privlačnost i bliski odnosi Flashcards
(105 cards)
1
Q
cilj socijalizacije
A
- usvajanje vrednosti koje društvo promoviše
- to se radi tako štose vrednosti personifikuju
2
Q
personifikacija vrednosti
A
- izabrane L postaju oličenjae vrednosti za koje se društvo zalaže
- uzor, razviti naklonost
- čiji će se stavovi, vrednosti i postupci usvajati i oponašati
3
Q
na izborima, polit. socijalizacija
A
- razviti snažnu naklonost prema političkim figurama koji će onda biti modeli političkog delovanja
4
Q
privlačnost je
A
- pozitivan stav prema osobi koji sadrži svoju k, evaluativnu i konativnu komponentu
5
Q
privlačnost se može izjednačiti sa
A
- evaluativnom komponentom
6
Q
ako je privlačnost želja da se družimo sa nekim ili stupimo u bliske odnose
A
- kao indikatori privlačnosti mogu da posluže druženje ili postojanje trajne veze
7
Q
neko ko je privlačan može iz raznoraznih razloga biti
A
- nepristupačan za druženje
8
Q
5 prediktora privlačnosti
A
- blizina
- sličnosti
- uzajamnost dopadanja
- poželjne osobine
- fizička privlačnost
9
Q
blizina
A
- češće uspostavljanje veze/druženja
- exp. Festindžera - venčani studentski parovi koji se pre nisu poznavali su spojeni u dvospratnicama
- navedite 3 najbliža prijatelja - 2/3 iz iste zgrade; unutar zgrade 4x više onih koji su susedni
10
Q
funkcionalna blizina
A
- dostupnost komunikacije, p učestalosti susreta
- net nije poništio značaj fiz. udaljenosti na sklapanje prijateljstava
11
Q
blizina sama po sebi nije bitna
A
- pomaže da drugi F dođu do izražaja
- češća blizina - spremniji da se investiraju
- podrazumeva neku zajedničku interakciju
- osećanje prihvaćenosti i povezanosti
12
Q
efekat prostog izlaganja
A
- poznatije = privlačnije
13
Q
efekat prostog izlaganja, Zajonc izlagao IC S (kineske idiograme, lica, besmislene reči)
A
- tražio ocene za privlačnost
- što češće prikazivani — privlačniji
14
Q
Zajonc: susret sa nepoznatim ob.
A
- uvek izaziva makar minimalnu dozu nelagodnosti
15
Q
ljudima se više svidele njihove slike iz ogledala, nego kakvi jesu
A
- a prijateljima se, skladno ef. prostog izlaganja više svidela slika osobe kakva je na fotografiji
16
Q
cilj reklamiranja često nije da se poruči nešto pozitivno o proizvodu
A
- već da se njegove ime ili slika toliko puta ponavlja, dok ne postane familijarna, i privlačnija od manje poznatih proizvoda
17
Q
veću naklonost osećamo prema ljudima sa kojima smo familijarni
A
- nego prema nepoznatim čak i kada nikakve interakcije nema
18
Q
exp. sa 3 saradnice eksper.
- sedele u prvom redu
A
- 0, 5, 10, 15 puta
- kraj semestra, studenti na osnovu foto treba da procene kriterijum sviđanja
- što se neko češće pojavljivao, bio je ocenjen kao privlačniji
19
Q
ef. blizine povećava i
A
- p nedopadanja
- učestala kom. da dosade
20
Q
ljudima se više dopadaju ljudi sa kojima su
A
- slični
21
Q
Njukomb, sličnost; studenti popunjavaju upitnike o razl. osobinama i stavovima
A
- došči u kampus, pratio koliko se sviđaju jedni drugima
- na kraju semestra, što sličniji, veće sviđanje.
