konflikt Flashcards
(83 cards)
1
Q
Dojč, konflikt
A
- kad 2+ strana opaze da imaju inkompatibilne ciljeve
2
Q
konflikt je dru. zbivanje
A
- nastaje kad se pokaže da su akt. kojima jedna strana nastoji postizanje cilja, neuskladive sa akcijama koje druga strana preduzima za svoj cilj
3
Q
akt. su nekompatibilne kad jedna sprečava, ometa
A
- ili na dr. način čini manje p ili efikasnom drugu
4
Q
drugačiji način opisa konfl.
A
- kad jedna starana P druge strane smatra uzrokom vlastite depriviranosti koju nastoji otkloniti
- opažena depr. može biti relativna
5
Q
struktura konflikta
A
- sit.
- stavovi
- P
6
Q
konf. sit.
A
- predmet konflikta
- činjenica da 2+ strana opažaju međusobno neuskladive ciljeve
- uvid u strane i ciljeve
7
Q
latentni konfl.
A
- ako neuskladivost ciljeva postoji, pre nego što su strane svesne
8
Q
kad jedna strana prepozna neuskladivost cilja
A
- manifestni konflikt
9
Q
konfl. stavovi i opažanja
A
- verovanja, osećanja opažanja koja se javljaju kad se neko nađe u konf. sit.
- menjaj sadržaj i intenzitet
- postoje tokom celog trajanja konf.
10
Q
konf. P
A
- akcije koje preduzimaju strane u konfl. sa ciljem da druga odustane od svojih ciljeva/promeni ih
11
Q
konf. sit.
A
- opis ko je u konf. i oko čeka
12
Q
podela konf. prema akterima
A
- intraps. konfl.
- interpers. konfl.
- unutargr. konfl.
- međugr. konfl.
13
Q
intraps. konf.
A
- konf. motiva,
- izbor između opcima približno iste (ne)poželjnosti
- dvostruko privlačenje, odbijanje ili istovremeno i jedno i dr.
14
Q
interpers. konf.
A
- između pojedinaca
15
Q
unutargr. konf.
A
- između pojedinaca
- ali su ovde iz ISTE gr.
- konf. zavisi od položaja u gr, posledica po funkc. gr., mešanja drugih
16
Q
međugr. konfl
A
- između grupa
- ne nužno da su svi članovi jedne u konf. sa drugom za pretmet sukoba
17
Q
kod međugr. konf. zavisno od entitativnosti i organizov. gr. i intenziteta konf.
A
- gr. norme zahtevaju da se neuključeni čl. identif. sa gr i zastupaju ciljeve
18
Q
značajna razl. između
A
- interpers. i intergr. konf
19
Q
grupe su kompetit.
A
- nego pojedinici
20
Q
pojedinci su kopetit. kad su uključeni u
A
- međugr. konfl, nego interpers.
21
Q
pojedinci češće pribegavaju kompet. stilu u odnosu na
A
- rešavanje problema, kada pregovaraju kao predstavnici gr, nego samo u svoje ime
- dovoljno čak i da zamisle da su predstavnici gr, nego samo u svoje ime
22
Q
diskontinuitet pojedinac-gr
A
- pojedinac kao predstavnik gr. kompetitivniji, nego u svoje ime
23
Q
obš. diskontinuiteta pojedinac-gr.
A
- stepen poverenja u gr. manji, nego u sebe
- gr. podržava člana koji u interesu ispoljava kompet. stav
- pojedinac u gr. manje odgovoran za sebično/agr. P
- naklonost gr.
- opravda poverenje
- bude čvrst
- kompet. prema tuđoj, način da se izrazi lojalnost prema vlastitoj
24
Q
u gr. jačaju norme koje traže
A
- kohez. članova
- stavovi, uverenja, P se vremenom polarizuju
25
za bržu eskalaciju međugr. konflikata, odgovoran je proces
- vikarijske osvete
26
vikarijska osveta
- naročito kod gr. sa visokom entitativnošću
- dakle, visoko koh. gr. čiji članovi imaju izražen gr. identitet
- opažaju se kao dva orgmanizma 1 protiv 2.
27
vikarijska osveta je
- jedan povredi člana druge gr.
- kao da je gr. povredila gr.
- osveta - ni osvetnik, ni predmet ne moraju da budu akteri iz prvog povređivanja
28
primer vikarijske osvete
- krvna osveta
29
podela konflikata po sadržaju
- konf. interesa
- konf. vrednosti
30
konf. interesa
- oko podela resursa koje vrednuju obe strane, ali se ne slažu kako ih rasporediti
- oko terirotije, prirodnih resursa... statusa u gr...
