Razvoj socijalne psihologije (tri perioda)

Question 1

1. Od antike do XIX veka?

Answer 1

Socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorijska, ni empirijska naučna disciplina;
socijalno-psihološki problemi se razmatraju u okviru filozofije.

Question 2

Platon

Answer 2

• Drustvo postoji jer pojedinci nisu sami sebi dovoljni, društvo neophodno za opstanak ljudi
• Kakvi ljudi takva drzava
• Da li ce drzava biti dobra ili losa zavisi od toga ko njom upravlja, zato treba da upravljaju filozofi (ili neko ko je kao filozof tj. Ima preko 50 godina odlikuje se razumom i zeljom za saznanjem)
• Ljude je moguce vaspitati i menjati zato decu treba odvojiti od roditelja da od njih ne pokupe lose navike. Ako se snalazis sam, boris i izdrzis sve onda si super i spreman za zivot

Question 3

Aristotel

Answer 3

• Ljudi su po prirodi drustvena bica, u prirodi im je težnja za društvenim životom, ali je društvo i neophodno za održanje ljudi.
• Ljudi su po prirodi i lenji i glupi, pa drzavom treba da upravljaju samo najsposobniji
• Bitan je razum, ako covek nije usavrsen onda je on najgora zivotinja bas zato sto poseduje razum jer mu razum omogucava da zadovoljava svoju pohlepu i nezasitost
• Sve ljude je moguće i potrebno vaspitavati za društveni život, ali razne ljude za različite dužnosti; treba ih učiti da postuju red i zakon.

Question 4

Ciceron

Answer 4

• Ljudske vrline se stiču isključivo socijalnom participacijom

Question 5

Hobs

Answer 5

• Zivot u dustvu je nuznost, ali to nije ljudska priroda nego neophodno za bolje funkcionisanje
• Drustveni zivot je nasilje nad ljudima
• Covek je coveku vuk (čovek je po prirodi sebican i samoziv, odlikuje ga želja za moći)
• Rđavo drustvo zbog rđavog coveka

Question 6

Ruso

Answer 6

• Dustvo nije prirodno stanje, spoljni uzroci navode ljude na život u društvu, ali vodi laksem zajedničkom savladavanju teskoca
• Pre drustava svi su bili slobodni, ravnopravni i nije bilo dobra i zla, drustvo je stvorilo moralne norme, nejednakosti, takmicenje i lose ljude.
• Rđav covek zbog rđavog drustva

Question 7

Hedonizam

Answer 7

• Džeremi Bentam: Covek je sebican (osnovna karakteristika individualnog i socijalnog ponašanja) Osnovna pokretačka snaga čoveka je težnja za postizanjem zadovoljstva i izbegavanje bola. Najbolje ono dustvo koji pruza najvece moguce zadovoljstvo za najveci moguci broj ljudi.
• Ova ideja javlja se u psihoanalizi (nesvesna teznja za zadovoljstvom lustprinzip) i biheviorizmu (princip potkrepljenja)

Question 8

Altruizam

Answer 8

• Osnova društvenog života je spremnost za saradnju sa drugima i društvenost, a ne sebičnost i težnja ka moći.
• pored hedonistickih tenedencija postoje i altruisticke (ljubav prema drugima, simpatija, solidarnost, saosećanje), to uvidjaju Ruso, Darvin, Šelek, Bakunjin itd.
• Kropotkin govori o urođenoj teznji ka solidarnosti,
• Ribo saosećanje osnova prosocijalnog ponasanja

Question 9

2. Od XIX do XX veka

Socijalna psihologija?

Answer 9

postoji kao teorijska, ali ne i kao empirijska disciplina; problemi socijalne psihologije se razmatraju posebno, ali nema empirijskih istraživanja.

Question 10

Kolektivna svest/nadindividualna svest:?

Answer 10

Dirkem
Lazarus i Stajntal
Vunt

Question 11

Imitacija i sugestija:

Answer 11

Tard
Le Bon
ros

Question 12

Vunt

Answer 12

psihologija naroda koja se bavi visim mentalnim procesima, istice vaznost socijalnih faktora (jezik, motivi i obicaji) za vise mentalne procese.

