petofaktorski model licnosti Flashcards
(22 cards)
koje paradigme razlikuje knezevic
- patocentricna - koja je najvecim delom vezana za psihopatolosko ponasanje i ima prakticne ciljeve koji omogucavaju diferencijalnu dijagnostiku
- interpresonalna - koja je fokusirana na komunikacijski aspekt
- biologisticka - bazirana na empirijskim nalazima iz oblasti genetike ponasanja, uslovljavanja, instrumentalnog ucenja, fiziologije i biohemije
- leksicka - bazirana na analizi svakodnevnog jezika kao supstrata ljudskog iskustva
podela teorijskih pristupa u psihologiji licnosti koja se zasniva na nivou eksplanacije i generalizacije
-deskriptivne taksonomije i kauzalne teorije
1) deskriptivne taksonomije
-zasnivaju se na uverenju da je najpre potrebno da postoji slaganja oko fundementalnih dimenzija da bi se preslo na nivo objasnjenja
-kod vecine ovih sistema hijararhijski slicna ponasanja se udrzuju u klastere crta, zatim se ove crte udruzuju u crte viseg reda da bi se konacno podvele pod manji broj osnovnih personalnih dimenzija
2) kauzalne teorije
-obicno su fokusirane na bioloska objasnjenja smatrajuci da problemi taksonomije bolje mogu da budu reseni preko prepoznavanja mehanizama koji leze u njihovoj osnovi
-ovakvi modeli isticu relacije izmedju bioloskih mehanizama, emocionalne reaktivacije i stabilnih oblika ispoljavanja individualnih razlika
-petofaktorski model se svrstava u deskriptivne modele, a rad coste i mccrae-a pravi iskorak u pravcu odredjenja modela kauzalnog modela licnosti
sta petofaktorski model podrazumeva pod bazicnim crtama?
-petofaktorski model licnosti pripada onoj oblasti psihologije licnosti koja se bavi bazicnom strukturom, odnosno bazicnim crtama licnosti
-pod bazicnim crtama licnosti se podrazumevaju oni nekognitivni, vremenski stabilni i u odnosu na karakteristike uzorka invarijantni dispozicioni konstrukti koji mogu da objasne najveci deo varijanse individualnih razlika
razlike izmedju modela velikih pet i ffm modela
-Digman smatra da treba praviti razliku izmedju modela Velikih pet baziranog na leksickoj hipotezi, od FFM modela Costa i Mccrae-a baziranog na upitnickom tipu samoprocene ponasanja
-model velikih pet je nastao na osnovu leksickih podataka, kao model personalnih atributa i u tom smislu je deskriptivan model, a ne eksplanatorni. takodje on se bazira na rigoroznim kros-jezickim replikacionim studijama
-za razliku od njega ffm sadrzi dispozicionu eksplanatornu hipotezu da pet faktora predstavljaju bazicne tendencije tj bioloske dispozicije
karakteristike modela velikih pet
*saucier i goldberg;
1. model sadrzi set visoko replikabilnih dimenzija koje u isto vreme na parsimonican i homperhenzivan nacin opisuju najveci broj fenotipskih individualnih razlika
2. imajuci u vidu raznovrsnost iskljucujucih kriterijuma za definisanje personalnih atributa, model velikih pet je smislen u svim situacijama, medjutim najbolja petofaktorska struktura dobija se na atributima koji detoniraju trajne dispozicije ponasanja i stanja
-ukljucivanje termina koji opisuju talente, kapacitete, stavove, kognitivne kapacitete, kao i evaluativne termine moze petofaktorsku strukturu uciniti nestabilnom u smislu generisanja novih faktora ili se moze desiti da rotirane faktorske osovine promene svoju poziciju kao rezultat uvodjenja ovih grupa reci
-medjutim empirijsko iskustvo u radu razlicitih istrazivackih grupa je pokazala zapanjujucu stabilnost petofaktorske solucije cak i u slucaju prosirenja prvobitne populacije termina nekom od ovih grupa reci
3. nisu svi faktori podjednake vaznosti i ne repliciraju se podjednako s razlicitim nacrtima
