likert procedura

Question 1

U prvoj fazi, slično kao i u konstrukciji diferencijalne skale, istraživač

Answer 1

iz različitih izvora prikuplja evaluacione tvrdnje o stavskom objektu

Question 2

Preporučuje se da ih bude između

Answer 2

80 i 100.

Question 3

Međutim, ovde se ne zahteva da tvrdnje budu raspoređene po celom stavskom kontinuumu, već

Answer 3

se biraju umereno pozitivne ili negativne, a izostavljaju ekstremne i neutralne tvrdnje.

Question 4

zašto se izostavljaju ekstremne i neutralne tvrdnje u likertovoj skali?

Answer 4

Pre svega, ekstremne tvrdnje mogu se pokazati nedovoljno diskriminativnim – s obzirom da na svaku tvrdnju odgovaraju svi ispitanici, ovakve tvrdnje će verovatno većina ispitanika ili prihvatati ili odbacivati
uz to, ispitanici sa ekstremnim stavovima imaće mogućnost da ih izraze tako što će na ponuđene tvrdnje sistematski reagovati ekstremno – njihov dominantan odgovor biće ekstremno prihvatanje ili odbacivanje.

Question 5

Što se tiče neutralnih tvrdnji, dva su važna razloga za njihovo izostavljanje:

Answer 5

prvo, logički je besmisleno vrednosno neutralnoj tvrdnji pridruživati skalu procene. Kako, na primer, treba interpretirati neslaganje sa tvrdnjom “Smrtna kazna ima i dobrih i loših strana.” – ovako bi odgovarale i pristalice i protivnici smrtne kazne. Drugo, odgovori na neutralne tvrdnje ne bi trebalo da koreliraju sa ukupnim skorom na skali – neutralne tvrdnje ne provociraju takozvani dominantan odgovor, i ne odgovaraju principima konstrukcije sumacione skale.

Question 6

da li odgovori na neutralne tvrdnje provociraju dominantan odgovor?

Answer 6

ne

i kao takve, ne odg principima konstrukcije sumacione skale!

Question 7

da li je kod likerta neophodno da se u svakoj tvrdnji pominje stavski objekat

Answer 7

ne

Ovo zbog toga što ispitanici prihvataju ili odbacuju svaku tvrdnju, tako da im ostale tvrdnje daju kontekst

Question 8

U drugoj fazi tvrdnjama se pridružuju

Answer 8

skale procene

Question 9

U drugoj fazi tvrdnjama se pridružuju skale procene. Ovom prilikom istraživač može da donese različite metodološke odluke:

Answer 9

šta će ispitanici skalirati (slaganje, učestalost, adekvatnost, Tabela 3), b. koji će biti raspon pridružene skale c. da li će pridružena skala uključivati neutralnu tačku, odnosno da li će biti neparan ili paran broj podeoka

Question 10

U zavisnosti od predmeta merenja, sadržaj pridružene skale može biti različit?

Answer 10

da

Question 11

i u istom instrumentu može se menjati sadržaj skale?

Answer 11

da

Question 12

Iako ispitanici najčešće procenjuju u kom stepenu se slažu sa tvrdnjama, nekada je prirodnije tvrdnjama pridružiti skalu učestalosti (ako se, na primer, daju

Answer 12

retrospektivni izveštaji o ponašanjima) ili adekvatnosti opisa (često se koristi u testovima ličnosti).

Question 13

Kada je reč o broju podeoka na skali, premali broj podeoka može biti nedovoljno diskriminativan?

Answer 13

da

Question 14

premali broj podeoka može i umanjiti pouzdanost celog instrumenta

Answer 14

da

Question 15

skale sa prevelikim brojem podeoka, međutim, prevazilaze sposobnosti diskriminacije samih ispitanika i mogu u stvari biti svodive na kraće skale. ?

Answer 15

da

Question 16

Likert je inicijalno preporučivao koliko stepena skalu

Answer 16

5ostepenu
ali su se u kasnijim istraživanjima primenjivale i skale sa većim brojem podeoka – obično od pet do jedanaest, ali u nekim slučajevima čak i do sto, a ređe i sa manjim, na primer tri.

