaca: 1) konstitucionalnih i 2)spoljasnjih okolnosti
-individue sa visokim skorom na neuroticizmu mogu u prolongiranom stresnom kontekstu ispoljiti simptome neuroze, ali i emocionalno stabilne osobe u situaciji dugotrajnog i snaznog stresa takodje mogu ispoljiti simptome neuroze
Bioloska osnova neuroticizma
- dimenzija neuroticizma povezankovom tumačenju predstavlja posledicu labilnog vegetativnog ili autonomnog nervnog sistema i brojnim istraživanjima je probao da dokaže naslednu osnovu ove dimenzije. Isek je smatrao da je u pitanju genetički zasnovana i biološki podržana dimenzija ličnosti da fiziološka istraživanja mogu pružiti veliku podršku njegovom objašnjenju.
- veliku ulogu u tumačenju dimenzije neuroticizma ima simpatički nervni sistem. Dakle ajzenk i neuroticizam objasnjava pomocu aktivacije, ali je u pitanju aktivacija simpatickog nervnog sistema ili viscelarnog mozga. To je deo autonomnog dnevnog sistema koji funkcioniše odvojeno centralnog nervnog sistema ima kontrolu nad većinom emocionalnih reakcija koje se javljaju u nekim iznenadnim situacijama. Vicevarni mozak odnosi se na limbički sistem i sastoji se od hipokampusa amigdale septumamusa i hipotalamusa. Ovaj sistem regulise emocionalna stanja kao sto su strah, agresija, seks. Ovaj sistem je odgovoran za borba-bezanje reakcije u suocavanju sa opasnoscu. Rad srca, krvni pritisak, provodljivost koze, znojenje, ubrzano disanje i muskularna tenzija mogu na prvom mestu biti mere nivoa aktivacije viscelarnog mozga.
-ajzenk je pretpostavio da neke osobe imaju reaktivniji simpaticki nervni sistem u odnosu na druge. Neki ljudi ostaju mirni u iznenadnim i stresnim situacijama, a neke uznemiri i neki beznacajan povod. Osobe sa visokim skorovima na dimenziji neuroticizma imaju visi nivo aktivacije viscelarnog mozga
Prvobitno shvacanje psihoticizma
-Ajzenk naglasava da se psihijatrijske dijagnosticke klasifikacije ne zasnivaju na empirijskim podacima, vec na klinickim procenama koje su opterecene subjektivnim kriterijumima. tvrdnja da psihoze predstavljaju kategoriju odvojenu od kategorije normalnosti nije empirijski proveravana. nakon proucavanja pacijenata sa dijagnostikovanim psihoticnim simptomima, on sugrise da simptomi psihoze i bolesti ne formiraju potpuno odvojene dijagnosticke entitete nepovezane jedan sa drugim. psihoza nije dijagnosticki entitet koji je kategorijalno odvojen od normalnosti, ona je pre ekstrem na kontinuumu psihopatologije koji oblikuje sizoidnu licnost, psihopatiju i poremecaje licnosti, kriminalno ponasanje i alkoholizam, te suprotnog tipa ponasanja usmerenog prema eksremnoj apatiji, altruizmu i nesebicnosti
-ajzenk pruza empirijske dokaze kao podrsku svojoj hipotezi o dimenzionalnosti ili kontinuumu psihoticizma, on smatra da ovo nisu kategorijalno i kvalitativno odvojene bolesti.
-medjutim razna istrazivanja sa ovom skalom pokazala su da je odnos izmedju normalnosti i psihoticne simptomatologije daleko slozeniji.
1. mnoge studije pokazuju blisku vezu izmedju psihopatije i psihoticne simptomatologije, kao sto mnoge pokazuju bliske veze izmedju krimogenog ponasanja i psihoza
-tako je dimenzija psihoticizma u ajzenkovom modelu prvobitno shvacena kao opsta predispozicija za psihozu, ali su iskustva sa tom skalom pokazala da se visoki skorovi mogu u razlicitom stepenu manifestovati u psihopatskom i krimogenom ponasanju, kao i manicno-depresivnim i shizofrenim simptomima. takodje visok skor ne mora nuzno podrazumevati prisustvo bilo kakvom psihopatoloskog stanja. ipak visok p skor, posebno u kombinaciji sa visokim n i niskim e, moze biti povezan sa shizoidnom licnoscu.ekstremni skor na dimenziji psihoticizma moze se dovesti u vezu sa antisocijalnim poremecajem licnosti, ali i klinickim stanjima hipomanije, kao i nekim hostilnim, paranoidnim psihozama koje mogu imati i sizofreni karakter. medjutim on moze ukljucivati i negativnu shizofrenu simptomatologiju, kao sto su povlacenje, gubitak interesovanja i motivacije - koja predstavlja osnovne markere ove vrste psihopatoloskih kategorija
-tako je dimenzija psihoticizma u ajzenkovom modelu
opste karakteristike psihoticizma
-iako je prvobitno ova dimenzija shvacena kao predispozicija za psihoticne poremecaje, njen sadrzaj ukazuje da se vise odnosi na nedostatak konvencionalne socijalizacije
-osoba sa visokim psihoticizmom je teska i ima problema u prilagodjavanju ljudima i okolnostima. takva osoba moze biti surova, nehumana i neprijateljski nastrojena prema drugim ljudima. karakterise ih losa koncentracija i memorija, egocentricnost, sumnjicavost, impulsivnost.
-osoba sa niskim pishoticizmom je altruisticna, socijalizovana, empaticna i konvencionalna
-zanimljivo je da su istrazivanja pokazala kako su polne razlike na ovoj dimenziji, izrazenije nego na preostale dve dimenzije. naime osobe muskog pola dobijaju znatno vise rezultate na faktoru psihoticizma. osnovni indikatori tog faktora su socijalna povucenost ili izolovanost, impulsivnost ili agresivnost, smetnje raspolozenja, sumnjicavost, ideje odnosa, velicine ili znacaja, prevelika aktivnost itd
-takodje postoji izvesna veza izmedju psihoticizma i kreativnosti. kod kreativnih ljudi cesto je prisutna dezinhibicija u pogledu konvencionalnih oblika ponasanja
razlike izmedju visokog n i visokog p
-dok osobe sa visokim neuroticizmom cesto nastoje da inhibiraju ekspresiju svojih negativnih emocija, osobe sa visokim skorom na psihoticizmu ispoljavaju emocije pokusavajuci da razrese probleme sa kojima se suocavaj, ali ispoljene emocije razlikuju se od emocija koje ti problemi autenticno provociraju. tako se anksioznosti isprovocirana osecajem neadekvatnosti moze kod osoba sa visokim p ispoljiti kao neprijateljstvo, agresija ili osvetoljubivost, a depresivnost kao bezobzirnost, eksplozivna aktivnost i trazenje uzbudjenja