-npr pokazuje se da se faktori otvorenosti-o, emocionalne stabilnosti-n nesto slabije reprodukuju od ostalih tri faktora
-takodje nemaju sve dimenzij podjednak broj aspekata (faceta)
4. model ne definise diskretne klastere varijabli, vec svaki faktor reprezentuje najvecu koncentraciju na kontinuiranoj distribuciji atributa u deskriptivnom polju
-posledica ove cinjenice je da ne postoji jednoznacna relacija personalnih deskriptora sa faktorima, vec deskriptori koreliraju sa vise faktora
-zanimljivo je da ovo najmanje vazi za domen otvorenosti, koji se dakle najmanje mesa sa ostalim dimenzijama licnosti
5. model nastoji da predstavlja potpunu taksonomiju personalnih atributa, tako da ukljucuje i horizontalne i vertikalne karakteristike njihovih znacenja
-horizontalni aspekt atributa se odnosi na stepen slicnosti atributa u istom hijararhijskom nivou, a vertikalna na hijararhijsku relaciju izmedju atributa
6. velikih pet nije zavrseno poglavlje u istrazivanju licnosti, vec pocetno
7. model je reprezentacija fenotipskog bazirana na analizi govornog jezika, neosetljiva je i kompelementarna u odnosu na genotipske reprezentacije koje se ticu motiva i unutrasnje dinamike licnosti
-u ovom stavu se digman i goldberg razlikuju od modela coste i mccrae-a koji pretenduje da bude genotiski
mane leksicke hipoteze
*pored potencionalne sveobuhvatnosti leksicki pristup ima odredjena ogranicenja
1. neke specificne crte nisu dobro reprezentovane u prirodnim jezicima
2. termini su razlicitog nivoa opstosti, neki su veoma uski a neki veoma siroki, sto za posledicu ima da termini sirokog polja znacenja kovariraju sa drugim terminima uzeg polja znacenja , dok termini uzeg polja znacenja ne moraju kovarirati medju sobom
ffm model
-razvijao se kao model koji je fokusiran na nize nivoe (aspekte, atribute) i na mehanizme funkcionisanja licnosti (dinamiku, eksplanatorna objasnjenja)
-kako crte licnosti nemaju jednostavnu strukturu, teorijski modeli predstavljaju nuzne simplifikacije i aproksimacije licnosti. zato je osnovni cilj modela, pa i ffm-a, organizacija crta i njihovo pojednostavljenje svodjenjem na manji broj osnovnih svojstva pomocu faktorske analize radi lakseg razumevanja i prakticne upotrebe, nasuprot beskonacnom nabrajanju pojedinih crta.
-petofaktorski model, kao hijararhijski model licnosti, oslanja se na dugu tradiciju identifikovanja razlicitih nivoa vrta licnosti, od nivoa konkretnih ponasanja koja operacionalizuju specificne crte do siroko obuhvatnih dimenzija licnosti
-autori su se odlucili za tkzv od vrha ka dnu (top-down) pristup hijararhijskoj proceni licnosti. naime oni su se odlucili da najpre utvrde koje su to najsire i najuticajnije teme koje se javljaju u proceni licnosti.
-svaka dimenzija je odredjena tako da bude u saglasnosti sa dosadasnjim psiholoskim konstruktima (ali samo onim empirijski dobro utemeljenim). tako da je nova teorija zasnovana na starim, ali empirijski proverenim korenima
-medjutim slaganje vecine istrazivaca postoji iskljucivo kada je rec o dimenzijama ovog najviseg nivoa ustrojstva licnosti. saglasnosti nema kada je rec o specifikaciji uzih crta na nizem nivou. tako postoji nekoliko modela koji iako prihvataju postojanje pet dimenzija najviseg nivoa, predlazu razlicit broj specificnih crta hijararhijski nizeg nivoa ustrojstva
faceti u ffm modelu - kriterijumi
*autori tvrde da ffm pruza razumnu reprezentaciju crta nizeg reda koristeci strategiju od vrha ka dnu (top down) za razliku od klasicnih faktorski orijentisanih modela licnosti. utvrdjeni faktori podeljeni su na po sest uzih dimenzija, aspekata ili faceta.