Question 13

Lazarus i Stajntal

Answer 13

narodni duh (svest mnogih pojedinaca, postoji kao samostalno bice), objektivizacija mu je u folkloru, misljenju, jeziku i moralu, od cega su jezik i obicaji dve osnovne manifestacije.

Question 14

Dirkem

Answer 14

grupna i individualna svest. Kolektivna svest (misli i osecanja grupe) odrzava socijalni zivot i regulise ga, cini snagu koja prisiljava pojedinca na odredjeno ponasanje (religija je koletivna ideja koja ima samostalnu egzistenciju). Upoznajemo je na osnovu drustvenih manifestacija. Drugi njegov pojam je solidarnost (osnovna drustvena snaga) – covek je prisiljen kolektivnom svescu na solidarnost.

Question 15

Tard

Answer 15

osnovni socijalni proces je imitacija. Tri zakona imitacije: zakon silaska (nizi se ugledaju na vise), geometrijske progresije (glasine se sire i uvecavaju), unutrasnje koje se preferira spoljasnjim (pre imitiramo ono sto nam je bilisko npr vlastitu naciju nego ono sto nam je udaljeno). Mana mu je sto ne objasnjava proces imitacije (preuzeo ideju da se imitacija bazira na nepotpunoj svesti) Postavlja se pitanje kako ce ovaj proces da objasni sporove i sukobe? On objasnjava da je svaka inovacija rezultat konflikta dva modela koji se imitiraju, a da do sukoba moze doci imitiranjem razlicitih modela.

Question 16

Le Bon

Answer 16

: sugestija, psihologija gomile, ponasanje u masi je osnovna socijalna pojava i cela prica o masi i tome da ljudi oglupe koju vec znamo 

Question 17

Ros

Answer 17

najvazniji drustaveni fenomen je sugestija, i objasnjava imitacijom i sugestijom drustvene pojave kao sto su obicaji, moda, konflikti… Misli da bi dete bilo opako glupo jer ne bi moglo intelektualno da se razvije bez uticaja socijalnih faktora.

Question 18

Evolucionisti

Answer 18

Darvin
Spenser
Tejlor
Morgan

Question 19

Darvin

Answer 19

• Evolucija – stalna adaptacija putem prirodne selekcije; čovek nasleđuje osobine koje su najkorisnije u borbi za opstanak
• Ističe važnost instinkta
• uticaj kulture preko procesa kooperacije i simpatije, a razvoj zavisi od psihicke i socijalne selekcije

Question 20

Spenser

Answer 20

simpatija objasnjava socijalno ponasanje (zbog sex instinkata stvara se porodica koja je osnovna jedinica drustva a u njenoj osnovi je simpatija - dete svojom bespomocnoscu izaziva simpatiju)

Question 21

Tejlor

Answer 21

evolucija religije (animizam, panteizam, monoteizam)

Question 22

Morgan

Answer 22

evolucija ekonomije (lov, stocarstvo, poljoprivreda, industrija) i evolucije porodice (promiskuitet, grupna zenidba i poligamija, monogamija)

Question 23

Instinktivisticka koncepcija:

Answer 23

Mek Dugal:

Question 24

Mek Dugal:

Answer 24

• instinkt – nasleđena ili urođena psihofizička dispozicija koja navodi jedinku da opaža i obraća pažnju na objekte određene vrste, da doživljava emocionalno uzbuđenje određenog kvaliteta pri opažanju takvog objekta i da dela u skladu sa tim na određeni način ili da bar oseća impuls za takvim delanjem.
• Društveno ponašanje nagonsko pa treba proučavati instinkte; navodi 18 instinkata iz kojih je moguce izvesti sva ponasanja (izmedju ostalog i gregarni motiv).
• On govori i o urodjenim nespecificnim tendencijama sto su: simpatija, sugestija i imitacija.
• Zalagao da se sistematski psiholoski izucava ponasanje ljudi i da se na osnovu toga da sistem objasnjenja.