Question 17

U istraživanju u kome su direktno upoređivane psihometrijske karakteristike instrumenata sa jednakim brojem čestica (60), a različitim brojem podeoka na skali, autori su zaključili da je već tri podeoka dovoljno da se postigne zadovoljavajuća unutrašnja i test-retest pouzdanost?

Answer 17

da

Question 18

koliko je podeoka dovoljno da se postigne zadovoljavajuća unutrašnja i test-retest pouzdanost?

Answer 18

3

Question 19

3 podeoka dovoljna da se postigne šta?

Answer 19

unutrašnja i test-retest pouzdanost

Question 20

Neke standardno korišćene mere, međutim, zahtevaju skale sa velikim brojem podeoka, npr

Answer 20

«termometar osećanja»

obično zadaje sa 100 podeoka

Question 21

Ispitanicima se daje uputstvo da procene koliko hladna ili topla osećanja gaje prema određenim društvenim grupama, pri čemu 1 znači «izuzetno hladna» a 100 «izuzetno topla» osećanja, dok 50 označava «ni hladna ni topla».
ovo je

Answer 21

termometar osećanja

Question 22

Uključivanje neutralne tačke u skalu procene ili njeno izostavljanje imaće posledice na

Answer 22

distribuciju odgovora

Question 23

Ukoliko postoji neutralna tačka, ispitanici ispoljavaju tendenciju da biraju upravo ovu opciju, zašto?

Answer 23

tako ne ulažu kognitivne resurse u donošenje odluke.

Pored toga, mogućnost da odaberu neutralnu opciju dovodi do toga da ispitanici daju manje socijalno nepoželjnih odgovora

Question 24

Slično, što je skala sa više podeoka, ispitanici češće biraju neutralnu tačku ?

Answer 24

da

Question 25

Ako se iz skale izostavi nulta tačka, ispitanike forsiramo da?

Answer 25

se opredele | Ovo, naravno, može rezultovati veštačkim svrstavanjem ispitanika u pozitivni ili negativni domen skale.

Question 26

ako je skala neparnog broja podeoka, svi neneutralni odgovori mogu se tretirati kao

Answer 26

autentično pozitivno ili negativno vrednovanje pojave

Question 27

ako je broj podeoka paran,

Answer 27

treba biti oprezniji sa tumačenjem distribucije odgovora: u grupi onih koji pozitivno vrednuju pojavu nalaze se i oni koji autentično tako misle, ali i oni koji su se veštački opredelili usled nemogućnosti da izraze neutralan stav

Question 28

Treća faza konstrukcije je preliminarno zadavanje skale uzorku ispitanika sličnih karakteristika kao planirani uzorak. Likert je za ovu fazu preporučivao uzorak veličine

Answer 28

100-200 ispitanika, ali se u novijim metodološkim priručnicima na osnovu analize odnosa između veličine uzorka i preciznosti procene parametara populacije (iako je veći uzorak uvek bolji, priraštaj u preciznosti je nelinearan) tvrdi da je obično dovoljno 30

Question 29

Ipak se, kao opreznija preporuka, najčešće navodi da ispitanika treba da bude više nego

Answer 29

tvrdnji | a poželjno je i dvostruko više.

Question 30

Za razliku od eksperata pri konstrukciji diferencijalne skale, ovde ispitanici izražavaju sopstveni stav, ?

Answer 30

da | ne procenjuju pozitivnost-negativnost tvrdnji.

Question 31

U četvrtoj fazi konstrukcije, odgovori ispitanika se?

Answer 31

boduju

Question 32

I ovde je Likert inicijalno preporučivao da se na osnovu distribucije odgovora ispitanika na pojedinačne tvrdnje računaju koji skorovi

Answer 32

z

Question 33

Ako bi se koristila petostepena skala, tako bi se dobilo 5 Z skorova, a zatim bi se pet Z skorova koji odgovaraju svakoj od alternativa transformisalo u

Answer 33

pozitivne cele brojeve

Question 34

Svaka tvrdnja bi, na taj način, mogla da bude bodovana drugačije, u zavisnosti od distribucije odgovora (npr. 1, 1, 2, 3, 4 ili 1,2, 3, 4, 4). ?

