Va Flashcards
1
Q
Neurobio. Osnove agr P
A
- Emocija mržnje, da se načini šteta
2
Q
2 forme agr
A
- Predatorska agresivnost – ofanzivna rk Ž prema plenu
- Afektivna agresivnost – ispoljavaju ljudi
3
Q
Predatorska agresivnost
A
– ofanzivna rk Ž prema plenu
4
Q
Afektivna agresivnost
A
– ispoljavaju ljudi
5
Q
Predatorska agresivnost – akitivira se
A
kortikomedijalna grupa BJ –> akt. lat HTAL i ventralni tegmentum sr mozfa
6
Q
Predatorska agresivnost, zadovoljava
A
- Zadovoljavanje potrebe za hranom
- Nema aznačajne aktivacije ANS-
7
Q
Afektivna agresivnost – ispoljavaju ljudi — snažna
A
- akt. ANS + vokalizacija
- Akt. se bazolat. Grupa BJ medijalni deo HTAL PGA
8
Q
Uloga hormona i neurotransmiteri
A
- Smanjenje nivoa m. polnih hormona (kastrirani miševi) —smanjeno agresivno P
- tretiranje kastriranih m. pol. H — povećalo agr
9
Q
Kod pobednika borbe mužjaka pacova i majmuna
A
– povećan nivo testosterona, snižen kortizola (gubitnik obrnuto)
10
Q
Smanjen nivo serotonina/aktivnost
A
– kod agr alkoholisanih ljudi, deca koja muče žviotinje, impulsivno P — nije jednoznačno
11
Q
Emocije kao motivacioni pogregami
A
uvećava se SB rk na pretnje i mogućnosti u razl. stadijumima – u prilog:
12
Q
uvećava se SB rk na pretnje i mogućnosti u razl. stadijumima – u prilog:
A
- Ljudi u razl. kulturama koriste iste em. izraze u sličnim sit.
- Primate pokazuju neke od bazičnih izraza em. u sl. sit.
- Nervni hardver kod ljudi za prepoznavanje i analiziranje em.
13
Q
SCH – Krepelin, mladalačka demencija
A
- Paranoja, priviđanje, auditivne halucinacije, izpoačeno em. P, bizarni pć. mišljenja
14
Q
Blojer uveo termin sch
A
- Disocijativno razmišljanje, pć. logičke strukture mišljenja
15
Q
Šnajder – simptomatologija sch
A
- Auditivne halucinacije
- Priviđenja
- Promena afekta
16
Q
+ simptomi sch
A
– izmenjena, abnormalna stanja svesti
17
Q
- simptomi sch.
A
– gubitak normalnih funkcija
18
Q
Genetička osnova sch.
A
- Češće u porodicama koji imaju sch
- Braća i sestre – povećan rizik
19
Q
Konkordansa kod blizanaca SCH
A
– 50% za jednojačane, 17% za dvojajčane
20
Q
kod sch su proširene
A
- lat. komore u odnosu na zdrave
- Došlo usled atrofije sturktura LIMB
21
Q
75% obolelih od sch
A
– manja zapremina HC i BJ
22
Q
kod sch su visoko dezorganizovane
A
- piramidne ć HC
23
Q
Deblje žuljevito telo
A
- kod sch.
24
Q
amfetamin
A
– pojačava ef. kateholamina i dopamina (sprečava eliminisanje iz sinapse)
25
Hlorpromazin
– antagonista, brzo uklanja ef. amfetamina
26
Prva generacija neuroleptika
– antipsihotici sa antisch delovanjem
27
Hlorpormazin deluje kao blokator presinaptičkih D2 receptora za dopamin
u N mezoLIMB si.
28
Dopaminska H sch
- osnovni uzrok sch. je preterana akt. dopaminskog si.
29
Neki pac. Ne reaguju na lekove koji modulišu akt. dopa. Si
- druga generacija antipshotika - atipični neuroleptici
30
druga generacija antipshotika - atipični neuroleptici
- doveli u pitanje DOPA H
31
atipični neuroleptici blokiraju 5-HT2a receptor za serotonin (i druge i D2)
– jednako efikasni u tretiranju pozitivnih simptoma sch, ali efikasniji u olakašvanju neg.
32
drugi udarac dopaminskoj H
– atipični neuroleptici povećavaju oslobađanje DOPA u prednjem mozgu
33
Kombinovani tretman atipični neuroleptici + L-DOPA
– daje najbolje ef.
34
Glutamatna H
sch je uslovljena smanjenom akt. glutamatnog si.
35
PCP izaziva simptome slične sch
Fenilcikladin se vezuje za NMDA
36
Fenilcikladin se vezuje za NMDA
- deluje kao njegov antagonist, sprečava glutamat da ostvari dejstva
37
ANKSIOZNOST
- Negativno raspoloženje, briga, snomatske, k, P manifestacije, neposrednog uzroka i povoda
38
za ispoljavanje anx.
