IV Flashcards
1
Q
bioritam
A
- ciklična promena u P i različitim fiziološkim procesima koji prate pravilne pormene u okruženju
2
Q
Period
A
- t između dva sukcesivna ciklusa
- raspon od nekoliko min do nekoliko h
3
Q
Cirkadijalni ritmovi
A
- procesi se ponavljaju sa periodom od 24h
- dnevno-noćni ritam
4
Q
ultradijalni
A
- period kraći od 1d
5
Q
ultradijalni primer
A
- smena budnosti, spavanja
6
Q
infradijalni
A
- procesi sa periodom dužim od 1d
7
Q
cirkalunarni
A
– usklađeni sa lunarnim ciklusom
- Menstrualni ciklus
8
Q
Cirkanualni ritmovi
A
– fiziološki procesi prilagođeni promenama klimatskih F tokom godine
9
Q
cirkualni ritomovi primer
A
- zavise od dostupnosti hrane, promene temp.
- usklađivanje repr. P Ž
- regulacija telesne mase
- dužina krzna
10
Q
duralne
A
Ž akt tokom dana
11
Q
nokturalne
A
- Ž akt tokom noći
12
Q
24h period
A
- telesna temp, pritisak, puls
13
Q
Lab. Ž dugo u uslovima konstantnog svetla
A
- nakon nekog t, procesi uspostavljaju obrazac cikliranja nešto više od 24h
14
Q
period INHERENTNI RITAM
A
- kod većine sisara oko 24h
- zato se dnevno noćni naziva cirkadijalni
15
Q
prirodni ritam, traje
A
- 24.5-25.5h
16
Q
Iako je inherentni ritam duži, fiziološki procesi cikliraju tačno na 24h
A
- usled podešavanja un. bio. Časovnika na 24h period rotacije Zemlje
17
Q
Davaoci ritma
A
- sp. F koji podešavaju rad un. časovnika na 24h
18
Q
Najsnažniji davalac ritma, primarni
A
– ciklus svetlost-tama
19
Q
Ljudi izolovani od dnevnog svetla, trajno veštačko osvetljenje mesecima
A
- ritam se koriguje prvo na 25h
- nakon n i m -> menjanju trajanje ultradijalnih procesa
— BUDNI 20h, spavaju 12
20
Q
UPRKOS promenama ultradijalnog ritma
A
cirkadijalni procesi (temperature, krvni pritisak) nastavljaju da cikliraju tokom 25h inherentnog ritma
21
Q
disinhronizacija - cirkadijalnog i ultradijalnog časovnika
A
- U normalnim uslovima oni su prilagođeni na isti 24h ritam
- Može se desiti u prirodnim uslovima (menjanje zone) ili akda nateramo organizam na novi drugačiji ciklus
22
Q
SUPRAHIJAZMATSKO JEDRO – SCN
A
– kod sisara u HTAL, sa obe središnje linije, uz samu III moždanu komoru
- uloga biološkog časnovnika ž
23
Q
bilalat. oštećenje SCN
A
- nepovratan gubitak cirkadijalne ritmičnosti fizioloških procesa
- transplantacija N iz druge životinje – oko 2-4n, uspostavljena ritmičnosti fizioloških procesa
24
Q
svetlost kao davalac ritma
A
– SCN se podešava na osnovu info iz mrežnjače
- info se prostiru optičkim nervom
25
info se prostiru optičkim nervom
- retinohipotal. snop
- podešava rad un. časovnika
26
Otkriveni su GANGLIJSKI N – sadrže fotosenzitivni pigment
MELANOPSIN
27
melanopsin, ganglijski N
- specijalizovani, direktno reaguju na svetlost, njihovi Ak čine retinoHTAL put.
28
SCN oslobađa
- GABA
- u pravilnim intervalima i vazopresin
29
EXP. sa SCN u kulturi ćelija – svaki SCN kao mali časovnik
- zadržavaju sopstveni pravilni obrazac variranja Fr AP, potrošnje glukoze, oslobađanja vazopresina i sinteze proteina toko 24h
30
nastanak AP nije u osnovi SCN inherentne ritmičnosti
kad se SCN N inh. tetrodotoksinom - blokira se geneza AP, ali ne i ritmičnost ostalih f
- ukloni se tetrodotoksin - nastavak rada AP normalno
31
inherentna ritmičnost SCN
- MEHANIZAM NA MOLEKULSKOM NIVOU
32
molekulski mehanizmi SCN ritmičnosti
- clock geni
33
Per i Tim
– prvi otkriveni – nose sintezu proteina, transkripcionih F
- zajedno inh. transkripciju drugih gena
34
per se vezuje za gene, sprečava
- prepisivanje drugih i svojih gena
- nakon nastanka se razgrađuje i nestaje iz drugih ć.
