opažanje grupa Flashcards
(65 cards)
1
Q
karakteristika grupnosti
A
- stvar stepena
- može da uopšte ne postoji ili da je sve više izražena ili da je nedvosmisleno prisutna
2
Q
entitativnost
A
- stepen u kojem jedan br. ljudi biva opažen kao jedinstven entitet
3
Q
entitativnost se zasniva na
A
- utisku koji imamo kada posmatramo/razmišljamo o skupini
4
Q
Likel; 2k studenata procenjuje 40 skupina - u kom stepenu su grupe (1-9)
A
- pokazali veliku sklonost da pridaju grupnost razl. skupinama
5
Q
opažanje grupe se menja od
A
- entitativnosti
6
Q
visoko entitativna grupa se opaža kao
A
- entitet, sastavljen od pojedinaca
- gr. se pripisuju namere, motiv, karakter
7
Q
pripisivanje kolektivne odgovornosti i kolektivne krivice
A
- spremnost da se članovi neke zajednice, smatraju odgovornim za ono što je uradio jedan
8
Q
pripisivanje entitativnosti zavisi od
A
- geštaltistički principa
- prostorna blizina, sličnost, zajednička sudbina, dobra forma i nepropusnost granica
9
Q
Levin
A
- zajednička sudbina je važnija kd zaj. osobina
10
Q
Rabi i Horvic, 8 dece podeljeno u 2 gr - crvenu i plavu
A
- radili z. bez kom.
- exper reao da će dobiti transpozitore (4) - dobiće ih samo jedna gr
- bacanje novčiča određuje
11
Q
drugi deo exp. Rabi i Horvic
A
- deca se međusobno ocenjuju na skalama procene
- zajednička sudbina uticala da deca jedne gr počinju da favorizuju vlastite članove
12
Q
soc-identit. pristup
A
- Tajfel - zajednička sudbina nije nužan uslov za integrurpne fenomene
- dovoljan uslov je pripadnost grupi
13
Q
Tajfel - sama svest o pripadnosti grupi
A
- dovodi do pristrasnosti među grupama
14
Q
paradigma min. grupe
A
- koji minimalni uslovi su potrebni da se pojave grupni fenomeni unutar jedne skupine dece
15
Q
minimalna grupa
A
- grupa po najminimalnijim kriterijumima koje su mogli smisliti i da vide posledice
16
Q
karakt. minimalne grupe
A
- besmislen kriterijum svrstavanja
- nemanje prošlosti ni budućnosti
- nema interakcije unutar/među gr
- anonimnost
- nema zajedničke akt.
- nema posledica, koristi, štete od pripadnosti grupi/postupaka
17
Q
Tajfel, dečaci 14-15g - procena koja slika im se viđe sviđa prikazanih u paru
A
- rekao onda da deci da li im se više svideo stil Klea i Kadinskog
- mogli su samo da se svrstaju ko voli kojeg slikara
18
Q
II deo - Tajfel - da kažu koliko druga deca treba da budu nagrađena - kartice za 2 dece - nekad par iz iste/razl. grupe/mix
A
- vrednosti rastu u razl. stepenu
19
Q
ako hoce da podjednako nagradi oba člana
A
- bira 13/13
- za vlastite 19/25
20
Q
pripadnost min. grupi bi bila dovoljna da
A
- deca ispolje pristrasnost
- birala 12/11
- nisu se rukovodila time da vlastita prođe što bolje
- nastojala da član vlastite dobije više od tuđe
21
Q
sama podela u grupe dovela do
A
- pristrasnih sudova i diskrim. P
- posle delili na A i B - isto
22
Q
sklonost ka soc. kategorizaciji
A
- spremnost da se pravi podela na vlastitu/tuđu grupu uz prisutne min. kriterijume
- ne obš. pristrasnost nakon kat.
23
Q
identitet
A
- šta pojedinac misli da jeste
- kako opaža svoje osobine
24
Q
po T soc. identiteta
A
- pojedinac ima personalni identitet i soc. identitet
25
pers. identitet
- opažanje ind. karakt. koje se ispoljavaju u njegovom P (lep sam) i odnosima sa drugima
26
Frojd - dentifikacija
- dete se poistovećuje sa značajnim figurama iz okoline i usvaja njihove osobine kao vlastite
27
soc. identitet
- pripadnost razl. soc. grupama (Srbin, student)
- po čemu je grupa kojoj pripada specifična u odnosu na druge
28
Tajfelova def. soc. identiteta
- pojedinčevo znanje da pripada određenoj soc. grupi zajedno sa em. i vrednosnim značenjem koji pirpadnost toj grupi ima za njega
29
pojedinac ima soc. identiteta
- koliko grupa pripada
30
svest o soc. identitetu
- podela na nas i njih
31
proces identifikacije
- proces razvijanja svesti o pripadnosti nekoj grupi
32
grupno zasnovane info
- uspeh člana - ponos u nama
- podsticaće na povezana P sa njima - recimo da se podrži član grupe/izbegava suprotni
33
grupna pristrasnost se javlja usled
- težnje za poz. soc. identitetom
34
dva osnovna mot. tokom soc. identif.