- bademasta jedra imaju ključnu ulogu
39
anx - U ispoljavanju su uključene
- bazolat. jedra
- centralno jedro
40
BL
prima aferente ulaze o potencijalno neg. signalima iz talamusa i senzorne kore
41
BL aktivira
centralno jedro Ekscitatorno glutamatom + inhibitorno GABA
42
Centralno jedro
– glavni eferentni izlaz BJ
43
GABA N se projektuju do HTAL i moždanog stabla
somatska manifestacija anx
44
Neurotransmisija GABA u BJ je važna meta u terapiji
- GABA deluje na Jonotropne GABAA receptore
- GABAb RPSG
45
GABA deluje na Jonotropne GABAA receptore
aktivacija izaziva fazičnu inh. neurona
46
Agonist GABA u BJ
- smanjuje anx
47
benzodiazepine
– pojačava ef. endogenog GABA – anxiolitički ef.
48
Interneuroni GABA između bazlolatelarnog i centralnog jedra
glavna meta Eksc. projekcija iz PFCž
49
Interneuroni GABA između bazlolatelarnog i centralnog jedra, glavna meta Eksc. projekcija iz PFCž
oni imaju ulogu u kontroli info vezanih za negativne S
50
konkordantnost depresije
MZ – 60%, a dvozigotnih 20%
- bez obzira da li su živeli zajedno/odovojeno
51
Distimija
– blago progresivan karakter, 2%; retko kad prolazi spontano
52
Unipolarna (major) depresija
– periodi neraspoloženja koji alterniraju sa periodima norm. raspoloženja (13-20% populcije)
53
Bipolarni poremećaj (manično-depresivna psihoza)(5%)
– smena lošeg raspoloženja i ekspanzivnog P 2 tipa
54
II tipa bipolarnog
I – manićne ep. se smenjuju periodima depresije ili normalngo raspoloženja
II – hipomanija alternira sa epizodama jake depresije
55
bipolarni I
manićne ep. se smenjuju periodima depresije ili normalngo raspoloženja
56
bipolarni II
– hipomanija alternira sa epizodama jake depresije
57
-Kod depresivnih pacijenata promena aktivnosti
- Pejpsovog kola
58
vmPFC
– posreduje u rk na bol, agr, seksualna f, ponašanja za unos hrane
59
lOFC
– procenjuje rizike, moduliše stresna afektivna stanja
60
Unipolarna depresija
- vmPFC, lOFC
- smanjen dlPFC
61
kod unipol. depr.
- smanjena interkcija BJ i pojasne kore
– gubitak inhibitorne uloge u emoc. nijansiranju, umanjena motivacija i raspoloženje
62
Osetljivost u depresiji – HC
– smanjena zapremina, proporcionalno trajanju episode
63
povećan nivo stresa, posebno kortizola
gustine njegovi receptoora u N HC izaziva smrt hipokampalnih N
64
povećana gustina kortizol receptora
- atrofija HC pojačava neuroendorkinu disfunkciju
65
hronični stres dovodi do disregulacije hipotalamo-hipofizno-adrenalna ose
i bez postojanja stresora se održava visok hormon stresa u cirkulaciji
66
hronično povećanje kortizola
– smanjen nivo neurotrofnih faktora, pogotovo neurotrofnogF-2 (BDNF) u HC
67
BDNF
ima ulogu u adultnoj neurogenezi i plastičnosti
- smanjen kod depr
68
neurotrofna H patogeneze depresije
– hroničan stres i genetička predispozicija uslovljavaju povećanje nivoa kortizola, promenu plastičnosti usled smanjenja nivoa BDNF
69
oproavak od remisije depresije zavisi od uspostavljanja normalnog nivoa
BDNF
70
monoaminska H nastanka depresije
– depr. Se javlja usled smanjenog nivoa monoaminskih neurotransmiteri (serot + noradr)
71
ser. + nor. N su u jedrima u moždanom stablu, njihovi A inerviraju
LMB, PFC, strukture uključene u regulaciju raspoloženja
72
TEST SUPRESIJE DEKSAMETAZONOM
– ukazuje na uključenost HPA ose i hormona stresa u etiologiju depresije
73
DEX je sintetski kortizol
– ubrizgan zdravom IC - smanji nivo oslobađanja prirodnog
74
Kod obolelih od depr – usled gubitka HPA, DEX
- ne umanjuje nivo oslobađanja endogenog kortizola
75
Model naučene bespomoćnosti – životinje ne mogu da izbegnu neprijatni S
- Postaju nervozne, visok nivo kortizola, smanjena SB učenja
- Odustaju od pokušaja da izbegnu
- Razvoj anhedonije
- Ponašanje nalik depr.
- Smanjena f serotoninskog Si
