vrste komunikacije Flashcards
(83 cards)
1
Q
jedna od klasifikacija
A
- direktna - face to face
- indirektna - posredovana nekim medijem
- jednosmerna, dvosmerna
- horizontalna (isti status), vertikalna (entiteti različitog statusa)
2
Q
najčešća podela KOM
A
- verbalna i neverbalna
- nije isto što i lingvistička i nelingvistička
3
Q
verb. KOM
A
- KOM govorenjem, izgovaranjem reči, obavlja se audio-vok. kanalom
- proizvodnja zvukova
- značenje je sadržano u značenju reči koje se izgovaraju (šta se kaže)
4
Q
značenje nekog j. ne iscrpljuje se u značenju reči tog jezika
A
- postoje i dodatna značenja u jeziku koja su takođe definisana lingv. pravilima, te izlaze iz veralne komunikacije, ali ostaju u okviru lingv. komunikacije (prozodijska komunikacije)
5
Q
govorni jezik nije jedina vrstajezika kojim se ljudi služe
A
- postoje jezici kojima se ne komunicira proizvođenjem zvukova.
6
Q
pisanje i čitanje teksta
A
- zasnovani na poznavanju j; spadaju u lingvističku komunikaciju
- ali se za komuniciranje ne koristi AUDIO-VOKALNI, već VIZUELNI akanl
7
Q
jezik gluvonemih
A
- j. koji ima sve karakteristike govornog jezika, sem što se prenosi gestovima, vizuelnim kanalom.
8
Q
verb. KOM je oblik
A
- lingv. KOM
9
Q
jezik i simboli se mogu proizvoditi
A
- bilo čim što ljudima stoji na raspolaganju
10
Q
skloni smo da verb. P vidimo kao P
A
- koje je nesumnjivo pod voljnom kontrolom - NIJE UVEK TAKVO; može biti krajnje spontan
11
Q
za neverb. znakove verujemo da su znatno manje pod voljnom kontrolom
A
- vidimo ih kao signale koji i mimo naše svesne namere govore nešto o nama
- govorimo o govoru tela, a ne govoru telom — može biti pod većom voljnom kotnrolom, nego što mislimo
12
Q
verb. komunikacija
A
- govorna, obavlja se rečima
- jedan drugom na j. koji razumeju
- vokalna
- koristi audio-vokalni kanal
- oblik ingvističke komunikacije
13
Q
govorni j. je za čoveka
A
- najznačajniji simb. Si
- bar 200k g.
- orgromna raznovrsnost oko 6900 j.
14
Q
Sapir - dar govora i razvijen j. su odliek svake
A
- poznate skupine ljudskih bica
- a da pritom jezik nije urođen, već je proizvod učenja
15
Q
semiologija
A
- proulava jezik i druge sisteme znakova
16
Q
semiologija se deli na
A
- semantiku
- sintaktiku
- pragmatiku
17
Q
semantika
A
- grana semiotike
- izučava odnose znakova i simbola prema stvarima na koje upućuju
- značenje
18
Q
sintaktika
A
- izučava međusobne odnose znakova
19
Q
pragmatika
A
- izučava zavisnost značenja znakova od korisnika i konteksta
20
Q
lingvistika
A
- predmet interesovanja jezik
21
Q
psiholingvistika
A
- psihološki i neurobiološki faktori odgovorni za usvajanje, razumevanje i korišćenje jezika
22
Q
socijalna psihologija
A
- proučava korišćenje jezika
23
Q
analiza običnog jezika
A
- filozofski pravac pod uticajem Vitgenštajna
24
Q
govorenje nekim jezikom je jedan oblik
A
- P
- time upravljaju posebna pravila koja treba poznavati
25
verbalno P
- Skiner je za čovekovu upotrebu j. koristio taj izraz
26
ako se ograničimo na verb. komunikaciju - gledište da se rečima informiše je usko
- rečima se nešto radi
27
govor je vrsta P kojim ljudi
- ostvaruju nameravane ishode
- T j. postaje deo teorije akcije
28
komunikaciju možemo da razložimo na
- govorne činove
- naređivanje, obećavanje, postavljanje pitanja, tvrđenje
29
isti iskaz u različitim kontekstima
- razl. značenje
30
Grajsov princip kooperativnosti
- sagovornici tokom KOM moraju da ga poštuju da bi razumeli nedoslovno značenje nekog iskaza
- poštovanje čitavog niza j. konvencija koje dele učesnici u konverzaciji
31
4. Grajsova konverzaciona pravila kojih se ljudi pridržavaju u konverzaciji
1. pravilo kvaliteta
2. pravilo kvantiteta
3. pravilo relevantnosti
4. pravilo načina
32
1. pravilo kvaliteta
- govori nešto što smatraš istiniti, a ne govori ono za šta nemaš nikakve argumente
33
2. pravilo kvantiteta
- nastoj da budeš informativan onoliko koliko svrha razgovora nalaže, ni manje, ni više od toga
34