- sličnost dovela do sviđanja i druženja
22
Q
Birn - tehnika izmišljen stranac
A
- IC rečeno da će se sresti sa jednom osobom
- pre susreta popune razl. upitnike o osobinama
— IC dobijali da pogledaju upitnike koje je navodno popunila osoba sa kojom ćese susresti - čitali odgovore, pitani koja je privlačna osoba koju će sresti
- fiktivni upitnici i osobe; varirali stepen sličnosti IC i stranaca
23
Q
rez. Birnove tehnike
A
- zakon privlačenja
- privlačnost je direktno proporcionalna opaženoj sličnosti
- što je proporcija sličnih osobina u odnosu na neslične bila veća i privlačnost je bila veća
- najvažžnija je sličnost stavova - voditi računa o stepenu diskrepancije i važnosti samog stava
24
Q
Rozenbaum: veza izmeđi sličnosti i privlačnosti nije linearna
A
- nije sličnost privlačna, već je različitost odbojna
- odbacujemo one čiji su stavovi drastično različiti, ali unutar preostale grupe manje-više sličnih, sličnost ne igra veliku ulogu
25
opažena sličnost je jači prediktor privlačnosti
- dok je ob. sličnost bila slab i sporadičan prediktor
26
homofilija
- pojava da su ljudi skloni da uspostavljaju kontakte sa sebi sličnim
- uzrok: soc. norma i prostorna blizina
- ljudi preferiraju da se druže sa onima koji su im slični
27
prema T balansa
- preferencija uravnoteženih u odnosu na neuravnotežene k. strukture
- struktura u kojoj osobe O i P imaju istovetan odnos prema ob. X biće uravnotežena, ako i između O i P postoji pozitivan odnos
28
T učenja: ljudi sa sl. stavovima
- nas direktno potkrepljuju i podižu nam samopoštovanje
29
T soc. poređenja
- biti sa osobom koja deli naše stavove je prijatno, jer potvrđuje našu sliku sveta i jača naše samopoštovanje
30
ako verujemo da se mi nekome sviđamo
- učiniće da se i nama ta osoba sviđa
- verovanje da se nekoj osobi dopadamo ima snagu samoispunjavajućeg proročanstva
31
exp. IC rečeno da se dopadaju osoba sa kojima treba da diskutuju
- IC su prema sagovornicima bili prijatni, otvoreniji, pokazivali slaganje i ef. je bio da su se stvarno više dopadali svojim sagovornicima, nego ostalima
32
exp. Aronsona i Vorčela; IC davane 2 nezavisne info o njihovom sagovorniku
- da im je po stavovima sličan/različit
- da se sagovorniku dopadaju/ne dopadaju
- kada je trebalo da ocene koliko im se sagovornik dopada - daleko veći značaj imala info o dopadanju nego o sličnosti stavova
33
ljudi sa velikom uverenošću saopštavaju da ih kod drugih privlače
- sasvim konkretne osobine koje smatraju vrednim
- jedna od: fiz. privlačnost
34
koje konkretne osobine će biti važne
- zavisi od konteksta i od vrste veze
35
exp. suviše savršena osoba
- nije bila najprivlačnija
- ako bi osoba koja je savršena pokazala neku nespretnost - to bi povećalo privlačnost
- akobi to učinio neko netalentovan - značajan minus
36
generalno privlačnije osobine
- ekstraverzija
- saradljivost
- narcističke osobine na početku ostavljaju poz. impresiju, jer nastupaju sa više šarma, otvorenosti i sigurnosti i sebe - kasnije se ljudima narcizam ne dopada
37
jedna od najvažnijih osobina koja osobu čini dopadljivom
- fizički izgled
38
jedina varijabla koja je značajno korelirala sa stepenom dopadanja slučajno sparenih studenata
- fizička privlačnost
39
fizička lepota osobe jeste redovono povezana sa
- dopadljivošću te osobe
- spremnošću da se sa njom druži ili stupi u partnersku vezu
40
fiz. privlačnost se pokazuje kao važniji kriterijum
- da se posmatraju realni izbori koje ljudi prave
- ustežu se da pridaju veliki značaj, bez obzira da li su svesni
41
fizički izgled je nešto važniji
- muškarcima
42
za traženje seksualnog partnera najvažniji je bio
- fiz. izgled i M i Ž
43
za traženje bračnog partnera, najvažnije osobine su bile
- iskrenost, int, i L partnera
44
mladima 14-29 u Srbiji, samo 6% važniji
- fiz. izgled od L supružnika
45
studenti su želeli da se vide sa što aktraktivnijom osobom
- bez obzira na vlastiit izgled
46
kasnija istraživanja - ljudi češće traže osobu koja je po
- fiz. izgledu slična njima
47
r između fiz. privlačnosti partnera je
- vrlo visoka
- uparuju se međusobno slični
48
uspešnije i stabilnije veze one u kojima su partneri bili
- sličniji po fiz. privlačnosti jedno drugom
49
ko je lepši
- uprosečenost povećava privlačnost
- univerzalno - ali pitanje o opravdanosti
- rangovanja po lepoti su na osnovu proseka - prosek ima velika raspršenja pojedinačnih procena
50
druženje sa lepim osobama može biti nagrađujuće
- jer je to znak prestiža
- govori o moći
51
važnost fiz. privlačnosti se objašnjava stereotipom
- lepo je dobro
- uz fiz. privlačnost ide niz drugih poželjnih osobina
- izaziva snažan halo ef.
