Ostecenje vida Flashcards
(33 cards)
Kakav je jezicki razvoj slepe dece?
Nije odlozen niti abnormalan, vec alternativni put za usvajane jezika koji koristi senzorne i motoricke resurse na razlicite nacine u odnosu na decu koja vide.
Kakva je vokalizacija?
u granicama normale, ali se pojavljuje u razlicitim oblicima interakcije u odnosu na decu koja vide.
Kakve su zajednicke aktivnosti u preverbalnoj fazi izmedju majke i deteta?
Ukljucuju ponavljanje i igre skrivalice. Medjutim, ne oslanjaju se majke cesto na izraz lica, kontakt ocima i druge tipicne gestove, vec vise koriste dodirivanje tela, golicanje, milovanje.
Kakvi su sa gestovima?
Javljaju se gestovi ali je upotreba ogranicena.
Kakvo je brbljanje?
Pocetak je slican kao i kod dece koja vide, ali je ucestalost manja.
Kakvi su sa percepcijom glasova?
Ne ispoljavaju znacajne razlike, medjutim u ranim fazama produkcije imaju problem u usvajanju glasova sa “vidljivom” artikulacijom ( bilabijalnih i labiodentalnih) i prave vise gresaka u produkciji.
Koja je jos razlika u produkciji glasova sa decom koja vide?
Deca koja ne vide cesto zamenjuju glasove onima iz druge vizuelne kategorije.
Kakav je fonoloski razvoj kod slepe dece?
Drugaciji je i to utice na vokabular. Slepa deca produkuju manje reci koje sadrze suglasnike sa vidljivom artikulacijom u poredjenju s decom koja vide, kod kojih je distribucija labijalnih glasova dominantna.
Koje se razlike mogu jos javiti kod dece u pogledu artikulacije kako odrastaju?
mogu se javiti minimalne razlike u akustickim karakteristikama artikulacije samoglasnika. Ove razlike su verovatno uslovljene kompenzacionim ogranicenjima oralnog rezonatora.
Kakve su morfosintaksicke sposobnosti?
Moze se javiti kasnjenje prve reci, kao i u kombinovanju 2 reci. Medjutim, do 3 god srednja duzina iskaza je obicno slicna deci koja vide. To ukazujr da prisustvo slepila ne mora nuzno da utice na morfosintaksicke sposobnosti.
Koji problem se moze javiti oko srednje duzine iskaza?
Ne mora pouzdano da ukazuje na sintaksicku kompetencu jer deca koja ne vide imaju tendenciju da ponavljaju ( ehofraze) i samim tim ne znaci da imaju sintaksicku kontrolu.
Koje jos teskoce imaju na planu morfosintaksickih sposobnosti?
Imaju problem sa usvajanjem pomocnih glagola. To je zato sto majke slepe dece imaju tendenciju da koriste vise imperativa i da postavljaju manje pitanja sto prozrokuje manju izlozenost deteta pomocnim glagolima.
Koje jos teskoce imaju na planu morfosintaksickih sposobnosti?
Znacajno prave duze i vise gresaka u rodu zamenica. Usvajaju prostorne predloge sa kasnjenjem, ali i sa varijacijama u redosledu usvajanja. Lakse razumeju predloge u, na i ispod u odnosu na sebe nego za odnos izmedju 2 objekta. Prvo sticu predloge koji se odnose na vertikalnu dimenziju ( kao i deca koja vide) ali im je potrebno znatno vise vremena da usvajanje predloga koja se odnose na horizontalnu, a posebno frontalnu.
Koje jos teskoce imaju na planu morfosintaksickih sposobnosti?
Znacajno prave duze i vise gresaka u rodu zamenica. Usvajaju prostorne predloge sa kasnjenjem, ali i sa varijacijama u redosledu usvajanja. Lakse razumeju predloge u, na i ispod u odnosu na sebe nego za odnos izmedju 2 objekta. Prvo sticu predloge koji se odnose na vertikalnu dimenziju ( kao i deca koja vide) ali im je potrebno znatno vise vremena da usvajanje predloga koja se odnose na horizontalnu, a posebno frontalnu.