3. pravilo relevantnosti
- drži se onoga što je relevantno za temu i ne odlazi u irelevantne priče
35
4. pravilo načina
- trudi se da razumljivo saopštiš šta želiš, izbegavaj nejasnoće i dvosmislenosti
36
pošto sagovornik polazi od toga da su i drugom sagovorniku poznati principi
- kršenje se tumači ne kao nepoznavanje principa, već kao saogovornikova namera da tim kršenjem nešto saopšti
37
socijalni psiholozi - znanje jezika podrazumeva i
- socijalna pravila upotrebe
38
razumevanje verb. P je nešto sasvim drugo
- od razumevanja reči u rečenici
39
Braun-Levinsonov zakon
- predviđa da će se indirektnost povećati, što je veličina zahteva veća, što slušalac ima veću moć u odnosu na govornika, i što je soc. distanca među njima veća
40
sadržajem i stilom obraćanja upravljaju
- pravila žanra
41
denotativno značenje
- na šta se ta reč odnosi
- navodi se u rečenicama
- u brižljivim definicijama te reči
- uči se iz rečnika
42
konotativno značenje
- mreža asocijacija i osećanja koje neka reč pobuđuje
- naučiti jedino poznavanjem jezičke prakse u zajednici
43
dve reči mogu imati identično denotativno značenje
- ali imati sasvim različito konotativno značenje
44
biranjem koje konotativno značenje će imati upotrebljene reči
- podešava se smisao i ef. poruke
45
konotativno značenje reči je često idiosinktratično
- reč izaziva sasvim razl. emocije i asocijacije kod različitih pojedinaca.
46
konotativno značenje je tesno povezano
- i sa predrasudama
- o grupi prema kojoj postoje predrasude se biraju nazivi koji imaju negativno konotativno značenje
47
jezik predrasuda i mržnje prlja reči kojima se grupe označavaju
- pa onda i članove tih grupa
- pribegava se zameni isprljanih naziva novim, neutralnijim nazivima
48
navim koji sam po sebi nije uvredljiv, može postati takav, ako se u komuniciranju
- koristi s namerom da bude uvredljiv
49
pozitivno/negativno konotativno značenje
- aosciranje prijatnih i neprijatnih osećaja sa nekom rećju
- evalutativna dimenzija samo jedna od dimenzije konotativnog značenja
50
Ozgud: tehnika semantičkog diferencijala
- IC dali parove reči kontrasnih atributa sa 7stepenom skalom između njih
- Ozgud - između nekih aprova atributa postoji velika povezanost i atributi se grupišu u tri F
51
Ozgud, semantički diferencijali; izdvajala su se 3F
- evaluacija
- snaga (potencija)
- aktivitet
52
konotativno značenje neče reči može se predstaviti ne kao jedna dimenzija
- već 3D prostor
- dimenzije: evaluacija, snaga, aktivitet
53
dimenz. konotativnog značenja
- evaluacija
- snaga
- aktivitet
54
Sapir-Vorfova H
- to kako govorimo utiče na to kako mislimo
55
tvrdnja o uticaju j. na mišljenje se sreće u 2 oblika
- tvrđa formulacija
--- jezik determiniše mišljenje i uspostavlja granice mišljenja
- mekša
--- jezik utiče na mišljenje i socijalnu praksu
56
tvrda formulacija Sapir-Vorfove H
- jezik determiniše mišljenje i uspostavlja granice mišljenja
57
kod tvrde formulacije
- ako u j. postoji više reči za boje, ljudi zaista mogu da vide više boja
58
mekša formulacija Sapir-Vorfove H
- jezik utiče na mišljenje i soc. praksu
59
kod mekše formulacije
- ako za neku pojavu ne postoji odgovarajuća reč, biće ne samo teško o toj pojavi govoriti i pridavati joj značaj, već i teško uočavati je
60
hipokognicija
- ako za neku pojavu ne postoji odgovarajuća reč, biće teško govoriti o njoj i pridavati joj značaj, a i teško uočavati je
61
ako se isti termin koristi da se označi više pojmova
- KOM o njima će biti manje uspešna
62
priznaje se razlika između pojmova kao što su
- pridavanje velikog značaja pripadnosti vlastitoj etničkoj grupi
- pridavanje velikog značaja pripadnosti vlastitoj etničkoj grupi uz isticanje njene superiornosti i nipodaštavanje drugih etničkih grupa
- pridavanje velikog značaja pripadnosti vlastitoj državi
- pridavanje velikog značaja vlastitoj državi uz isticanje njene superiornosti i potcenjivanje drugih država
- prihvatanje političke ideologije koja ističe važnost nacija
