IIc Flashcards
1
Q
hemokini
A
- specif. signalni molekuli, podstiču usmereno kretanje
2
Q
kretanje je svojstveno
A
- svim organizmima
- unutar ć.
3
Q
kod višeć.
A
- specijalizovana f miš. sistema
4
Q
mišići kičmenjaka mogu biti
A
- poprečno-prugasti
- glatki
5
Q
poprečnu-prugaste mišiće čine
A
- skeletni i srčani
6
Q
glatki
A
- viscelarni
7
Q
viscelarni su pod uticajem
A
- ANS
8
Q
skeletni su pod
A
- svesnom kontrolom SoNS
- volji
- glavni potrošači energije
9
Q
skeletni mišići generišu
A
- silu, snažne pokrete
- pričvršćeni za skelet tetivama i ligamentima
10
Q
zglob - spoj 2 kosti; 2 grupe mišića koje imaju suprotan uticaj
A
- jedni se kontrahuju, drugi izdužuju
11
Q
mišići koji imaju suprotan uticaj na pokretanje kosti/zgloba
A
- antagonisti
12
Q
mišići koji imaju isti uticaj na pokretanje kosti/zgloba
A
- sinergisti
13
Q
mišićna vlakna čine
A
- skeletne ćelije
14
Q
fascikulus
A
- snop više mišićnih vlakana
15
Q
više snopova mišićnog vlakna, više fascikulusa je obavijeno
A
- perimizijumom
16
Q
omotač fascikulusa je od vezivnog tkiva
A
- endomizijum
17
Q
mišići su
A
- više snopova mišićnih vlakana, više fascikulusa obavijenih omotačem sp. vez. tkiva
18
Q
omotač spoljašnjeg vezivnog tkiva koji čini mišić (zatvara snopove)
A
- epimizijum
19
Q
ligamenti
A
- kraj mišića pričvrsti za kost
20
Q
un. deo Ć čine
A
- proteinski miofilamenti
21
Q
grupisani proteinski miofilamenti čine
A
- miofibrile
22
Q
skeletna mišićna ćelija ima
A
- paralelno postavljene miofibrile
23
Q
poprečno prugasto
A
- raspored organizacije miofilamenata (koji čine miofibrile)
24
Q
miofibrile - čine ih miofilamenti, 2 vrste
A
- tanki aktinski
- debeli miozinski filamenit
25
svaka skel. Ć
– prima inervaciju jednog ogranka aksona motoN (telo je u rogovima SMKM)
26
motorna ploča
- nervno-miš. sinapsa motoN (acetilholin) x skel. mišić
27
motorna jedinica
- skup svim miš. Ć koje 1 Ak inervira – ili se kontrahuju/relaksiraju
28
Kontrakcija – ekscitacija
- AP povećava unutarćelijski Ca2+
29
AP povećava unutarćelijski Ca2+
- dešava se specifično preklapanje aktinskih i miozinskih filamenata
30
kontrakciju motornih jedinica izazvana je
- ekscitacijom iz nervno-mišićnih sinapsi
31
mišićni tonus
- razvija se pri kontrakciji
- tokom trajanja AP membrana je apsolutno nenadražljiva
32
kontrakcija traje duže od AP -> ako stigne nadržaja za vreme kontrakcije mišićne ćelije
- razvija se dodatni mišićni tonus
33
mehanička sumacija se odnosi na
- povećanje mišićnog tonusa, nakon svakog AP
34
tetanus
- maksimalno povećanje mišćne napetosti
35
srčani mišići su pod uticajem
- ANS
36
motorni Si generiše 3 vrste pokreta
- refleksne pokrete
- ritmičke pokrete
- voljne pokrete
37
refleksi i Šeringotnovi
- eksperimenti sa spinalnim Ž
38
spinalne Ž
- horizont presecanje KM u nekom segmentu
39
nakon presecanja KM motoN
- ispoljavaju smanjenu sinaptičku nadražljivost
- gubi se kožna provodljivost i dolazi do motorne paralize
40
stanje spinalnog šoka
- stanje delimične/potpuno arefleksije
41
nakon prolaska spinalnog šoka
- bolna stim. izaziva reflex povlačenje ekstremiteta
- iako nema kožne osetljivosti
42
poenta exp. spinalnih Ž: refleksne Rk - na nivou KM
- ne zahtvaju CNS van KM
43
refleksnu petlju formiraju
- senzN