52
istraživanje; fiz. privl. kao halo ef.
- lepe osobe procenjivane kao društvenije, pouzdanije, prijatnije, m. zdravije, sex toplije.m
53
prema lepim osobama su se ljudi
- bolje odnosili
- pridavali im bolje osobine
- pre ih preporučivali za posao
- smatrali ređe krivim
- davali blaže kazne
- srdačnije reag. na privlačne bebe
- davali prof. bolje evaluacije
54
verovanje lepo je dobro
- i indiv. kulture
- i kolektiv. kulture
- dobro se odnosilo na razl. osobine
- lepi kao popularni, srećni, uravnoteženi, zreli, osećajni
55
u indiv. kulturama, lepima je pripisivano i da su
- snažni, asertivni, dom.
56
u kolektiv. kulturama, lepima je pripisivano da su
- darežljivi, iskreni, empatični, povreljivi, osetljivi
57
lepota je bila u korelaciji sa
- X, samopouzdanjem i boljim soc. veštinama
58
exp. Snajdera, stereotip lepo je dobro ima snagu
- samoispunjavajućeg proročanstva
- jer drugačiji odnos prema lepi ljudima doprinosi tome da one razviju tre osobine
59
fizička privlačnost povećava
- dopadanje
60
pozitivan odnos prema osobi
- prolepšava tu osobu u očima drugog
61
zaljubljeni parovi vide jedni druge kao lepe
- čak i kada posmatrači nemaju o njima takav utisak
62
oni koji su o osobi pročitali povoljan opis
- opažali su je kao lepšu, nego oni koji su pročitali negativan opis
63
značajni F za lepotu pored prediktora naklonosti
- situacije koje provociraju em. uzbuđenje (i prijatnost i anx)
- selektivna pristučanost (velika meni, mala drugima)
64
u kratkotrajnim susretima i površnim vezama
- fiz. izgled ima jak i neposredan uticaj
65
sličnost partnera pojedinačno kao najbolji
- prediktor dugotrajnih veza
66
mladićima je ekspresivnost devojke povećavala njenu
- dopadljivost, ako je bila fiz. privlačna
67
devojkama je ekspresivnost muškarca uvek povećavala
- njegovu atraktivnost
- posebno u uslovima niske fiz. privlačnosti
68
eros
- erotska ljubav
69
filija
- prijateljska ljubav
70
agape
- nesebična, univerz. ljubav
71
storge
- porodična ljubav
72
ludus
- ljubav kao igra
73
ljubav u ps.
- intenzivna naklonost
- veoma pozitivan stav
- isti prediktori kao i za naklonost
- ona je ipak nešto drugo
74
ljubav ne zadovoljava kriterijume za emocije
- one su relativno kratkotrajne i specif. fiziol Rk
- ono što ljubav nema
75
ljubav se najčešće definiše kao
- višedimenzionalni doživljaj koji sadrži ps, fizio, bihejv. komponente
76
socio-ps. model ljubavi; Berčejd i Volster
- razlikovanje prijateljske i romantične ljubavi
- mogu se istovremeno javiti, ali u osnovi različiti procesi i mehanizmi
77
prijateljska ljubav
- posvećenost i brižnost koju osećamo prema onima sa kojima nam je život duboko isprepletan
- zasnovana na poverenju, poštovanju, iskrenosti i predanosti
78
romantična ljubav
- stanje intenzivne čežnje za sjedinjenjem sa drugom osobom
- strast
- fiziološka uzbuđenost
- seks privlačnost
- ekstremne em.
- nestabilnost
79
triangularna teorija ljubavi, Sternberg; ljubav čine 3 komponente
- strast - em. komponenta
- intimnost - otvaranje ka drugome
- privrženost vezi i rešenost da ser ona održi
- različite vrste ljubavi nastaju komb. ove 3 dim.
