TEORIJSKA SHVATANJA I PRISTUPI

Question 1

Socijalno ucenje – ucenje u kom najvazniju ulogu imaju

Answer 1

socijalni faktori, pre svega druge osobe – i ovim ucenjem se ostvaruje proces socijalizacije.

Question 2

Dve velike grupe teorija socijalizacije

Answer 2

1. Bihejvioristicke

2. Kognitivno razvojne

Question 3

1. Bihejvioristicke

Answer 3

ucenje je stvaranje S-R veza, za osnovne mehanizme se uzimaju
• ucenje uslovljavanjem (Pavlov)
• instrumentalno uslovljavanje (Hal, teorija uslovljavanja putem potkrepljenja, redukcija nagona sto mu dodje pokretac ucenja iliti potkrepljenje, a onda su bihejvioristi poceli malo da ubacuju i mentalisticke pojmove tipa nade i ocekivanja, kao medijacione varijable)
• opservaciono uslovljavanje (Bandura – ucimo i bez vezbanja i nagradjivanja)

Question 4

2. Kognitivno razvojne

Answer 4

znacaj maturacije, razvitka, razvojnih stadijuma (nije ucenje univerzalno za sve stadijume)
• Pijaze, Kolberg – kognitivne sposobnosti, adolescenti (kriticki odnos prema roditeljima), moralna svest
• Problem za razvojne teorije je sto ne objasnjavaju kako ljudi interakcijom sa soc sredinom sticu nove oblike ponasanja

Question 5

Bandura misli da su svi oblici ucenja po modelu jedno isto ucenje – opservaciono uslovljavanje, al ima i oprecnog misljenja. Kao tri vrste uzimaju se

Answer 5

identifikacija, imitacija i ucenje uloga

Question 6

1. Ucenje identifikacijom:

Answer 6

• Defanzivna (agresivna) identifikacija

* Razvojna (anakliticka) identifikacija

Question 7

• Defanzivna (agresivna) identifikacija

Answer 7

Frojd 
Vajting
Kagan
A.Frojd
Betelhajm

Question 8

Frojd , • Defanzivna (agresivna) identifikacija

Answer 8

prvi ukazao na spontano i slozeno ugledanje na uzora. Al je pojam identifikacije odredio deskriptivno. Razlikovao je 2 vrste ident – defanzivnu i anakliticku. Defanzivna (identifikacija sa agresorom ili agresivna) – razresenje edipalnog komplexa, strah od kastracije, zavist  identifikacija sa ocem i smanjenje anxioznosti

Question 9

Vajting

Answer 9

– hipoteza zavisti za statusom – izvor identifikacije je u zelji da se ima isti polozaj kao model, jer mu zavidimo

Question 10

Kagan

Answer 10

slicno objasnjenje – identifikujemo se s nekim zbog njegovog statusa, ali zato sto uvidjamo da on ima neke karakteristike koje i mi zelimo.

Question 11

Ana Frojd

Answer 11

decak neuspesan u skoli, imitira nastavnika i deca se smeju – ona misli da decak to radi nenamerno, zato sto se plasi nastavnika i ocekuje da ce ovaj biti nezadovoljan, Bandura smatra da ga druga deca potkrepljuju.

Question 12

Betelhajm

Answer 12

iako su u logorima muceni, zatvorenici podrzavaju ponasanje strazara nad novajlijama i prema drukarama, zato sto se identifikuju sa agresorom zbog statusa, a Bandura misli da se oni samo plase odmazde strazara zato sto kad neko napravi sranje, svi budu kaznjeni. U vezi sa tim – deca koja podrzavaju agresivno ponasanje roditelja prema njima ne mora da znaci da imaju identifikaciju sa agresorom vec samo da usvajaju ponasanje koje ocenjuju kao efikasno.

Question 13

• Razvojna (anakliticka) identifikacija

Answer 13

Frojd

Maurer

Question 14

Frojd , • Razvojna (anakliticka) identifikacija

Answer 14

Pociva na vezanosti za drugu osobu koja pruza pomoc i podrsku – devojcica-mama, strah da se ne izgubi mamina ljubav

Question 15

Maurer

Answer 15

ljubav, postovanje, emoc vezanost su izvori razvojne identifikacije, usvajanje ponasanja roditelja je posledica sekundarnog uslovljavanja – prica o papagaju kako uci da prica….(dete kad zadovoljava potrebe prisutna je mama – uci da voli mamu. Kad mame nema, podrazava njeno ponasanje i to mu je supstitucija za mamu).