- njegovo prepisivanje se nastavlja
35
per funkcioniše
- samo ako je prisutan i tim
- zajedno formiraju dimer
36
clk i cyc
- inhibiraju ih tim i per
- zajedno aktiviraju transkripciju tim i per
37
tim i per se degradiraju
- nastaje clk i cyc
38
tim i per se degradiraju, aktivira se nastanak clk i cyc
- clk i cyc stimulišu nastanak tim i per
- tim i per inhibiraju nastanak clk-cyc
- negativna povratna sprega
39
clk i cyc stimulišu
- nastanak tim i per
40
negativna povratna sprega, za nju treba krug oko
- 25h
41
svetlost uslovljava degradaciju
- tim
- počinje novi dan
42
ritmička SCN N su podešena na 24h ritam
- jer svetlost degradira tim
43
svetlosne info iz mrežnjače
- resetuju časovnik
44
Pojedinačni SCN – međusobno komuiciraju, usaglašavaju delovanje
- koordinacija nezavisna od AP
- koordiniraju cirkadijalnu ritmiku i pre uspostavljanja hem. Sinapsi
45
melatonin proizvodi
- pinealna žlezda
46
pinealna žlezda prima svetlosne info sa SCN N
- prevodi signale koje dobija od simpatičkog sistema u lučenje hormona
- melatonin – glavni hormon pinealne žlezde
47
melatonin se sintetiše iz
- serotonina
48
melatonin se luči pod
- cirkadijalnom kontrolom
- svetlost inhibira, tama stimuliše
- oslobađa se noću
49
melatonin se vezuje za receptore
- MelA1, MelA2
50
MelA1, MelA2
- RPSG
- većina je na N u SCN i mrežnjači
51
melatonin podstiče na N SCN
- ekspresiju TIM
52
Imamo bar 2 biološka sata
- svaki bio ritam, ultradijalni, ingradijalni i cirkuanualni ima sopstveni bio. Časovnik
53
Bilat. lezija SCN
- ne remeti pravilnost ultradijalnih ritmova
54
ultradijalne ritmove remeti lezija
- rostralnog HTAL
55
Moždani ritmovi su fluktuacije el. akt mozga
- ustanovljene su merenjem el. akt. na površini lobanje, postupkom EEG
56
EEG . elektrode na površinu lobanje
- nasion i inion referenten talke
57
EEG zapis
– zapis zbirne sinaptičke aktivnosti dendrita velikog br. piramidnih N pre mesta gde je postavljena elektroda
58
kada se nekoliko k N aktivira – svi doprinose nastanku merljive razlike potendijala
- amplitude EEG razlika potencijala koju mere 2 elektrode
59
amplitude EEG
- razlika potencijala koju mere 2 elektrode
- zavisi od sinhronizacije N
60
najFr talasi su
- BETA - budna, aktivna moždana kora
- preko 14Hz
61
sporiji talasi su
- alfa
- 8-13Hz
- budno mirno stanje
62
teta ritam
- 4-7Hz
- karakteristični za prvu fazu sna
63
delta ritam
- najsporiji
- ispod 5Hz
- velike amplitude
- dubok san
64
visoko Fr, mala ampl
- REM
65
nisko Fr, velika ampl
- koma, duboko spavnaje
66
Istovremena akt. velikog br. N proizvodi sinhrone oscilacije na 1 od 2 načina
- Sinhr. Nastati usled delovanja nekog centralnog davaoca ritma
- Sinr. Doći usled međusobnih uticaja susednih N
67
jedra talamusa
- specifična
- nespecifična
- retikularno
68
specifična relejna jedra tal
- prenose info koje dolaze iz senzornih si.