- 7 oblika ljubavi
- tokom odnosa mogu da se doživljavaju razl. vrste ljubavi
80
Sternbergov triangularni model nije objašnjavao
- zašto se ljudi zaljubčjuju jedni u druge i zašto ostaju jedni sa drugima
- razvio T
81
Sternbergova T
- svaka osoba (najviše nesvesno) stvara sopstvennu priču o tome šta je ljubav i kako bi trebalo da se razvija
- pod uticajem drugih
- neke češće zbog kulturne matrice
- mogu se sistematizovati u 20ak narativa
- ljudi se zaljubljuju u osobe čije priče su slične ili istovetne njihovoj, ali čije su uloge u tim pričama komplementarne
82
prema Sternbergovoj teoriji, što je veći jaz između stvarne i idealne priče neke osobe
- to je osoba manje srećna u ljubavnoj vezi
83
naklonost ne podrazumeva nužno
- postojanje dijadne veze
84
bliski odnosii su oni koji se definišu
- uzajamnim poz. osećanjima onih koji su u odnosu
- snažnom međuzavisnošću u mnogim oblastima života
- među porodicom, prijateljima, parovima
85
ljubav postoji i van bliskih odnosa
- neuzvraćena
- tajna
- pre zaljubljenosti
- bliski odnosi imaju svoju dinamiku
86
stupanje u brak i romantična ljubav su bili
- nepovezani
87
biti sa osobom koja ima sve kvalitete, ali nisu zaljubljeni
- SAD - 90% NE
- Indiji - 24% NE
- Pakistan - 39% NE
88
zadovoljstvo brakom
- sa godinama konstantno opada
- najveći pad tokom prve godine, pa stagnacija, pa opet pad oko 8g
- u SAD svaki drugi razvod, u Srbiji svaki četvrti
--- ali - nivo zadovoljstva ostaje relativno visok
89
oblici afektivne vezanosti, uglavnom formirani u najranijem detinjstvu
- u velikoj meri određuju u kakve vrste prijateljskih i ljubavnih veza će osobe stupati
90
razlike između polova po pitanju ljubavi
- nisu velike
- na skalama intenziteta zaljubljenosti nema bitnih razlika
91
M mada rezervisaniji prema ispoljavajnju intimnosti
- imaju romantičnije stavove o ljubavi nego žene
- one imaju pragmatičnije stavove
92
postoje značajne razlike u spremnosti
- za kratkotrajne seksualne veze
93
saradnici išli kampusom okd osoba suprotnog pola, kratak uvod, 3 pitanja
- izašao večeras sa mnom
--- 50% pristalo
- svratio kod mene
--- 69% mladića
--- 3% devojaka
- išao sa mnom u krevet
--- 72% mladića
--- 0 žena
94
M i Ž imaju razl. kriterijume za izbor partnera
- M pridaju značaj fiz. privlačnosti i mladosti
- Ž preferiraju zrelije M koji imaju visok status
- izgled i status značajni oboma, samo u razl. meri, nije preterano velika razl.
- nisu im to najvažniji kriterijumi
95
polovi su slični po tome što oba fizičku privlačnost i raspolaganje resurisma
- manje vrednuju od iskrenosti, ljubaznosti, smisla za humor
96
upoznavanje na internetu je proizvelo
- veću uzajamnu naklonost, nego kom. licem u lice
97
onlajn kom. za razliku od oflajn
- kvalitet razgovora ZNAČAJNIJI nego fiz. privlačnost
98
obrnuta razvojna sekvenca kod kom. na internetu
- intenzivna kom.
- obostrano samootkrivanje
- mala uloga fiz. blizine i fiz. privlačnosti
99
KU za privlačnost
- dopadaju nam se osobe koje povezujemo sa prijatnim iskustvima
- dovoljno je da bude prisutna u sit. koja je prijatna, da nam se dopadne
100
u prilog KU
- ljudi pozitivnije procenjivali nepoznatu osobu sa kojom su razgovarali, ako su se u pozadini emitovale vesti pozitivnog sadržaja, nego ako je razgovor u pozadini praćen izveštavanjem o neprijatnim događajima
101
T potkrepljenja - fundamentalni princip koji je u osnovi interpers. privlačnosti je
- ljudima se dopadaju druge osobe onoliko koliko im pomažu da ostvare ciljeve koji su za njih visoko prioritetni
- privlačni u onoj meri u kojoj su imstrumentalni
102
ljudi su instrumentalni
- ako su SB i motivisani da nam pomognu u postizanju naših ciljeva
103
dobijamo potkrepljenje
- osobe nam se dopadaju
104
cena druženja sa onima koji su u našoj blizini je
- niža nego sa onima koji su daleko
105
socio-bio T
- uloga u produženju potomstva
- sklonost prema onim jedinkama za koje je veća p da će doprineti rađanju i podizanju zdravog potomstva