*aspekti su izabrani na osnovu razlicitih kriterijuma tako da:
1. reprezentuju u vecoj meri kovarirajuce elemente unutar domena, a ne arbitarne kombinacije elemenata. isto tako da budu medjusobno iskljucujuci - dakle da svaki element unutar domena bude dodeljen samo jednom facetu
2. budu priblizno jednake sirine
3. sadrzaj domena kome pripadaju bude reprezentativno pokriven njihovim sadrzajem
4. budu konceptualno ukorenjeni u dosadasnju psiholosku literaturu
*empirijski podaci pokazuju da crte kovariraju prema ocekivanju tako da definisu pet faktora ali svaka crta nosi specificnu varijansu koja doprinosi njihovoj diskriminativnoj validnosti
zasto 6 faceta
-potpuno pokrivanje jedne dimenzije rezultiralo bi beskrajnim nizom crta. odluceno je da se svaka dimenzija sastoji od sest faceta
-broj sest izabran je kao prakticno resenje zbog toga sto manji broj predstavlja potpuno pojednostavljenje, a vise od toga komplikuju upotrebu modela
-osim toga prema nekim empirijskim iskustvima najstabilnije faktorske solucije se dobijaju sa po sest varijabli po faktoru
opis petofaktorskog modela licnosti
*rezimirajuci do sada navedene karakteristike petofaktorskog modela moze se zakljuciti da model tvrdi sa se licnosni hiperprostor moze definisati i opisati duz pet bazicnih dimenzija koje su izvedene iz
-analize jezika koja pociva na logici leksicke hipoteze
-komparacije i reevaluacije empirijskih podataka sa razlicitih upitnika licnosti i skala opservacije
-rezultata faktorsko-analitickih studija samoopisa i opisa od strane drugih
*osnovnih pet dimenzija nazvani su domeni (domains) koji podrazumevaju skupine razlicitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje mogu da se grupisu na razlicite nacine
*aspekti su uze crte, hijararhijski nizeg nivoa, koje blize odredjuju sadrzaj osnovnih domena
Neuroticizam
-prvi domen koji razlikuje prilagodjenost i emocionalnu stabilnost u odnosu na neprilagodjenost i emocionalnu nestabilnost
-N predstavlja opstu tendenciju da se dozive negativni afekti kao sto su tuga, strah, uznemirenost, gnev, krivica i druga negativna osecanja
-sklonost dozivljavanju ovakvih emocija predstavlja opstu vulnerabilnost i ometa adaptaciju zbog cega su osobe sa visokim N sklone razvoju mentalnih poremecaja
-osobe sa visokim N iracionalno reaguju, slabo kontrolisu impulse i imaju slabije kapacitete za prevladavanje stresnih situaciji
-nasuprot njima, osobe sa niskim N su emocionalno stabilne, stalozene, relaksirane i u stanju da prevladaju stresne situacije
neuroticizam faceti
- anksioznost N1 - strasljivost, zabrinutost, napetost
- hostilnost N2 - osecanje gneva, frustriranosti, iritiranosti i ogorcenosti
- depresivnost N3 - osecanje krivice, tuge, bespomocnosti i usamljenosti
- socijalna nelagodnost N4 - stid, uznemirenost, nelagodnost u kontaktu sa drugima, osetljivost na ogovaranje, sklonost osecanju inferiornosti
- impulsivnost N5 - nemogucnost kontrole impulsa i nagona
- vulnerabilnost N6 - osetljivost na stres, slab kapacitet prevazilazenja stresa, sklonost zavisnosti i panici u suocavanju sa iznenadnim i stresnim okolnostima
ekstraverzija
-pre svega odnosi se na drustvenost, socijabilnost
-osobe sa visokim e: preferiraju velike skupove ljudi, pricljivi su, samopouzdani, aktivni, vole uzbudjenja, po prirodi veseli, optimisticni i puni energije
-nasuprot njima introverti su rezervisani, zatvoreni, nezavisniji i umereniji
ekstraverzija - faceti
- toplina - emocionalnost, prijateljska nastrojenost, lako stvaranje emocionalnih veza i naklonost prema drugim ljudima
- druzeljubivost - druzeljubivost, nastojanje da se bude okruzen drugim ljudima
- asertivnost - dominacija, snaga, socijalni uspon
- aktivitet - brz tempo, snazni, energijom nabijeni pokreti, nastojanje da se stalno nesto radi
- potraga za uzbudjenjem - zudnja za uzbudjenjem i stimulacijom
- pozitivne emocije - nastojanje da se iskuse pozitivne emocije kao sto su sreca, radost, ljubav i uzbudjenje
saradljivost
-dimenzija interpersonalnih relacija
-ukljucuje poverenje, altruizam, saosecajnost, potrebu da se pomogne drugima, nasuprot cinizmu, sebicnosti, antagonizmu, sumnjicavosti u pogledu namera drugih ljudi, egocentricnost i kompetetivnost
saradljivost - faceti
- poverenje - verovanje da su drugi posteni i dobronamerni
- iskrenost - iskrenost, postenje, cestitost
- altruizam - aktivna briga za dobrobit drugih ljudi, velikodusnost, nesebicnost, spremnost da se pomogne drugima
- popustljivost - inhibicija agresivnosti, postovanje drugih, sklonost da se oprosti i zaboravi, blagost i dobronamernost
- skromnost - skromnost, povucenost
- blaga narav - simpatija i briga za druge, naglasavanje humanih aspekata socijalne politike