Question 16

Operacionalno određenje identifikacije tj. merenje identifikacije:

Answer 16

 Posmatranje globalnog ponasanja (izrazavanje, pokreti) i utvrdjivanje slicnosti – tesko
 Testovi licnosti – za sebe i za modela (mera identifikacije je broj istih odgovora) – teskoca je sto ovo mozemo primeniti tek kod starije dece
 Slicnost u shvatanjima uloga, vrednostima i stavovima – tesko je uporedjivati stavove dece i odraslih

Question 17

Exp Mishel i Grusekova

Answer 17

kada je nastavnica irazito ljubazna prema deci ona cesce podrazavaju njeno ponasanje – potvrda postojanja razvojne identifikacije (zamerka za ovaj zakljucak je to sto o razvojnoj identifikaciji govorimo samo u slucaju trajne vezanosti modela i onog ko uci)

Question 18

Exp Bandura i Hjustonova

Answer 18

prijateljski, srdacan odnos sa vaspitacem dovodi do oponasanja i vrlo neuobicajenih oblika ponasanja, ali autori ne misle da se ovde radi o razvojnoj identifikaciji, vec je to incidentalno uslovljavanje – bez namere da se nesto nauci

Question 19

Exp – intervjuisane majke petogodisnjih devojcica da bi se utvrdilo da li pruzaju razumevanje i podrsku. Devojcice rade test, prvo same pa sa mamom, a mame u dogovoru sa istrazivacem manifestuju posebne oblike ponasanja. Ovim exp je potvrdjeno

Answer 19

postojanje razvojne identifikacije, zato sto su devojcice koje imaju srdacan odnos sa mamom mnogo cesce oponasale.

Question 20

2. Ucenje imitacijom
   Po nekim autorima uzrok slicnosti u ponasanju clanova grupa, konformiranja…
   _

Answer 20

da

Question 21

2. Ucenje imitacijom

Answer 21

Tardov
Mek Dugal
Bihejvioristi
Bandura

Question 22

Tardov, imitacija

Answer 22

imitacija je kljuc za socijalnu tajnu, stanje slicno hipnozi.
Po nekim autorima, izvor imitacije je u instinktima – instinkt za imitaciju – vazan za odrzavanje jer omogucava lako i brzo usvajanje potrebnih oblika ponasanja.

Question 23

Mek Dugal – imitacija je

Answer 23

nespecificna urodjena tendencija, a do nje dolazi tako sto postoji automatska motorna mimikrija koja omogucava automatsko motorno podrazavanje pokreta (tako su deca uostalom u stanju da precizno podrzavaju cak i glasove).

Question 24

Dzems – postoji teznja da ono sto vidimo i zamisljamo ili izvodimo –

Answer 24

ideja o nekoj akciji samo po sebi podstice na izvrsenje akcije.

Question 25

Bihejvioristi – asocijativna veza izmedju tudjeg akta i slucajnog akta deteta –

Answer 25

tasi tasi (ali na taj nacin je nemoguce objasniti sticanje novih oblika ponasanja)

Question 26

Neki autori pokusavaju da objasne imitaciju instrumentalnim uslovljavanjem, ali ni ono ne moze da obuhvati sve slucajeve, posebno one gde nema direktnog nagradjivanja_

Answer 26

oui

Question 27

Bandura – posmatranjem i imitacijom modela mozemo

Answer 27

steknemo i nove oblike ponasanja

Exp Bandura – podrazava se agresivno ponasanje, i zivog modela i modela na filmu.

Question 28

Posmatranjem je moguce izazvati inhibitorne i dezinhibitorne efekte –

Answer 28

kad model pokazuje izrazito nekontrolisano ponasanje, onaj ko uci ce pokaziti osim onih vidjenih oblika i druge, suzdrzavane oblike ponasanja

Question 29

Exp Valter –

Answer 29

davanje elektrosokova za pogresne odgovore. Exp grupa gleda film o agresivnim adolescentima, kontrolna gleda film o kooperativnim adolescentima. Prave se razlike pre i posle gledanja filma i razlike izmedju grupa.

Question 30

Do inhibitornog/dezinhibitornog efekta na osnovu posmatranja moze doci i bez uocavanja posledica ponasanja, ali narocito kada se uocavaju pozitivne posledice._

Answer 30

da

Question 31

Imitacijom moze da dodje i do manifestovanja ranije naucenog ponasanja koje u medjuvremenu nije manifestovano – obnavljaju se reakcije slicne vrste.

