soc Flashcards
(133 cards)
1
Q
socijalizacija
A
Proces u kojem pojedinci postaju deo drustva, usvajajuci njegove kodove, narative, vrednosti i simbolje. Proces pocinje po rodjenju i obicno se prvobitno odvija u porodici.
2
Q
sopstvo
A
Nas osecaj o tome ko smo mi u odnosu na samoga sebe, druge ljude i drustvo. Sopstvo je drustvena stvar - sposobnost sopstva za govor odlucivanje planiranje osecanja i zelje razvija se pute drustvenih interakcija. Sopstvo se u sociologiji stvara dualno, to jest kao da je u stalnom nadmetanju sa drustvenim silama.
3
Q
zivotni tok
A
izraz koji, umesto da opisuje zivot kao pravolinijsku biolosku putanju od rodjenja do smrti, ukazuje na ulogu istorijskih, drustvenih i kulturnih konteksta u oblikovanju zivotne putanje pojedinaca ili grupe
4
Q
kulturalizacija sopstva
A
karakteristicne kulturne ideje i vrednosti povezane sa odredjenim drustvenim i kulturnim grupama u svetu, koje nastaju kao posledica zivljenja u odredjenim drustveno-kulturnim kontekstima
5
Q
Agensi socijalizacije
A
uticaj iz drustvene sredine koji transformisu dete od nesvesne bebe u kompetentnu drustveno prilagodjenu osobu. Mogu biti porodica roditelju skola ili vrsnjacke grupe
6
Q
rod
A
pojam kojim se opisuju kulturne ideje norme i vrednosti koje konstruisu predstave i ocekivanja od zena i muskaraca posebno u ponasanju i spoljnom izgledu.
7
Q
rodna binarnost
A
pojam kojim se opisuje sistem u kojem drustvo razvija svoje clanove muskog i zenskog pola na rodne uloge identitete i osobine
8
Q
iskustva stecena tokom sekundarne socijalizacije
A
dok se institucije kao sto je porodica klucne u ranoj socijalizaciji iskustva stecena tokom sekundarne socijalizacije cesto neguju individualizaciju i predstavljaju izazove primarnoj socijalizaciji.
9
Q
Vrsnjacke grupe
A
dobrovoljne oragnizacije i udruzenja dece kao sto su skolse grupe ili grupe za igru. Te grupe imaju instrumentalnu ulogu u ranoj socijalizaciji zato sto postaju arena u kojoj deca ne samo da uce jedna od drugih kako da stupaju u interakcije sa drugima vec ucestvuju i u istrazivannju kultura
10
Q
Stadiumi u zivotnom ciklusu
A
razlicite tacke prelazaka i iskustava tokom zivnotnog ciklusa. Npr adolescencija i penzionisanje su dva zivotna stadiuma. Njih karakterisu bioloski stadiumi i drustveni stadijumi
11
Q
transvestiti
A
muskarci koji vole da se oblace kao zene ili zene koje vole da se oblace kao muskarci
12
Q
pravila o tome kako da ispoljavamo osecanja
A
u teoriji arli hohsild to su kulturni scenariji koji upravljaju nasim pokusajia da ispoljimo zeljeno osecanje i nasim zeljama da drugi adekvatno protumace ispoljena osecanja. ,,pravila o tome kako ispoljavamo osecanja” znacajna su zbog toga sto odredjuju kako u neizvesnosti postmodernog zivota moramo da radimo na tome da upravljamo svojim emocijama i kako da jedni druge tumacimo i razumemo
13
Q
interseks osoba
A
osoba koja ima reporduktivne organe ili spoljasnje karakteristike i zenskog i muskog pola
14
Q
transseksualci
A
zeli da bude pravogej
15
Q
transrodna osoba
A
pravogej
16
Q
bioloski determinizam
A
ideja da su neke karakteristike inherentno razlicite kao posledica bioloskih faktora.
17
Q
predstava o telu
A
percepcija pojedinaca o sopstevenom fizickom izgledu. To nije neutralna percepcija; umesto toga, na predstavu o telu umnogome uticu kulturne i drustvene norme i vrednosti u pogledu toga sta je lepo, muzecno, znestveno itd
18
Q
poremecaju predstave o telu
A
stanje koje karakterise prekomerno isticanje razvoja i izgleda sopstvenog tela. Osobe sa poremecajima predstave o telu imaju netacne percepcije o sopstvenom izgledu i ponassaju se u skladu sa tim poremecim percepcijama.