savesnost
-predstavlja sposobnost samokontrole u smislu disciplinovane teznje ka ciljevima i striktno pridrzavanje sopstvenih principa
-ispoljava se u procesima planiranja, organizacije, izvrsenja duznosti i obaveza
-savesne osobe su jake volje, usmerene ka cilju, skrupulozne, tacne i pouzdane. visoko c povezane je sa akademskim i profesionalnim uspehom. negativni aspekt visokog c moze se ispoljavati kroz sitnicavost, kompulzivnu urednost i radoholicarsko ponasanje
-osobe sa niskim c imaju vise hedonisticku orijentaciju, bezbriznije su u pogledu ostvarivanja ciljeva, manje ih obavezuju moralni principi u ponasanju (sto ne podrazumeva nuzno amoralnost)
savesnost faceti
- kompetencija - osecaj sopstvene efikasnosti, snage, sposobnosti, poverenje u sebe
- red - cistoca, urednost, dobra organizovanost
- duznost - ponasanje vodjeno osecajem duznosti, striktno pridrzavanje etickih principa
- postignuca - razvijen motiv za postihnucem, visok niova aspiracije, spremnost da se radi mnogo i napredno da bi se postigao cilj
- samodisciplina - sposobnost da se zapocne neki posao i da se istraje u njemu uprkos dosadi i drugim distraktorima, sposobnost pojedinca da motivise samog sebe u dovoljnoj meri kako bi zavrsio neki posao ili zadatak
- promisljenost - dispozicija da se pazljivo promisli pre nego sto se krene u neku akciju
otvorenost
-podrazumeva estetsku senzitivnost, intelektualnu radoznalost, intraceptivnost, preferenciju razlicitosti, potrebu da promenom i nezavisnoscu misljenja, odnosno sklonost nedogmatskim stavovima
*adaptativna funkcija oba pola ove dimenzije zavisi od okolnosti u kojima se ispoljava. iako je povezana sa obrazovnim statusom i intelektualnim nivoom, ova dimenzija nije mera inteligencije vec je povezana sa divergentnim misljenjem
*osobe sa visokim o: otvorenog duha prema unutrasnjim dozivljajima i radoznale prema spoljnim dogadjajima, njihov zivot je bogat dozivljajima, sklone su eksperimentisanju, novim idejama, nekonvencionalnim vrednostima. intenzivnije dozivljavaju kako pozitivne, tako i negativne emocije. spremne su da autoritete dovedu u pitanje, otvorene su ka prihvatanju novih ideja i vrednosti (sto ne znaci odsustvo principijelnosti i doslednosti)
*nisko o: osobe sa niskim o su konvencionalnog izgleda i ponasanja, sklone konzervativnim stavovima, preferiraju poznato u odnosu na novo, a emocionalne reakcije su umerenije. interesovanja su im suzenja, manje intenzivna. konzervativnost u stavovima ne implicira i autoritativnost i netolerantnost
otvorenost faceti
- fantazija - ziva imaginacija. cesta dnevna sanjarenja (ali ne kao nacin da se pobegne od stvarnosti, vec kao nacin da se za sebe kreira jedan interesantan unutrasnji svet)
- estetika - jaka naklonost i odusevljenje za umetnost i lepo
- osecanja - visoka receptivnost za sopstvena osecanja, vrednovanje emocija kao vaznog aspekta zivota, dublje prozivljavanje sopstvenih iskustva, intenzivniji emotivni zivot
- akcija - zelja da se probaju razlicite aktivnosti. da se vide nova mesta, da se jede neobicna hrana, preferencija novine i raznolikosti u odnosu na poznato i rutinsko
- ideje - intelektualna radoznalost, otvorenost uma, zelja da se razmotre nove, nekonvencionalne ideje
- vrednosti - otvorenost u odnosu na vrednosti, spremnost da se preispitaciju socijalne, politicke i religiozne vrednosti
polne razlike
*jedno od istrazivanja korelacija konstruisanih skala i neo-pir upitnika pokazalo je da se visoka ekstraverzija i niska hostilnost interpretiraju se kao prototip nezeljnih aspekata maskulinosti, dok se neuroticizam vidi kao nezeljena femininost. pozeljna karakteristika femininosti je povezana sa pozitivnim polom saradljivosti
*istrazivanje koje su napravili costa, terraciano i mccrae
-rezultati prikup;jeni na 23 031 ispitaniku iz 26 kultura, neo-pir
-najprominentnije razlike su dobijene na dimenzijama n i a. razlike na facetima dimenzija e, o i c nisu bile jednoznacne
-zene su imale vise skorove za toplini i otvorenosti za osecanja, dok su muskarci imali povisene na asertivnosti i otvorenosti za ideje
-iako ove razlike nisu bile velike one su se pokazale nezavisnim od kulture i uzrasta
stabilnost dimenzija
-n i e umereno opadaju od kraja srednje skole do 30te godine, a nakon toga opadaju veoma sporo
-a i c rastu umereno od 18te do 30te, a nakon toga rastu sporo
-najvece razlike tokom godina ispoljavaju se u savesnosti, kao i u svim njegovim aspektima, koji rastu sa starenjem
-s godinama opadaju sledeci aspekti: potraga za uzbudjenjem, pozitivne emocije i fantazija
-nakon 30te n,e i o domeni opadaju, a a i c ne ispoljavaju promene. domen a ne pokazuje promene, a c raste sa godinama