- svi ti pojmovi se najčešće označavaju terminom NACIONALIZAM - zamagljuje razlika između etničkog i građanskog identiteta, grupne lojalnosti i osećanja grupne superiornosti, patriotizma i šovinizma - olakšava političku manipulaciju
63
postojanje rodova u j. i pravila njihove upotrebe
- imaju posledice na vrednovanje M i Ž pola
64
srp: reč koja se odnosi na sve pripadnike
- piše se u muškom rodu
- upotreba, veća vidljivost i favorizovanje pripadnika muškog pola
- navikavanje na rodno pristrasan j. vodi i navikavanju na obraćanje isključivo u muškom rodu (upitnicima)
65
Ajgarl - žene u neposrednoj kom ljubaznije, manje prekidaju sagovornika, spremnije da pričaju o ličnim temama i osećanjima
- žene razgovor sa drugom osobom vide kao način uspostavljanja i održavanja soc. odnosa
- M: razogovor kao prilika za razmenu info
66
žene u međusobnom razgovoru češće govore o
- vlastitim osećanjima i o osobama iz svog okruženja
67
M u međusobnom razgovoru češće govore o
- apstraktnim temama, sport, politika i o osobama iz javnog života
68
Lakof, razlike u stilu govorenja muškaraca i žena
- ž: reše govorile, izbegavale grub rečnik, nepristojne reči, češće izvinjavale, češće koristile naglašeno pristojne formulacije. češće koristile eufemizme i ublažavajuće izraze kao i razne prideve, imale privilegovaniji izgovor i gramatiku, služile se naglašavanjem reči
69
Hering - poredenje stila verb. komunikacije M i Ž na diskusionim formivima
- razlike
- nisu se u svemu poklapale sa onima od Lakof
- Ž češće podržavale jedna drugu, smejale se; manje asertivan, pristojan rečnik, povlačenje iz grubih diskusija
- M: češće konfrontirali sagovornika i hvalisali se
70
sociolingvistika
- društveni Fimaju veliki uticaj na korišćenje j.
- ispituju kako se razlikuju soc. grupe po govoru - posledice razlika u govoru
71
diglosija
- u mnogim društvima postoje 2 upadljivo divergentna j. varijeteta
--- niži i viši
72
diglosija; viši i niži varijetet se razlikuju prema
- fonologiji, gramatici i vokabularu
73
vipi j. varijetet je
- složeniji i bogatiji sa razrađenijim i strožijim pravilima
- obično se koristi u formalnoj komunikaciji, pri pisanju, od strane pripadnika viši društvenih slojeva
- uči se tokom obrazovanja i razdvaja obrazovne slojeve i pripadnike viših i nižih staleža
74
Bernštajn - osnivač sociolingvistike
- proučavao govor pripadnika razl. dru. klasa u Eng
- uočio dva koda
75
Bernštajn uočio dva koda
- ograničeni kod - koristi radnička klasa
- razrađeni kod - koristi srednja klasa
76
razrađeni kod - srednja klasa
- precizna pravila gramatičkog poretka i sintakse
- apstraktniji j. i veći fond reči
77
ograničeni kod - radnička klasa
- kraće, jednostavnije, nezavršene rečenice
- manji fond reči, ređe korišćenje apstraktnih pojmova, češće poštapalice, razlog i zaključak se sažimaju u jedan kategoričan iskaz
78
u školi se zahteva upotreba razrađenog koda
- deca iz niže klase ga ne poseduju
- škola privileguje decu koja koriste razrađeni kod, nepoznavanje tog koda je prema Bernštajnu odgovorno za slabiji školski uspeh i slabije rezultate dece iz radničkih porodica.
79
prema Bernštajnu - ograničeni kod NIJE
- odgovoran za k. deficite, već njegove korisnike stavlja u nepovoljan soc. položaj
80
identitetski markeri
- prenose se govorom, paralelno sa porukom, nose u sebi niz drugih informacija
- u srp. markeri roda
81
bilingv. studije; studenti u Hong Kongu popunjavaju testove L, na eng. i kineskom
- na kineskom - ispoljili veći kolektivizam i manje samopoštovanje, vrednosti bliže kulturi
82
upotreba jezika je kod biling. Kineza aktivirala
- etnolingvističke identitete asoc. sa datim j, opažaene grupne norme asoc. sa tim j.
- dva identiteta su uskladištena u dve odvojene saznajne sturkture, a svaka je aktivirana odgovarajućim j.
83
etnolingv. identiteti
- 2 identiteta su uskladištena u 2 odvojene saznajne strukture, a svaka je aktivirana odgovarajućim j.
