Nagradjivanje i kaznjavanje

Question 1

Nagradjivanje je efikasnije sredstvo socijalizacije jer

Answer 1

• Ima jaci efekat – brze i lakse se stice reakcija
• Efekat je trajniji
• Mogu da se steknu novi oblici ponasanja
• Pozitivan efekat na razvitak licnosti

Question 2

Exp Skiner – dva pacova, jednog prestanemo da nagradjujemo, drugog kaznjavamo za vec nauceno ponasanje – jednako se zadrzava nauceno ponasanje! Kaznjavan pacov nastavlja da ispoljava ponasanje, ali slabijim, sporijim pokretima  kaznjavanje utice na smanjenje intenziteta reagovanja. Zamerke exp:

Answer 2

pacovi su bili gladni i nije postojala alternativna mogucnost da se zadovolji glad.

Question 3

Efekat kaznjavanja zavisi od:

Answer 3

• Jacina motivacije

* Postojanje alternativnih ponasanja za kaznjavano ponasanje

Question 4

Kad ne deluju ova dva faktora. Rezultati kaznjavanja se pokazuju

Answer 4

mnogo efikasnijim. Cak i pretnja kaznjavanjem moze da se pokaze efikasnom.

Question 5

Efikasnost ni kazne ni pretnje nije potpuna (verovatno bi bila kada bi se kazna uvek dosledno primenjivala, za svaki slucaj prestupa).

Answer 5

oui

Question 6

Kad se uzdrzavamo od prestupa zato sto znamo da postoji kazna, imamo soc ucenje, obicno na osnovu

Answer 6

imitacije

Question 7

Kazna je ipak neophodan nacin ihibiranja odredjenog ponasanja, i zavisi od

Answer 7

intenziteta, frekvence, doslednosti, vremenskog rasporeda kazne, prirode odnosa izmedju osobe koja kaznjava i osobe koja je kaznjena, uslova kaznjavanja…

Question 8

Kod zivotinja: promena intenziteta kazne od slabije ka jacoj sukcesivno se pokazuje

Answer 8

neefikasnom – delimicno supresivnom – potpuno supresivnom (zivotinja nastavlja sa ponasanjem, pa malo uspori i ublazi pokrete, pa prestane).

Question 9

Ako se povezu intenzitet i trajanje kazne dolazi do

Answer 9

sumiranja efekata – ponasanje brze prestaje. Ali! Kod dece je tako samo kad se koriste jednostavne neverbalne kazne, kad se uvedu i verbalne ili samo verbalne, odnos izmedju intenziteta i trajanja kazne se usloznjava.

Question 10

Umerena fizicka kazna iza koje sledi objasnjenje je dota uspesna u inhibiranju nezeljenog ponasanja – kod ljudi angazovanje kog funkcija i koriscenje govora mogu uspesno da uticu na menjanje ponasanja. Ali!

Answer 10

Ako je intenzitet kazne prevelik, moze da izazove anxioznost koja interferira sa obracanjem paznje na vebalna obrazlozenja (i to je dupli negativni efekat – anksioznost + nepaznja).

Question 11

Vremenski razmak – kazna

Answer 11

kazna je manje efikasna, sto je veci. Ako se kazna primeni dok ponasanje jos traje, javlja se anksioznost, koja moze da se poveze sa raznim dozivljajima, koji posle postaju znak za izbegavanje zabranjene radnje, jer kad odustanemo od izvrsenja, dolazi do smanjenja anksioznosti. Exp – kad kaznjavamo decu cim se priblize igracki ona duze oklevaju nego ona deca koja su drzala igracku u rukama i par sekundi.

Question 12

Razvojni znacaj i odnos kaznjavaca i kaznjenog

Answer 12

– kada je odnos dobar, kaznjavanje ga ne remeti, moze cak da dovede do vece vezanosti za roditelje. Kaznjavanje uzdrzavanjem od manifestovanja pozitivnog afektivnog odnosa je efikasno zato sto dete tumaci da je roditelj nezadovoljan, a to moze da stvori jaku otpornost prema iskusenjima i nezeljenim ponasanjima (pogotovo u slucaju kada dete ocekuje da ce roditelj obnoviti podrsku). Kaznjavanje je efikasnije ako nas povremeno kaznjavaju oni agensi koji inace redovno nagradjuju (najcesce roditelji).