- jedni žele što je više moguće
- možda i pregovori, ako su im u interesu
31
konf. vrednosti
- kad inkompatibilni ciljevi proizilaze i sukobljenih vrednosti obe strane
- razlike u vrednostima nisu konflikt, on nastaje kad jedna strana akciju opravdava zalaganjem za jednu vrednost, a druga za dr.
32
konf. vrednosti se nazivaju i
- ideološki
- iza suprotst. akcija mogu da stoje razl. principi i opšta uverenja o pravednom/ne, poželjnom/ne.
33
granicu konf. interesa i vrednosti
- nije lako povući
- konf. interesa se lako preruši u konf. vrednosti
--- ono za šta se borimo, smatramo pravednijim i LIČNO nam više odgovara
34
međugr. konflikti, konf. interesa
- često predstavljen kao konf. vrednosti, da bi se članovi što jače mobilisali i ujedinili oko zaj. vrednosti
- konf. vrednosti - stave vrednosti iznad l. interesa
35
konf. vrednosti - teški za rešavanje
- ako se ponovo pokaže u pregovorima da je to konf. iz interesa
36
strane u konf. imaju sukobljene ciljeve, ali i
- viđenja šta je predmet konf, a šta uzrok
- govori o rešivosti, složenosti, važnosti
- važno i ko je kriv
37
posiv. matrači ko je dobar, ko loš momak - ZA TO JE VAŽNO KO IMA
- kontrolu nad predmetom konf.
- strana koja nametne vlastitu interpretaciju, stiče značaju početnu prednost, jer druga prelazi u defanzivu i mora da osprava dom. sliku o sebi i mot.
38
ko ima kontrolu nad predmetom konf. može da ga predstavi kao
- važan
- oko principa/interesa...
... i nakon razrešenja, interpretiranje strane koja ide u prilog
39
konf.
- sit. u kojoj postoje inkompatibilni cilejvi
40
teorija igara u analizi konflikata
- proučavanje rac. P u konf. sit.
41
za razumevanje konf. iz T igara
- T međuzavisnosti
42
T međuzavisnosti, konf. može da postoji samo između strana između kojih postoji
- ODNOS MEĐUZAVISNOSTI
- odnos u kome akcije jedne, utiču na drugu stranu (ili postoji p da utiču)
43
u čisto kooperativnoj sit.
- konf. ne postoji
44
u čisto kompetitivnoj sit.
- ciljevi strana inkompatibilni
- radi se o konf. sit.
45
čisto kompet. sit. nameeće
- distributivno pregovaranje
- da bi ostvarila svoj cilj, svaka strana mora da spreči drugu, da ostvari svoj cilj.
- veća dobit za jednu, manja za dr.
46
sit. mešanih motiva
- postoji potencijal za saradnju
- ali i delovanje iz sebičnog interesa ili nedostatak poverenja
47
ako ne sagleda čvor konflikta, posmatrač sklon da P strana u konf.
- protumači iracionalnošću njihovom (stalno propuštanje saradnje)
- nije problem iracionalnost, već međuzavisnost --- sit. u kojoj su - kooperacija proizvodi bolje ishode za svaku stranu, nego uzajamna kompeticija
48
u konfl. - nepredvidiva sit, složeni k.z.
- snažna osećanja
- frustriranost, bes, sumnjičavost, neprijateljstvo, strah
49
povišen stres - aktivacija ps. procesa, em. rk. i k. procesa - cilj:
- redukcija stresa na optimalan nivo
50
Mičel - k. planovi za umanjenje stresa, povećavanje k. konzistentnosti
- selektivno sećanje
- grupna identif.
51
sel. opažanje i seć.
- zanemarivanje i negiranje činjenica koje prete da sliku konfl. sit. učine neprijatno složenom i višesmislenom
52
kod sel. opažanja i seć.
- stereotipiz. miš.
- crno-belo
- zanemarivanje, potiskivanje
- neprijateljska namera
- prebacivanje odgovornosti
53
sel. seć. može da bude nesvestan proces
- potiskivanje
54
sel. sećanje gde namerno ne prizivamo detalje koji nas mogu uznemiriti, dovesti u pitanje sliku koju smo stvorili
- zataškavanje
55
procesi gr. identif.
- tiču se identiteta vlastite i prot. gr.
- podela na nas i njih
- zakrivljenost u miš.
- ciljevi inkompatibilni, tumačenje isto
56
Ros i Vord - posle edukacie, strane u konf. spremno
- prepoznavale procese kod dr. i uzimale ih u obzir
- ali teško prepoznavali kod sebe
57
procesi koji su barijere u procesu pregovaranja
- sel. opažanje i seć.
- grupna identif.