- na specif. senzorne zone u moždanoj kori
69
nespecif. ejdra
– info iz senz. si na LMB strukture – koordinacija akt. ANS
70
retikularno jedro
- inh. sinapse sa N specifičnih talamičkih jedara
71
S - relejni N Tal - desinhronizacija
- korteks
72
S - relejni N tal --> N retikularnog jedra tal
- relejni N tal - sinhronizacija - korteks
73
budno stanje
- aktivni svi senz. N
- preko specif. relejnih jedara
- nesinhroinizovan uticaj
- dominacija vFr, mala amplituda
74
budnost
- nesinhronizovano
75
padanje u san
- aktivacija retikularnog jedra
76
kad padnemo u san
- info iz senz. si. se GASE u specifičnim jedrima
- uključuje se talamički oscilator
77
talamički oscilator daje
- periodične uticaji na koru
- sinhronizacija
- niskoFr, visoka Ampl
- delta
78
ekstremna sinhronizacija
- paotlogija
79
pražnjenje je
- sinhrono ekscitiranje N
- ponovljeni napadi - epilepsija
80
dve grupe teorija spavanja
- evoluciona T
- T oporavka
81
evoluciona T spavanja
- spavanje je adaptivna Rk – prilagođen oblik P u nepovoljnim uslovima
- san omogućava konzerviranje energije, kada bi ulaganje bilo neefikasno
82
T oporavka
- budnost postepeno narušava fiziolška ravnoteža u organizmu
- san je neophodan za uspostavljanje ravnoteže
83
tokom spavanja, opšta aktivnost je smanjena
- Izostaju Rk na okolne nadražaje
- Smanje akt. skeletnih mišića
- Smanjen i veći br. vegetativnih funkcija – rad parasimpatikusa
- Menjanje biopotencijala mozga
- Psihička aktivnost smanjena
84
REM
- EEG nalik budnom
- telo osim očnih jabučica i disanih mišiča nepokretno
85
neREM
- delta talasi
- parasimp. si
- 4 faze
86
4 faze neREM
1. pospanost
2. plitak san
3. srednje dubok san
4. dubok san
87
1. pospanost
– zatvarnje očiju – alfa ritam nepravilan, lagani pokreti očiju
88
2. plitak san
– 5-15min
- Povremene oscilacije 8-14Hz - vretena spavanja, generiše je talamički pacemaker
- Šiljati talasi, Velika amplituda, K kompleks
89
srednje dubok san
- pojava delta talasa
90
dubok san - oscilacije
- 20-40 min.
91
nakon dubokog, san se vraća u
plitak san 10-15 min -> pa nastupa REM
92
normalan ciklus
- 4 faze neREM, pa REM
- ciklus na oko 90min.
93
REM – desinhronizovano spavanje, snevanje – 25%
- Faza aktivnog halucinirajućeg mzoga u paralisanom telu
- Sanjamo
- Povećava se akt. simpatičkog ANS
- Telo ne može da se pomeri
- Oči se pokreću napred-nazad (50-60 pokreta u minuti)
94
tokom REMa, ritam je
- desinrhonizovan
- duboko spavanje
- ako se probudimo - sećamo se halucinacija, snova
95
REM se produžava
- kako protiče noć
- može 30 min
- između 2 REM, moram neREM 30 min.
96
budno stanje je transmisioni
- modus talasa
97
tokom noći, senzorni ulazi pristižu na relejna jedra i
- gase se
- TALAMUS ima sinhronizovan ritam
98
rad TAL zavisi od regiona mozga
- bazalni prednji mozak
- ARAS
- moždani most
- HTAL
99
bazalni prednji mozak
- sporotalasno spavanje
100
ARAS
- buđenje i akt. u budnom stanju
101
moždani most
- od njega zavisi REM
102
HTAL
- deluje na bazalni prednji mozak, aras, moždani most
103
sporotalasno spavanje
- iz bazalnog prednjeg mozga i VENTROLATELARNOG preoptičkog jedra hipotalamusa (VLPO)
104
bazalni prednji mozak i VLPO
- aktiviraju GABA sa početkom sna
105
anestetici povećavaju osetljivost GABAa receptora
- endogeni si. pojačava VLPO aktivnost
- GABA inhibira tumeromamilarno jedro
106
lezija retikularne formacije
- koma
107
jedra retikularne formacije
- Aktivacija na svaki snažniji senzorni nadražaj
- Ak se porjektuju na TAL i korteks
- Može da se aktivira i sopstvenom aktivnošću
108
aktivacija ARAS pre
- buđenja
109
ARAS pobuđuje moždanu koru preko 2 SI
- dorzalni acetilholinski sistem
- ventralni aminski sistem
110
dorzalni acetilholinski sistem ARASa
- iz PPN jedra i laterodorzalnog jedra (LDT)
111
pedunkulpotinsko jedro
PPN
112
dorzalni acetilholinski sistem ARASa ide do
- specifični/ne jedara Tal
- preko njih aktivira senzorne zone moždane kore
113
dorzalni acetilholinski sistem ARASa je aktivan tokom
- budnog stanja i REM
114
ventralni aminski sistem ARASa