Kakve su leksicko semanticke sposobnosti?
Zbog nedostatka vizuelnih info imaju teskoca na planu trijande zajednicke paznje sto je bitan preduslov za usvajanje reci. Ipak, vokabular je relativno slican deci koja vide, sa odredjenim razlikama.
Kakve su leksicko semanticke sposobnosti?
Zbog nedostatka vizuelnih info imaju teskoca na planu trijande zajednicke paznje sto je bitan preduslov za usvajanje reci. Ipak, vokabular je relativno slican deci koja vide, sa odredjenim razlikama.
Kakve su razlike u vokabularu?
Recnik slepe dece sadrzi vise reci vezanih za rutine izmedju roditelja i deteta. Takodje, sadrzi vise naziva za razne zvukove, ali manje deiktickih reci. Recnik ove dece sadrzi manje reci za zivotinje, a vise koje se odnose na kucne predmete. Pored toga lako uce reci koje se mogu nauciti putem drugih culnih informacija, poput lepljivo, slatko, toplo, hladno…
Kakvi su konteksti i funkcije naucenih reci?
Imaju tendenciju da budu ograniceni. Reci koje se prvi put nauce u kontekstu rutinskih aktivnosti, kao sto su jedenje i kupanje, ne koriste se van tih konteksta dok dete ne postane starije. Deca koja vide obicno prosiruju znacenja reci, npr termin sok koriste za sve tecnosti. Mnoga od tih ekstenzija su zasnovana na vizuelnim info. Navedeno znaci da slepa deca retko generalizuju nove reci. To se zove hipoekstenzija ( koriste naziv macka za samo jednu odredjenu macku npr).
Sta su verbalizmi?
Posto slepa deca imaju senzorni deficit, smatralo se da ne mogu imati konceptualnu osnovu za mnoge pojmove i da je njih govor pun verbalizama, medjutim cak i reci sa visokim vizuelnim sadrzajem poput videti i gledati za slepu decu nisu besmislene, vec imaju znacenje koje se postepeno razvija. Razlika je sto je slepoj deci potrebno vise vremena i sto se ona vise oslanjaju na taktilne informacije.
Sa cim prave greske sa 6. godina?
Sa prostornim deiktickim recima kao sto su ovo i ovde. Povezano je sa kasnjenjem u usvajanju kognitivnog koncepta prostora zbog nedostatka vizuelnih informacija. Upotreba licnih zamenica za prvo i drugo lice ukljucuje promenu perspektive i ova promena je teska za slepu decu, zato duze prave greske u njihovoj upotrebi. Ovo moze biti povezano i sa ucestaloscu zamenica u inputu ( odrasli ih ne govore slepoj deci)
Kakve su pragmatske sposobnosti?
Ovde ispoljavaju najvise teskoca. Preverbalna komunikacija je pogodjena, pogled i gestovi kao signali za ukazuvanje na komunikativne namere nisu dostupni slepoj deci.
Kako slepa deca komuniciraju u preverbalnoj fazi?
Najbolje komuniciraju u odnosu na afektivna stanja. Takodje mogu da izraze zelje aktivnostima poput ponavljanja rutine igre placem, vokalizacijom i nekim pokretima ruku. Ona deca nije majke ne reaguju na ove vokalizacije cesto kasne u razvoju jezika.
sa cim slepa deca imaju problem sto se tice preverbalne faze?
Imaju teskoca sa usmeravanjem paznje na predmet. Zatim, ispoljavaju drugaciji obrazac vokalizacije u poredjenju s decom koja vide, vise vokalizuju kada su sama. Ovo se objasnjava kao rezultat slepoce i povecane slusne osetljivosti na okruzenje, koje slepa deca pokusavaju da izbegnu zatrpavanjem sopstvenim vokalizacijama.
Kakvi su sa ranim formama govornih cinova?
Kao i kod dece koja vide, zahtevi cine kategoriju koja se javlja rano, ali kod slepe dece prvi zahtevi su oni koji se odnose na sebe, a zahtevi za objektima se pojavljuju tek oko 20 meseca.