Answer 31

oui

Question 32

Na stepen imitacije uticu:

Answer 32

• Karakteristike osoba koje posmatraju (vise imitiraju oni koji misle da nisu dovoljno nagradjeni za svoje napore, oni koji nemaju samopouzdanja, oni koji su i ranije imali uspeha imitirajuci, oni koji su zavisni, i kad im je model slican po svojim karakteristikama)
• Emocionalna stanja posmatrača – npr pod stresom se vise menja stav o autokinetickom rasponu. I fizioloskim putem izmenjeno emoc stanje dovodi do pojacavanja imitacije (Bandura delimicno objasnjava “masovne zaraze” povecanom sklonoscu ka imitiranju usled izmenjenog emoc stanja)
• Posledica koje posmatrano ponašanje ima za model

Question 33

Uloga

Answer 33

ocekivano ponasanje vezano uz status – omogucava uskladjivanje aktivnosti clanova drustva i lakse snalazenje (da znamo kad se od nas sta ocekuje).

Question 34

Ucenje uloga je sticanje znanja o tome kako

Answer 34

treba postupati, koje stavove treba imati, kako emocionalno reagovati u odredjenom polozaju… U velikoj meri se sastoji u ugledanju na nekoga ko vec ima polozaj koji smo stekli ili zelimo da steknemo.

Question 35

Specificne karakteristike ucenja ucenjem uloga:

Answer 35

• Uloga se mora uciti kao organizovan sistem

* Uloge uvek imaju interakcioni karakter – uče se i komplementarne uloge

Question 36

Ucenje uloga koje pociva na pokusajima i pogrescima je vaznije od ucenja uloga imitacijom (vazne zivotne uloge uvek postepeno uvezbavamo)_

Answer 36

da

Question 37

Faktori koji olaksavaju ili otezavaju ucenje uloga (Sekord i Bekmen):

Answer 37

1. Jasnoca ocekivanog ponasanja
2. Saglasnost medju clanovima drustva sta neka uloga predstavlja i sta se ocekuje
3. Saglasnost o tome da neka osoba stvarno poseduje neku ulogu/polozaj
4. Usaglasenost shvatanja o ocekivanom ponasanju vezanim za odredjen polozaj i njemu komplementaran polozaj
5. Pervazivnost uloge – ponasanje vezano za polozaj se manifestuje u velikom broju odnosa i prilika (pervazivnije uloge se teze i sporije uce)
6. Motivisanost da se usvoji ponasanje vezano za odredjenu ulogu

Question 38

UCENJE UVIDJANJEM – ucenje uvidjanjem relacija, teoreticari_

Answer 38

Tolman – ucenje nije samo S-R veza, uci se kognitivna mapa – odnosi izmedju drazi. Neutralne drazi postaju znaci koji upozoravaju na nesto.
Gestaltisti – dali psi analizu procesa uvidjanja (Keler, majmuni). Dolazi do restruktuiranja opazajnog polja – situacija se vidi na novi nacin.

Question 39

Karakteristike uc.uvidjanjem

Answer 39

• Naglo do uspeha
• Jednom resen problem – nema pokusavanja
• Resenje se koristu u slicnim situacijama

Question 40

Ukljucuju se kognitivni faktori da bi se objasnili procesi ucenja (medijacione varijable – nada kod Maurera predstavlja ocekivanje buduce koristi – zamisljanje i zakljucivanje). u kom ucenju

Answer 40

uvidjanjem

Question 41

Priznaje se znacaj visih kog procesa u procesu socijalizacije, u uc.uvidjanjuem_

Answer 41

da
za to je zasluzan i Pijaze – prelazak sa heteronomne na autonomnu moralnost kada namera postane kriterijum za procenu – postupke ocenjujemo prema sopstvenim principima a ne prema tudjim propisima, exp sa decom koja ocenjuju da li su deca iz price dobra ili zlocesta).

Question 42

Kolberg – razvoj morala ide i dalje, do

Answer 42

izgradnje opstog sistema pravila na osnovu kojih ocenjujemo pojedinacne slucajeve nezavisno od shvatanja sredine.

Question 43

Sticanje novog nacina ponasanja odjednom i bez vezbanja moze samo ako koristimo simbolicke procese.

Answer 43

da