- aktivacija iz locus coeruleus, rafe jedra, tuberomamilarnog jedra
115
ventralni aminski sistem ARASa ide do
- kore direktno
116
ventralni aminski sistem ARASa nije aktivan tokom
- REMa
117
tokom REMA; LMB
- više aktivan, nego kad je bidan
118
ekstrastriatni SI (LMB) aktivniji nego u budnom stanu
- osnova snevanja
119
locus coereulus i raphe jedrom su tokom REM
- Neaktivni
- aktivan je deo moždanog mosta
120
tokom REM, aktivan deo moždanog mosta
- oslobađa GABA - IPSP na motoN KM -> atonija mišića
121
REM je pod kontrolom
- modulatornog Si u moždanom stablu, moždanom mostu
122
3 funkcionalna stanja mozga
- budno
- REM
- neREM
123
uloga HTAL je otkrivena
- narkolepsijom
124
narkolepsija
- dnevno iznenadno upadanje u REM
- čest iznenadan gubitak mišićnog tonusa - katapleksija
125
za narkolesiju je odgovorna mutacija gena koji kodira
- hipokretin (OREKSIN)
126
inaktiviran gen za oreksin
- narkoleptičan miš
- tretira se GHB amfetaminom
127
modafinil efikasan lek u sprečavanju
narkolepsije
128
paraliza u snu – privremen gubitak pomeranja i govora - neposredno nakon buđenja
- Mogu se iskusiti senzorne halucinacije
- Uslovljena neodgovarjaućim tajminog aktivacije centara u moždanom mostu – nastavljaju da budu aktivni i nekoliko min nakon izlaska iz REM
129
paraliza sna
- izlazak iz rem, ali aktivirani centri u moždanom mostu
130
Glutamat - najzastupljeniji ekscitatorni neurotransmiter u mozgu
- Piramidni neuroni kore
- Projekcioni neuroni tal
- Neuroni ARAS
131
glutamat je odgovoran za
- BETA talase tokom EEG
- ima ga u bazalnom prednjem mozgu i HTAL
132
acetilholin
- kontroliše ciklus budnost/san
133
tokom REM, najviše u ARAS ima
- ach
134
ach najviši nivo tokom budnosti
- u kori
135
ach se oslobađa u
- N medijalnog septuma
- LDT
- PPT
136
acetilholin prevodi Tal iz
- eksplozivnog u relejni modus rada
137
noradrenalin
- locus coeruleus
- projekcija na prednji mozak, moždano stablo i KM
138
noradrenalin ima pejsmekersku akt. tokom
- buđenja i povećana aktivnost tokom stresa i stanja ugroženosti
139
kad se prekine aktivacija noradrenalina
- inicira se REM
140
histamin
- oslobađaju ga N zadnjeg dea HTAL
- na sve delove CNS ide
141
serotonin, najviše u N raphe jedra
- projekcija na prednji mozak, moždano stablo i KM
142
dopamin - najviše u
- supstantia nigra i ventralna tegmentalna oblast
143
dopamin ne menja aktivnost tokom
- sna i budnosti
144
GABA - glavni inhibitor u mozgu
- retikularno jedro TAL i interneuroni neurokorteksa i HTAL
145
GABA ima ulogu u
- genezi EEG ritmova
146
N VLPO se projektuju na N
- aktivne tokom budnosti
- pocećana akt VLPO gasi akt. N aktivnih tokom budnosti
147
VLPO, GABA, povećana akt.
gasi N aktivne tokom budnosti
148
N VLPO modulišu visoko Fr EEG ritmove
- tokokm budnosti
149
GABA je neurotransmiter N u SCN jedru HTAL
- glavni generator cirkadijalnog ritma su N SCN
150
glicin je glavni inhibitorni N u
- KM
- oslobađa ga N magnocelularnog jedra ProM
151
glicin se projektuje na motoN KM
- za stanje mišiće atonije tokom REM
152
budno stanje
- Aktivnost moždane kore
- Visoka akt. piramidnih N
153
visoko aktivni piramidni N oslobađaju
- glutamat
- desinhronizovan EEG
154
padanje u san
- aktivira se bazalni prednji mozak, VLPO jedro
155
kada se aktivira bazalni prednji mozak i VLPO, padanjem u san, aktivira se i GABA
- inhibira se PTT, LDT, LC, raphe jedro
156
N u središtu VLPO
- regulišu neREM, jer inhibiraju tuberotamilarno jedro
157
okolni N VLPO
- regulišu REM jer inhibiraju PTT, LDT, LC, raphe jedro
158
tokom REM Se aktivira
- magnocelularno jedro (Glicin), i inhibira motoN KM
159
za buđenje
- mora da se aktivira ARAS
160
noćne more i enureza
- neREM spavanje
161
somnabulizam (hodanje u snu)
- pć. spavanja
- tokom 3. i 4. neREM faze
162
insomnija
- trajan problem padanja u san
163
APNEA
- poremećaj disanja tokom sna
- promena aktivnosti respiratornih N
- progresivna relaksacija grudnih mišića
164
hipokretinski N
hipokretinski neuroni deluju kao neka vrsta
prekidača, koji kontroliše stanje budnosti, sporotalasnog spavanja i REM-a.