- interN
- motoN
44
Šerington: refleks je
- najjednostavniji vid motoP
- nevoljni stereotipni obrazac motoP
- izaziva ga akt. čulnog receptora, specif. S
45
Šerington: jačina pokreta je proporcionalna
- jačini S
46
urođeni refleksi su
- bezuslovni
47
bezuslovni refleksi
- refleks fleksije
- miotički refleks
- refleks suzenja, gutanja, kašljanja
48
refleks fleksije
- bolna stimulacija kože ekstremiteta
- cilj: udaljavanje od izvora bolnog S
49
miotički refleks
- nakon naglog istezanja mišića
- aktivira se Aalfa moto N
- dolazi do reaktivne kontrakcije mišića
50
refleksi mogu da budu i
- stečeni, uslovni
51
uslovni refleks
- naučeni obrazac P
- zvono, salivacija
52
prema lokalizaciji receptora koji ga inicira, reflex može da bude
- površinski
- dubinski
53
površinski refleksi
- plantarni
- abdominalni refleks
54
plantarni refleks
- bočna površina kože tabana, tup predmet od pete ka palcu
- zdravi: palac nadole, grčenje stopala
55
abdominalni refleks
- kontrakcija mišića trbučnog zida nakon stim. trbuha tupim predmetom
- indikator očuvanosti 8-12 segmenta KM i kortiko-spinalnog puta
56
patelarni refleks
- udar čekićem ispod čašice
- aktivira vreteno butnog kvadricepsa -> impuls, aktivira se motoNL4
- refleksna kontrakcija, ispravljanje noge u kolenu
57
zavisno od tipa mišića u refleksu
- segmentalni - patelarni
- intersegmentalni - hodanje
58
babinski refleks
- koža tabana
- ispravljanje i podizanje palca, malog prsta
- patološki plantarni refelks
59
Šerington: svaki složen pokret je kombinacija refleksnih pokreta u specif. t sekvenc
- nije u pravu
60
složeni pokreti, ritmičko i voljno kretanje
- odvija se ispoljavanjem moto programa
61
Šerington nije u pravu, jer motorni programi
- kontrolišu i proizvode seriju komandi mišićima koja u celosti nastaje pre izvođenja pokreta
62
komande za složene voljne pokrete
- motorna kora Fr mozga
- povratne info na moto. program
63
motorni sistem čini
- hijerarhijski više SI za kontrolu motorike
64
motorni Si čine
- KM
- M. stablo
- moto kora prednjeg mozga
65
KM moto N
- niži - završni put koji integriše komande viših delova mozga
66
moton KM, Ak
- Aalfa - i inh i ekscit.
- Agama - kontrakcija intrafuzalnih vlakana vretena - skraćivanje ekstrafuzalnih
67
skup motoN
- svi N koji inerviraju isti mišić
68
princip veličine
- odnosi se na graduisanu mobilizaciju motornih jedinica u cilju generisanja sve većeg tonusa
69
mišićno stablo je srednji, viši deo motoSi
- integriše motokomande iz viših delova CNS
- prenosi niže do KM
70
moto kora prednjeg mozga - najviši deo motoSi
- primarna moto zona - M1
- pomoćna moto zona - SMA
- premotorna zona - PMA
71
primarna moto zona M1
- čeoni režanj, precentralna vijuga, 6 slojeva, agranularna
72
V sloj M-1
– piramidni N, Betzove Ć – najveći udeo aksona kortiko-spin. puta
- viši N (od njih kreće direktni uticaj)
73
viši N su
- piramidni N, Betzove ćelije u V sloju primarne motorne zone
74
primarna moto zona je organizovana
- somatotropno
75
Premotorna zona PMA
- ispred primarne
- motorna akt. izazvana sp. S
– u njoj su neuroni ogledala
76
asocijativna motorna kora - čine je
- prefrontalna (opštećenje, impulsivno P)
- zadnja temena kora
77
stimulacija asoc. moto kore
- ne izaziva direkt. moot akt.