Question 25

Kritike instinktivizma

Answer 25

• Nema činjeničnih dokaza, svako pravi liste po svom nahođenju
• Sterilnost u teoretisanju
• Eksperimentalni rezultati pokazali da deca i životinje mogu da rade ono što se fundamentalno razlikuje od onog što obično čine
• Američkim socijalnim naučnicima ne odgovara nativizam, već su naklonjeni enviromentalizmu.
  Nije sve urođeno ima i dobar deo onoga sto je steceno. Naime drustveno ponasanje je prevenstaveno odredjeno drustvenim uslovima.

Question 26

3. Od 20-ih godina XX veka do sada

Answer 26

Konstruisanje socijalne psihologije kao posebne empirijske nauke, sa predmetom, metodama i tehnikama.

Question 27

Mede:

Answer 27

uticaj prisustva drugih na psi funkcije (smanjena osetljivost na bol, veca snaga ruke, veci ucinak rada i veci broj gresaka)

Question 28

Behtjerev

Answer 28

ocene i sudovi na osnovu grupne diskusije (uspesnije resavanje problema)

Question 29

Mur

Answer 29

sugestija-experimentalno (isperavnost jezickih formulacija pod uticajem misljenja vecine)

Question 30

Flojd Olport

Answer 30

uticaj prisustva drugih osoba na ponašanje pojedinca, povecan uicinak motornih aktivnosti, manje dobri i vredni argumenti (kvantitativno vise i kvalitativno manje u prisustvu dugih ljudi)

Question 31

Mejo

Answer 31

socijlana industrijska psihologija

Question 32

Bogardus:

Answer 32

skala soc distance

Question 33

Terston

Answer 33

ispitivanje stavova, konstruisanje skale za merenje stavova

Question 34

Bartlet

Answer 34

soc faktori na pamcenje i zadrzavanje materijala (simplifikacija, racionalizacija/uskladjivanje zapamcenog sa shvatanjima karakteristicnim za kulturu i akcentuacija)

Question 35

Kac i Brejli:

Answer 35

etnicki stereotipi

Question 36

Pijaze:

Answer 36

moralni razvoj

Question 37

Serif:

Answer 37

autokineticki efekat tj. uticaj grupe na pojedinca vrši se već na nivou opažanja. (društvene norme se formiraju kroz proces društvene interakcije i tako postaju lična motivacija pojedinca; postojanje društvenog konformizma)

Question 38

Moreno

Answer 38

naklonost/nenaklonost među članovima grupe (sociometrijski test)

Question 39

Levin

Answer 39

istrazivanja o tri tipa rukovodjenja (demokratsko (pri kome svi članovi učestvuju pri donošenju odluka), autokratsko (pri kome vođa rešava sve i svima nameće svoje odluke) i zanemareno (pri kom se vođa ne interesuje za rad grupe), istraživanja o grupnom odlučivanju, i akcioni experiment sa dzigericom (zalaze se za to da teorije stvaramo na osnovu istrazivanja i da ih empirijski proveravamo)
Problem kompeticije, kooperecije, izucavanja atribucije, naklonost, prosocijalno i altruisticko ponasanje, verbalna i nevrbalna komunikacija, ekoloska psihologija…

Question 40

Olport i Postman

Answer 40

istrazivanja glasina

Question 41

Asch

Answer 41

sistematskim istraživanjima opažanja osobe ukazujući na celovitost impresije koja se formira o drugima i na važnost pojedinih crta kao centralnih crta oko kojih se impresija o drugim osobama obrazuje. Klasičnim ispitivanjima o pritisku grupe na suđenje pojedinca pokreće kasnije brojna istraživanja pojave konformiranja.

Question 42

Adorno:

Answer 42

crte licnosti i politicko opredeljenje

Question 43

Haulend

Answer 43

faktori koji uticu na formiranje i menjenje stavova

Question 44

Uzroci brzog razvoja:

Answer 44

• Razvoj opste psihologije
• Podsticaji iz drugih drustvenih nauka (kulturalna antropologija i sociologija)
• Prakticne potrebe i problem drustava i nastojanje da se planski utice na socijalno ponasanje