Grejev model licnosti Flashcards
(9 cards)
Osnova Grejeve teorije
-Grej je izlozio revolucionarne stavove u vezi sa prirodom crta licnosti. On se znacajnoj meri oslanjao na rezultate refleksologa, na prvom mestu Pavlova, i njihove stavove o postojanju fizioloske osnove licnosti. Za razliku od Pavlova koji je smatrao da postoje dva tipa nervnog sistema, Grej je prihvatio stav Teplova da je ispravnije govoriti o dimenziji jacine nervnog sistema.
-On posmatra osobine licnosti kao odraz motivacionih sistema koji proizlaze iz procesa prilagodjavanja individue na grupe stimulusa povezane sa pozitivnim i negativnim potkrepljenjem. Indivodidualne razlike u licnosti odrazavaju varijacije u osetljivosti na takve stimuluse. Osetljivost oznacava reaktivnost na neurobihevioralnom nivou povezanu sa motivacionim sistemom.
-Grej je izneo neurobioloske modele mnogih osobina licnosti iako je njegov rad u najvecoj meri bio baziran na farmakoloskim istrazivanjima na zivotinjama.
Grejova 3 osnovna emocionalna sistema
*Grej predlaze tri osnovna emocionalna sistema svaki sa vlastitim bihevioralnim funkcijama i neuroloskim substratima:
1) Sistem bihevioralne aktivacije (BAS) - zaduzen za kontrolu aktivnog pristupa i ponasanja koje je reakcija na signale nagrade (ukljucuje i olaksanje zbog izbegavanja kazne)
2) Sistem bihevioralne inhibicije (BIS) - regulise pasivno izbegavanje i reakcije na signale kazne (ukljucuje i frustraciju zbog nedobijanja nagrade)
2) Borba/Bezanje sistem - regulise izbegavanje ili odbranu od procenjene opasnosti
teorija osetljivosti na potkrepljenje
-grej se slaze sa ajzenkovim stavom u vezi sa hijararhijskom deskripcijom licnosti, ali se ne slaze sa idejom da neuroticizam i ekstraverzija definisu faktore licnosti
-on smatra da je ajzenkovo pomeranje impulsivnosti iz superfaktora ekstraverzije losa ideja i veruje da impulsivnost zajedno sa anksioznoscu moze biti posmatrana kao bazicna dimenzija licnosti
*zbog toga grej reformulise ajzenkovu teoriju, rotirajuci dimenzije ekstraverzije i neuroticizma za 45 stepeni - to je imalo za posledicu dve nove dimenzije:
1) impulsivnost (BAS) - koja oznacava visok stepen neuroticizma i ekstraverzije
2) anksioznost (BIS) -koja oznacava visok neuroticizam, a nisku ekstraverziju
-prema greju impulsivnost i anksioznost su najvaznije dimenzije licnosti. ekstraverzija i neuroticizam mogu biti sekundarne posledice interakcije izmedju sistema anksioznosti i impulsivnosti
-osoba ciji je sistem bihevioralne inhibije (BIS) snazniji od sistema bihevioralne aktivacije (BAS) postaje introvertnija, a osoba kod koje je BAS snazniji od BIS postaje ekstravertnija. introverti su na primer osetljiviji na signale kazne, izostanak nagrade i novine, nego na signale nagrade i izostanak kazne
-tako iz grejeve perspektive superfaktor ekstraverzija odrazava relativnu snagu i impulsivnosti i anksioznosti, dok neuroticizam odrazava njihovu spojenu snagu u kojoj povecanje osetljivosti i u sistemu anksioznosti i impulsivnosti omogucuje povecanje neuroticizma
impulsivnost i kofein
-rezultati nekih istrazivanja indukuju da su impulsivnost i anksioznost konzistentnije i u vecoj meri povezane sa individualnim razlikama u uspesnosti nego ekstraverzija i neuroticizam
-upotreba srednjih doza kofeina pogorsava uspesnost introverata i pomaze uspesnost ekstraverata na kognitivnim zadacima. medjutim taj fenomen je povezan sa dobom dana i impulsivnoscu.
-u jutarnjim satima kofein pomaze osobama sa visokom impulsivnoscu i odmaze osobama sa niskom impulsivnoscu. suprotan obrazac moze se uociti u vecernjim satima.
-istrazivaci zakljucuju da rezultati testa zahtevaju reviziju ajzenkove teorije. umesto stabilnih razlika u stepenu uzbudjenja izmedju osoba sa niskom i visokom impulsivnoscu, izgleda da se ove dve grupe razlikuju u fazama svojih dnevnih ritmova uzbudjenja. zato se osobe sa niskom impulsivnoscu vise ubzudjuju u jutarnjim satima, a manje se u uzbudjuju u vecernjim satima od osoba sa visokom impulsivnoscu
bioloska osnova impulsivnosti i anksioznosti
-grej smatra da su dimenzije anksioznost i impulsivnost fundementalnije i da imaju jacu biolosku osnovu nego dimenzije ekstraverzije i neuroticizma. u objasnjenju nastanka ovih sistema grej ukazuje na znacajnu ulogu septalne oblasti i hipokampusa koji regulisu emocionalne reakcije.