58
sit. poput dileme zatvorenika/soc. - izbor 2 alt
- sarađuje/NE
- svoj/gr. interes
--- variranje F
59
varijante igre dilema zatvorenika
- ljudi NE sarađuju
- racionalna odluka, jer bi se sarađivanjem pojedinac izložio riziku
- paradoksalno obe trpe gubitak
60
F koji pogoduje izboru saradnje
- postojanje kom. među stranama
- norme saradljivosti
61
postojanje kom. među stranama
- postizanje dogovora
- on je obično praćen obećanjima i obavezivanjem
62
uspostavljanje normi saradljivosti
- gr. norma da je zabušavanje loše (makar i u L. interesu) - dovodi do toga da se ljudi uzdržavaju od zabušvanja
63
igra ultimatuma pokazuje
- da su ljudi spremni da kazne sebično P druge strane, makar i sami pretrpeli štetu
64
igra ultimatuma
- igra 2 koraka između igrača
- prvi dobije sumu novca, treba da je deli sa drugim
65
koraci u igri ultimatuma
- I - prvi igrač daje predlog drugom kako da raspodele novac
- II - drugi prihvata/ne
- moglo bi se očekivati da će drugi igrač prihvatiti ponudu kojom nešto dobija - i da će prvi imajući to u vidu, drugo nuditi min. moguću dobit
- praksa drugačija
66
u praksi, igra ultimatuma
- ako se drugom igraču ponudi 25% ukupne sume/manje
- više od pola odbija takvu ponudu (kažnjavajući prvog igrača, tako da i oni sami ne dobiju ništa)
67
igra ultimatuma, ponude I igrača se kreću uglavnom u rasponu od
- 40-45% ukupne sume
- kod gr. ponude još manje
68
igra dikatora
- I korak
- prvi diktator sumu novca deli između sebe i drugog, i tu se igra završava
69
kod igre diktatora
- u proseku ustupaju drugom igraču oko 30% ukune sume
70
meta-analiza igre diktatora
- 36% diktatora zadržalo sav iznos
- 64% njih se odreklo bar dela
- dobar deo njih vodi računa o normi pravednosti
71
varijanta igre diktatora; da izmešu 2 načina podeli 20$
- I - 18-2
- II - oboje po 10 - (76% odabralo)
72
drugi exp. varijanta igre diktatora - kaže se IC da će biti u paru sa predlagačem
- jednima - kaže se da je uzeo 18
- drugima - pola pola
- IC da izabere
- tog igrača - ravnopravno podele 12
- sa nekim drugim - podele 10
73
kod druge varijante diktatora - čak 75% igrača izabralo MANJU dobit
- samo da nefer igrač ne zaradi
74
altruističko kažnjavanje
- osoba spremna da po cenu vlastitog gubitka kazni nekoga ko je drugome naneo nepravdu
75
konf. P - nastojanje da se druga strana osujeti u postizanju cilja
- nezav. akcije jedne strane - pokušaju da se cilj postigne na silu, sastoje se u nasilju ili pretnjama njime
76
razlog primene nasilja
- ima se koristi od njeg a
- stavljanje tačke na konf. (iz svoje perspektive)
- demonstrira vlastita moć
- pretnja kažnjavanjem (čak iako se pretnja ne ostvari)
- skladno uverenjem da druga osoba zaslužuje kaznu/razume samo jezik sile
- oduška vlastitim osećanjima
76
problemi nasilja
- izaziva odbojnost i neprijateljstvo
- nasilje rađa nasilje, recipročno P
- gubi naklonost treće strane
- kratkoročna korist, dugoročna šteta
77
Kelman i Hamilton, obš. psihopat. osobinama izvršilaca ili mržnjom
- nisu dovoljna za razumevanje masovnih masakra
- sagledati sve uslove moralne inh. prema nasilju
78
Kelman i Hamilton - 3 procesa moralne inh.
- autorizacija
- rutinizacija
- dehumanizacija
79
autorizacija
- sit. u kojoj leigitimni autoriteti naređuju/obeshrabruju/odobravaju nasilje
- tumače kao da nemaju izbora, da nisu L odgovorni
80
rutinizacija
- transf. zločinačkog postupka u rutisku, meh, programiranu operaciju
- smanjuje potrebu za donošenjem odluka i postavljanje etičkih pitanja
- usmerava se na postupak, ne detalje
81
dehumanizacija
- poricanje ljudskosti žrtvi
- žrtva ne strada zbog onoga što je uradila, već zbog onoga što jeste
- gr. kojoj pripada žrtva se isklj, iz moralne zajednice kojoj drugih pripadaju
82
dehumanizacija i demonizacija
- razvija se si. ideološkom indoktrinacijom
