Komentari o Likertovoj skali Flashcards
(12 cards)
pri konstrukciji se eliminiše uloga koga, koju smo pominjali kao najviše kritikovan korak u Terstonovoj proceduri.
procenjivača
Istraživačima je, naravno bilo važno i to što je postupak konstrukcije Likertovih skala značajno kraći od Terstonovih i zahteva manje resursa – vremena i saradnika u procesu
da
ko je fleksibilniji, terston ili likert
likert
može se modifikovati isključivanjem pojedinačnih tvrdnji koje se ne pokažu dovoljno osetljivim., kao i dodavanjem novih, po potrebi.
Skale konstruisane po Likertovom principu daju veću pouzdanost sa manjim brojem tvrdnji u poređenju sa Terstonovim skalama. ?
da
psihometrijske karakteristike Likertove skale utvrđuju se a priori ili posteriori
posteriori
da li je likert osetljiv na karakteristike ispitanika i kontekst.
da
da li likert ima nultu tačku
jok
tako da se ukupan skor ispitanika ne može tretirati kao apsolutna pozicija ispitanika na evaluativnom kontinuumu, već se mora interpretirati samo u relativnim terminima, u odnosu na ostale ispitanike. Drugim rečima, ne treba govoriti o pozitivnom ili negativnom stavu ispitanika, već o “pozitivnijem” ili “negativnijem” od grupnog proseka.
Prilikom interpretacije sumarnih skorova sa skala Likertovog tipa najčešće se prave dve greške:
a. Porede se prosečni skorovi sa skala razvijenih da mere različite stavske objekte i zaključuje o tome koji je stav pozitivniji (npr «Ispitanici imaju pozitivniji stav prema smrtnoj kazni nego prema cenzuri u medijima»)
b. Prosečni skorovi porede se sa teorijskom aritmetičkom sredinom skale i zaključuje se o valenci stava u apsolutnim terminima (npr. Prosečni skor na skali stava prema prekidu trudnoće u studentskom uzorku je viši od teorijskog proseka skale, a u uzorku nezaposlenih niži, iz toga se zaključuje da studenti odobravaju, a nezaposleni osuđuju abortus).
Problematična je i pretpostavka ekvidistantnosti Likertove skale. Ne možemo, naime, tvrditi da je u kognitivnom prostoru ispitanika razlika između odgovora “uopšte se ne slažem” i “uglavnom se ne slažem”, jednaka razlici između odgovora “niti se slažem niti se ne slažem” i odgovora “uglavnom se slažem”?
takoe
Stoga, iako se često (gotovo uvek) tretira kao intervalna skala i na podacima se primenjuju parametrijske statističke tehnike, sa pouzdanošću se može tvrditi samo da dostiže nivo ordinalne.
da
Ukupni skor ispitanika nije jednoznačan za interpretaciju – do njega se može doći na različite načine, različitim strategijama odgovaranja na pojedinačne tvrdnje - uzmimo za primer da imamo šest tvrdnji i koristimo petostepenu skalu. Teorijski raspon skorova ispitanika je od pet do trideset; do skora 18 može se doći sistematskim zaokruživanjem srednje opcije (6x3), ali i zaokruživanjem ekstremnih opcija slaganja i neslaganja (3x5 i 3x1).
da
Prikaz faza u konstrukciji Likertove skale
Prikupljanje što većeg uzorka tvrdnji
Sadržinska selekcija tvrdnji (bez ekstremnih i neutralnih)
Zadavanje tvrdnji uzorku ispitanika
Računanje pouzdanosti skale, diskriminativne moći i/ili ajtem-total korelacije za tvrdnje
Isključivanje tvrdnji koje smanjuju pouzdanost ili su neadekvatne diskriminativne moći
Finalna sadržinsko-psihometrijska selekcija tvrdnji