-grej je posao od empirijske cinjenice koja je eksperimentalno potvrdjena da su introvertnije osobe osetljivije na kazne, na frustracije, tj da je kod njih negativno potkrepljenje prilikom ucenja efikasnije nego kod ekstravertnih osoba. istovremeno, kod ekstravertnih osoba postoji povecana osetljivost na nagradu, tj prisutna je veca efikasnost pozitivnog potkrepljenja. grej je funkciju septohipokampalnog sistema otkrio tragajuci za neurofizioloskim mehanizmima osetljivosti na kazne. posto te funkcije pokazuju povezanost sa izostajanjem reagovanja (tj gasenjem uslovnog refleksa pri izostajanju kazne ili dobijanju nagrade) on septohipokampalni sistem smatra neurofizioloskom osnovom introverzije
*na fizioloskom planu - BIS i BAS su povezani sa aktivnoscu hipokampusa, a Borba/Bezanje sistem je povezan sa funkcionisanjem amigdale, hipotalamusa i sredjeg mozga
-amigdale produkuju i pamte emocije, u stalnoj su pripravnosti i smatraju da opasnost po telo uvek postoji
-hipotalamus je zaduzen za odrzavanje ravnoteze u organizmu i utice na nivo krvnog pritiska, telesnu temperatuur itd
-signali opasnosti iz amigdale i hipotalamusa stizu do autonomnog nervnog sistema kao i do motornog nervnog sistema - tj mozdanih sistema zaduzenih za pokret
Razlozi za modifikaciju teorije osetljivosti na potkrepljenje
*Grej i MekNoton 2000te godine reformisu prvobitni model rukovodeci se novim saznanjima o ulozi hipokampusa i septohipokampalne oblasti u razlikovanju anksioznosti i straha
*razlozi za modifikaciju
1) KONCEPT ODBRAMBENE DISTANCE
-U reviziji modela veliku ulogu je imao koncept odbambene distance koji su originalno razvili bracni par Robert i Karolina Blencard kao rezultat dugogodisnjih istrazivanja na zivotinjama. Oni su eksperimentalno pokazali da se ponasanje misa i macke menja u zavisnosti od prirode situacije u kojoj se nalaze. Ponasanje misa u situaciji u kojoj je potrebno da udje u prostoriju u kojoj se nalazi mackaa razlikuje se od ponasanja misa koji se nalazi u prostoriji u koju ulazi macka. U prvoj slucaju radi se o anksioznosti koju provocira potencionalna opasnost, a u drugom o strahu koji nastaje usled realne opasnosti.
2) FARMAKOLOSKA ISTRAZIVANJA ANKSIOLITIKA
-Za razumevanje razlika izmedju anksioznosti i straha vazna su i farmakoloska istrazivanja Blencardovih koja pokazuju da anksiolitici nemaju ulogu u redukciji straha. Varirajuci vrstu pretnje oni su poredili ponasanje zivotinja pod uticajem i bez uticaja anksiolitika i zakljucili da se strah ne redukuje pod dejstvom anksiolitika cime se moze objasniti fenomen da kod pacijenata sa fobijom ne dolazi do redukcije straha pod dejstvom anksiolitika.
3) FARMAKOLOSKA DVOSTRUKA DISOCIJACIJA
-Farmakoloska istrazivanja dosledno su pokazala da su anksiolitici uspesni u terapiji anksioznosti i generalnog anksioznog poremecaja, ali ne i napda panike. Takodje anksiolitici smanjuju generalizovanu ili anticipatornu anksioznost i ne uticu na redukciju napada panike ili jednostavnih fobicnih reakcija, dok lekovi koji redukuju paniku obicno ne uticu na generalizovanu anksioznost i taj fenomen se naziva farmakoloska dvostruka disocijacija.
Grej zakljucuje da generalizovana anksioznost odrazava prekomernu aktivnost bis sistema, dok panika i fobicni odgovor odrazavaju aktivaciju borba/bezanje/blokiranje sistema koji se aktivira u reakcijama straha i odvojen je od bis-a.