- za stabilnu percepciju sveta oko nas
78
apraksije
- oštećenje zadnje dela temene kore
- neSB složenih koordinisanih pokreta
79
za zahtevnu motornu sekvencu
M1 + SMA
80
za planiranje složene motorne sekvence
- SMA
81
lezija PMA
- neSB da koordiniše motoriku obe ruke
82
bočje petlje, ekstrapiramidalni sistem
- bazalne ganglije
- mali mozak
83
bočne petlje imaju uticaj preko 2 puta
- retikulo-spinalnog
- rubrospinalnog
84
bazalne ganglije
- repato jedro
- ljuska
- bledo jedro
85
bazalne ganglije su u vezi sa
- subTal jedrom
- crnom supstancom
86
motorna petlja je zatvoreno kolo
- komande iz moto kore
- šalju se info u motornu koru preko talamusa
87
lezije bazalnih ganglija mogu da dovedu do
Parkinsonove bolesti
88
bazalne gang. su važne za
- egzekuciju naučenih pokreta
89
aktivacija kore, aktivira putamen
- to inhibira palidum
90
inhibiranje paliduma podstiče rad
- ventrolat. jedra talamusa
- dolazi do prenošenja aktivacije primarne moto zone na premotornu
91
funkcionalna posledica aktivacije putamena
- aktivacija premotorne i motorne kore
92
mali mozak – ravnoteža
- moduliše komande do N KM
- moto učenje
- glatko sprovođenje pokreta
- koordinacija sile mišića
93
lezije MMo
- pć. ravnoteže
94
Hantingtonova bolest
- deficit motorike pri dosezanju ob
95
oštećenje MaMO
– g u motorici, inicijalno usmeravanje ekstremiteta prema ob.
96
mišićna distrofija
- mišićna slabost usled strukturalnih promena kontraktilnih proteina u skel. mišić Ć
97
Dušenova distrofija – mutacija gena na X
- proizvod mutiranog gena - distrofin
- distrofin reguliše promet kalcijuama - neophodan za kontrakciju
98
Miastenia gravis
– slabost skeletne musculature
– autoimuna bolest
– antitela protiv nikotinskog acthl receptor ana mišićnim Ć
99
AMIOTROFILNA LATERALNA SKELOZORA (ALS)
- manifestuje se kao neurodegenerativna bolest u sklopu koje progresivno, sve više i više, odumiru motoneuroni KM
- u početku dolazi do paralize, završava se smrću
100
do amiotrofilne lateralne skleroze (ALS) dolazi usled
- mutacije gena za enzim koji učestvuje u anti-oksidativnoj zaštiti Ć
101
Polio virus
- napada motoN
102
Apraksija
– povreda čeone kore/zadnjeg dela temene
- neSB izvođenja planirane moto akt, uprkos očuvanim zonama
103
2 vreste apraksije
- ideomotorna
- ideatorna
104
ideomotorna apraksija
– ne može da izvede jednostavan pokret kad joj se da verbalni nalog, ali može spontano
105
ideatorna apraksija
– ne može da sprovede seriju moto akcija, iako može odvojenu svaku pojedinačnu
106
Parkinsonova bolest
- selektivan gubitak dopaminskih N u jedru supstantia nigra u srM
- simptomi kad uzme maha
107
veruje se da Parkinsonova bolest nastaje usled
- dugogodišnjeg izlaganja štetnoj materiji
- javlja se kod osoba koje nose mutiran gen za protein ALFA-SINUKLEIN
108
Parkinsonova bolest se javlja i kod osoba sa mutiranim genom za protein
- PARKIN
109
defekat ALFA-SINUKLEINA ili PARKINA
- dovodi do nastakna patoloških agregata alfa-sinukleina -> Levijeva telašca
110
Levijeva telašca
- deponuju se u N
- sprečavaju normalnu f -> smrt ć.