- motiv za sigurnošću
- motiv za samovrednovanjem
35
motiv za sigurnošću
- pripadnost grupi nam smanjuje neizvesnost u pogledu toga ko smo i kako treba da se P
- izgradnjom identiteta zadovoljavamo motiv za sig.
36
motiv za samovrednovanjem
- za što pozitivnijom slikom o sebi
- slika o sebi se formira velikim delom putem soc. poređenja
37
soc. identitet pomaže u formiranju + slike o sebi ukoliko se grupa kojoj pripadamo
- izdvaja od drugih po +osobinama koje smatramo značajnim
38
pozitivna distinktivnost vlastite grupe
- prenosi se na nas
- povećano i vlastito samopoštovnaje
39
po T. soc. identiteta pojedinac gradi sliku o sebi delom na osnovu
- poređenja vlastite grupe sa tuđim grupama
- to je stalan izvor soc. kompeticije, nastojanja da vlastita grupa bude bolja od drugih
40
da se uspostavi poz. različitost formiraju se
- prototipovi
- nalikuju više idealnom ili poželjnom članu grupe
41
ultimativna greška atribucije
- drugačije se tumače postupci članova vlastite i tuđe grupe
42
neg. P članova vlastite grupe
- pravda se sit. F ili specif. karakteristika, površnim
43
poz. P članova vlastite grupe
- izraz bitnih, uopštenih karakt.
44
neg. P pripadnika tuđe gr
- dokaz o neg. uopštenim karakt.
45
poz. p. tuđe grupe
- tumače se sit. F ili nekim površnim, specif. karakt.
46
Rabi obš. pristrasnost dobijenu paradigmom min. grupa drugim mehanizmom
- članovi opažaju međuzavisnost, a ne samo identifikaciju sa grupom
47
nagradi one od kojih zavisi tvoja nagrada
- pa će i oni nagrađivati tebe
- favorizovanje jer očekuju neku vrstu reciprociteta
48
Robi - sit. sa min. gr.
- nisu imali ni t ni osnove da razviju identif. sa grupom
- motiv. zapreferenciju sopstvene grupe - obš. očekivanjima, pre nego potrebom za soc. identitetom
49
ni samoidentif. ni uzajamna zavisnost nisu nužni
- da se javi pristrasnost
- svako od ovih F može biti dovoljno
50
da bi poboljašli soc. identitet, usled razvoja neg.
- da li je granica među grupama propusna/ne
- i dr F
51
da li je granica među grupama propusna/ne
- kolika je mogućnost da član grupe pređe iz svoje u drugu
52
ako su granice prpousne
- način pormene soc. identiteta pute soc. mobilnosti - ind. psotupaka
- dovodi do slabljenja identif. sa grupom koja se želi napustiti
53
nepropusne granice
- strategija zavisi od odnosa vlastite/tuđe grupe
- stabilni, legitimni
- nestabilni, nelegitimni
54
ako su odnosi stab. i legitimni
- osoba nastoji procesu soc. kreativnosti promenu vrednovanja vlastite i tuše gr.
- porediti se sa nižim statusom
55
ako su odnosi nestab. i nelegitimni među gr
- nastoje ka promeni odnosa i borbi za bolji status vlastite grupe
- kolektivni protest. pobune
- soc. kompetencija
56
T samokarakterizacije govofri o tome
- koji identitet će u sit. biti primaran
- Tarner
57
k. redef. selfa
- pojedinac počinje da vidi sebe preko def. atributa koji pripadaju grupi
58
depersonalizacija; T samokarakterizacije
- prelazak sa L na soc. identitet
59
depersonalizacija stvara
- grupu kao ps. realnost
- interpersonalni prelaze u intergrupne odnose
60
primat grupnog identiteta
- zavisi od 2F, Bruner
61
2F za primat grupnog identiteta
- dostupnost grupe
- prikladnost
62
dostupne kat.
- one koje za osobu imaju veći em. značaj
- sit. uslovljena
63
prikladnija kat.
- više pomaže da se objasni sličnost i razlike između ljudi
64
ideologije
- da ukažu da su neke kat. sporedne i irelevantne, a neke suštinski važne
65
nosioci moći unutar kat. imaju moć imenovanja
- kojem pojedinac teško da može da umakne
- kat. najmanje zavise od pojedinca