4) KONCEPT ODBRAMBENE DIREKCIJE - Grej
-Grej uvodi pojam odbrambene direkcije naglasavajuci da je potrebno razlikovati udaljenost pretnje od vrste pretnje
5) SEROTONINSKA AKTIVNOST
-Analizirajuci ponasanje u odnosu na blizinu pretereg stimulusa, Bil Dikin i Frederiko Gref, postuliraju hipotezu da serotoninska aktivnost istovremeno podstice odbrambeno ponasanje regulisano amigdalom i inhibira odbrambene reakcije koje regulise periakvedutalana siva masa i kreiraju model odnosa serotonina i odbrambenog sistema organizma sa fizioloskim mehanizmima koji ucestvuju u ekspresiji razlicitih emocija.
-U tom modelu razlikuje se ponasanje u situaciji potencionalne pretnje od onog u situaciji stvarne pretnje. Obe vrste pretnje mogu obuhvatati stimuluse koji se mogu i ne mogu izbeci. Reakcije na stvarnu pretnju mogu biti Borba, Bezanje ili Blokiranje.
-Bezanje je reakcija na stvarnu pretnju koja se moze izbeci. Blokiranje na stvarnu pretnju koju je nemoguce izbeci. A Borba je reakcija na stvarnu opasnost za koju se procenjuje da se napadom moze izbeci
-Reakcije u osnovi Bezanja regulise amigdala, reakcije u osnovi Borbe hipotalamus, a reakcije u osnovi Blokiranja periakveduktalna siva masa.
-Reakcija na potencionalnu pretnju koja se moze izbeci je anksioznost, na potencionalnu pretnju koja se ne moze izbeci depresivnost, a na potencionalnu pretnju za koju nije sigurno da se moze izbeci moguce su opsesivno kompulsivne reakcije. Naime kompulsivno ponasanje ima za cilj redukciju napetosti, ali posto ne postoji jasan signal da je opasnost prosla iniciraju se opsesivni rituali. Rituali predstavljaju bezuspesnu potragu za informacijom o tome da je opasnost prosla.
-Sistem koji regulise anksioznost je seprohipokampalni, depresivnost je pod uticajem nivoa serotonina, a opsesivnost regulise cingularna regija
Reformisana teorija osetljivosti na potkrepljenje - BIS
-U Reformisanoj teoriji osetljivosti na potrepljenje, BIS postaje sistem koji je hijararhijski nadredjen ostalim sistemima jer ima vaznu ulogu u procesu skeniranje okruzenja i uocavanja potencionalne opasnosti. Takodje BIS regulise reakcije na konfliktne stimuluse. Medjutim samo prisustvo nekog stimulusa nije dovoljno za aktivaciju ovog sistema.
*Preduslovi su:
1. Prvi preduslov za aktivaciju BIS-a je postojanje konflikta
2. drugi uslov je da taj konflikt uzrokuje povecanje napetosti
3. treci uslov je usmeravanja procesa paznje na konfliktnu situaciju
-Vazno je naglasiti da konflikt obicno nastaje nakon skeniranja vlastitih resursa za suocavanje sa nekom situacijom kada se procenjuje da ti resursi nisu dovoljni.
-Drugim recima, dolazi do procesa pretrage memorijskih kapaciteta u potrazi za slicnim situacijama ili nacinima njihovog prevazilazenja koja se zavrsava procenom da su vlastiti resursi neadekvatni. Post su stimulusu ili situacija detektovani kao preteci dolazi do povisenja napetosti organizma. Paznja se usmerava na sve aspekte situacije u potrazi za adekvatnom reakcijom.
-Dakle stimulus ne predstavlja pretnju jer se potencionalna opasnost kao okidac za aktivaciju ovog sistema javlja tek nakon procene da ne postoji adekvatna reakcija na njegovo prisustvo.
-Stoga se BIS moze definisati kao konflikt izmedju neke objektivne situacije i zabrinutosti koja nastaje kao posledica procene da resursi za reagovanje u toj situaciji nisu zadovoljavajuci.
Reformisana teorija osetljivosti na potkrepljenje - BAS
-BAS u Reformulisanoj teoriji osetljivost na potkrepljenje ostaje sistem osetljivosti na signale nagrade, ali ukljucuje relacije ne samo na uslovne, vec i na bezuslovne apetitivne stimuluse
-Iako je ovaj sistem pretrpeo najmanje promena u odnosu na originalnu teoriju aktuelno provocira veliki broj istrazivanja buduci da je konceptualni status ove dimenzije jos uvek nedovoljno jasan
-Naime u originalnom modelu BAS se dovodio u vezu sa dimenzijom impulsivnosti. Nakon upitnicke operacionalizacije Karvera i Vajta u okviru koje BAS ima tri supskale, pocinje ispitivanje multidimenzionalne prirode ovog konstrukta
-Tokom istrazivanja na zivotinjama, Grej je postulirao stav da samo aktuelna nagrada koja je jednaka ili veca od ocekivane moze predstavljati odgovarajuci ulaz za BAS
-Medjutim poslednjih godina mnogi autori smatraju da je ovaj sistem neophodno definisati kao ekstraverziju ili pozitivnu emocionalnost
-Sa druge strane postoje argumenti koji ukazuju na to da osetljivost na signale nagrade, iako moze predstavljati jedan od aspekata ekstraverzije, ne moze u potpunosti da se identifikuje sa ovom dimenzijom licnosti
-Problem se dodatno komplikuje zbog poistovecivanja koncepata osetljivosti na nagradu i osetljivosti na signale nagrade. Naime neka ponasanja dovode do nagrade ali podrazumevaju visok stepen discipline i upornosti sto je blize dimenziji savesnosti iz petofaktorskog modela, dok se impulsivnost moze definisati kao aktivan pristup signalima nagrade, teznja da se udovolji impulsima sada i ovde, sto je blize negativnom polu dimenzije savesnosti.