Answer 34

da

Question 35

Drugi, jednostavniji način bodovanja bio bi da se pozitivno formulisane tvrdnje uvek boduju tako da odgovori 1, 2, 3, 4 ili 5 nose 1, 2, 3, 4 odnosno 5 bodova, a da se inverzne tvrdnje boduju obrnuto tako da odgovori 1, 2, 3, 4 ili 5 nose 5, 4, 3, 2 ili jedan bod.

Answer 35

da

Question 36

U istraživanjima koja su poredila ova dva načina bodovanja ustanovljeno je da skorovi na njima kako koreliraju

Answer 36

visoko

Question 37

tako da se sada uobičajeno koristi kakvo bodovanje

Answer 37

unapred fiksirano bodovanje određeno brojem podeoka na skali.

Question 38

Veći skor ispitanika treba da ukazuje na pozitivniji stav prema fenomenu koji se ispituje. ?

Answer 38

daa

Question 39

U ovoj fazi posebno je važno voditi računa o inverznim tvrdnjama, odnosno tvrdnjama koje su

Answer 39

formulisane tako da slaganje sa njima ukazuje na negativan stav

Question 40

šta se radi sa inverznim tvrdnjama

Answer 40

Takve je tvrdnje potrebno rekodirati.

Question 41

Konačni skor ispitanika je

Answer 41

suma odgovora na pojedinačne tvrdnje, stoga se Likertova skala naziva i sumativnom skalom

Question 42

Naravno, sumarni skor se može podeliti i brojem tvrdnji, odnosno izraziti kao

Answer 42

prosečan skor – u tom slučaju ga je lakše interpretirati, zato što je potrebno znati samo raspon skale, a ne i broj tvrdnji u skali.

Question 43

Peta faza podrazumeva izbor tvrdnji na osnovu njihovih metrijskih karakteristika za finalnu verziju skale.

Answer 43

da

Question 44

skala u celini mora da ima odgovarajuću unutrašnju pouzdanost, obično izraženu preko

Answer 44

Kronbahovog alfa koeficijenta.

Question 45

Prihvatljiva donja granica za skale stavova, za unutr.pouzdanost nešto je liberalnija nego za testove sposobnosti ili ličnosti, i obično se postavlja oko

Answer 45

0.7

Question 46

Ukoliko pouzdanost značajno raste sa izostavljanjem neke od tvrdnji, preporuka je da se

Answer 46

te tvrdnje isključe iz konačne verzije instrumenta.

Question 47

Za svaku od tvrdnji može se izračunati njena diskriminativna moć. ?

Answer 47

da

Question 48

Dobro formulisana tvrdnja treba uspešno da

Answer 48

razvrstava ispitanike sa pozitivnim i negativnim opštim stavom prema stavskom objektu; drugim rečima, da uspešno razvrstava ispitanike sa visokim i niskim ukupnim skorom na skali.

Question 49

U tu svrhu, izdvajaju se prvi i četvrti kvartil (u slučaju manjih uzoraka prvi i treći tercil) ispitanika po ukupnom skoru, zatim se računa prosek njihovih odgovora na pojedinačnim tvrdnjama, a razlika između ova dva proseka predstavlja

Answer 49

diskriminativnu moć tvrdnje.

Question 50

Nekada se postavlja arbitrarna donja granica za prihvatljivu diskriminativnu moć – npr. 1.5 ili 2 ako je u pitanju petostepena skala, a nekada se

Answer 50

radi t test radi utvrđivanja značajnosti razlika između proseka ove dve grupe.

Question 51

Formula za diskriminativnu moć tvrdnje

Answer 51

DM=ASQ4 –ASQ1

Question 52

za svaku od tvrdnji može se izračunati njena korelacija sa ukupnim skorom na skali bez te pojedinačne tvrdnje (takozvana korigovana ajtem-total korelacija), a zatim se mogu isključiti tvrdnje kod kojih je korelacija ispod izvesne vrednosti ?

Answer 52

da | u literaturi se kao minimalna dozvoljena korelacija navodi 0.9 ili 0.8 (stroži kriterijum) ili 0.5 (blaži).

Question 53

U šestoj fazi se odabiraju konačne tvrdnje – obično Likertove skale sadrže između

Answer 53

20 i 40 tvrdnji, mada se često koriste i skraćene, mini verzije skale od pet-šest tvrdnji ukoliko su zadovoljavajuće unutrašnje pouzdanosti.