-Najnoviji upitnik Filipa Kora takodje sadrzi nekoliko supskala koje se dovode u vezu sa BAS-om. Neke od njih opisuju generalnu osetljivost na nagradu koja moze podrazumevati odlaganje trenutnog zadovoljstva radi ostvarenja dugorocnih ciljeva sto je direktnoj suprotnosti sa dimenzijom impulsivnosti.
-Drugim recima, u aktuelnim istrazivanjima sa BAS-om dovode se u vezu ponasanja koja nisu opisana ni u originalnoj, niti u reformulisanoj teoriji osetljivosti na potkrepljenje
Reformulisana teorija - Borba/Bezanje/Blokiranje sistem
-Prema reformulisanom modelu borba/bezanje sistem postaje odgovoran za sva ponasanja povezana sa stanjima straha i dobija naziv borba/bezanje/blokiranje sistem. Ove reakcije provociraju stimulusi koji predstavljaju bezuslovnu kaznu ili izostanak nagrade, ali i neki uslovni signali kazne ili izostanka nagrade. FFS sistem posreduje u reakcijama na sve averzivne drazi, a moguce reakcije na pretece stimuluse mogu biti borba, bezanje ili zamrzavanje. Dakle ovaj sistem preuzima deo odgovornosti i za reakcije koje su u prvobitnom modelu prepisivane BIS-u. U pitanju su reakcije na procenjenu pretnju koja proizlazi iz percepcije osobe da je napadnuta, izazvana ili ugrozena. Procena stvarne pretnje takodje moze biti rukovodjena nizom subjektivnih faktora, kao sto su prethodno iskustvo ili individualne razlike u pobudljivosti BIS, BAS ili FFS i ne mora nuzno biti zasnovana na realnosti.
-Koncept odbrambene distance ima veliku ulogu u razlikovanju reakcija na ugrozavajuce stimuluse.
-Kada je opasnost realna i intenzivna, ali je dovoljno daleko da ju je moguce izbeci aktivira se Bezanje sistem. Bezanje se dovodi u vezu sa fobicnim reakcijama koje mogu predstavljati samo ekstrem na ovoj dimenziji individualnih razlika
-Kada je opasnost realna, ali bliska i intenzivna, moze se aktivirati sistem Blokiranja. Blokiranje se dovodi u vezu sa stanjima panike i moze se prvenstveno posmatrati kao kognitivni fenomen koji se manifestuje kroz nemogucnost artikulisanja neophodnih verbalnih reakcija na pretnju ili napad. Na bihevioralnom planu moze se javiti dozivljaj oduzetosti delova tela, sto je verovatno posledica dozivljaja nedostatka kontrole nad dogadjajima ili vlastitim reakcijama. Osoba je u stanju da osmisli reakciju tek nakon sto je opasnost prosla. Medju istrazivacima s mogu sresti stavovi da su stanja panike retka u svakodnevnom zivotu i da dimenzija Bezanje verovatno nema normalnu distibuciju. medjutim ako se panika definise samo kao poremecaj ili kao reakcija ne retke opste katastroficne dogadjaje, ona ne obuhvata koncept blokiranja na nacin koji je pretpostavljen u reformulisanoj teoriji osetljivosti na potkrepljenje. blokiranje je dimenzija individualnih razlika u osetljivosti na stvarnu opasnost koja je dovoljna bliska a ne moze biti izbegnuta i stoga cini jedan od aspekata svakodnevnih ljudskih iskustava
-kada je opasnost realna, bliska i nemoguce ju je izbeci dolazi do aktivacije sistema borba. u pitanju je eksplozivna i dezorganizovana reakcija na neizbeznu opasnost kao posledica emocija straha. stoga ovu vrstu agresije ne bi trebalo poistovecivati sa predatorskim formama koje karakterisu povezanost sa bas-om