19
Q
Urodnjavanje
A
Proces u kojem pojedinci prisvajaju rodne identitete, ponasanja i delovanja.
20
Q
Horizontalna segregacija
A
rodna segregacija po zinamanjima.
21
Q
stereotip
A
previse pojednostavljeno uverenje koje se primenjuje na citavu drustvenu kategoriju ili pojedince koji je cine.
22
Q
rodne ideologije
A
skupovi kulturnih uverenja,vrednosti i stavova o rodu koji doprinose racionalizaciji drustvenih nejednakosti
23
Q
vertikalna segregacija
A
rodna segregacija u okviru jednog zanimanja. U situacijama vertikalne segregacije, jedan pol je koncentrisan na nizim nivoima hijerarhije istog zanimanja po statusu i zaradi
24
Q
rezervna armija radnika
A
mnogobrojni radnici koji mogu da rade puno radno vreme u doba kada nedostaje radna snaga i koji mogu biti lako otpusteni ili preorijentisani na rad sa nepunim randim vremenom kada ima manje posla
25
rodno zasnovano nasilje
nasilje koje je usmereno na pojedinca na osnovu njegovog bioloskog pola, ronog identiteta ili percipiranog (ne)ukplapanja u drustveno definisane norme muskosti i zenskosti
26
rodno neutralan jezik
jezik u kojem se izbegaca upotreba rodno obelezenih imenica i zamenica
27
kulturni scenariji
ustaljene norme vrednosti i ponasanja koji sluze kao uputstva za drustvenu interakciju. kulturni scenariji su razliciti za razlicite ,,likove"
28
politike identiteta
kategorija kulturnih pitanja kojima se bave feministkine a koja se ticu rodnih identiteta i obuhvataju teme kao sto su prikazivanje zene u masovnim medijima, stavovi prema seksualnosti i fizicki izgled
29
drustvena stratifikacija
hijerarhijsko rangiranje ljudi na osnovu drustvenih razlika - konkretnije, razlika u mogucnostima pristupa zeljenim resursima, zivotnim sansama i drustvenom uticaju. U razlicitim teorijama drustvene stratifikacije predlazu se razlicita shvatanja kako da se ti slojevi ili klasa definisu i uredjuju
30
americki individualisticki model uspeha
Kulturni model koji prihvataju brojni amerikanci za koji vazi pretpostavka da suuspeh i neuspeh posledica individualnih osobina i truda, a nejednakosti se smatraju posledicom licknih postignuca i nedostataka
31
drustvena struktura
dugotrajni ustaljeni obrasci veza izmedju elemenata drustva koji oblikuju, a ponekad i regulicu ponasanje u drustvu. Drustvena struktura ne utice samo na nase postupke i ponasanje vec i na nase mogucnosti za delenje i ponasanje
32
zivotne sanse
izgledi pojedinaca da obezbedi materijalna ili kulturna dobra tokom zivota. na zivotne sanse ne uticu samo licne sposobnosti i dostignuca vec i rasa, rod, drustveno-ekonomski polozaj i druge kategorije
33
elita
drustvena grupa koja zauzima drustvene polozaje od ugleda i moci u drustvu
34
kaste
najrigidniji oblik stratifikacije. u kastinskom sistemu pojedinci rodjenjem sticu drustveni polozaj i imaju malo ili nimalo mogucnosti za uzlaznu ili silaznu pokretljivost
35
ugled
uvazavanje, cast ili postovanje koje se pripisuje necijem drustvenom polozaju
36
eksploatacija
situacija u kojoj jedna osoba ili grupa iskoriscava drugu osobu ili grupu da bi ostvarila sopstvenu korist i profit
37
drustvena pokretljivost
promena drustvenog polozaja pojedinaca ili grupa navise ili nanize u drustvenoj hijerarhiji
38
potklasa
deo drustva koji za razliku od ostalih klasa koje su definisane vlasnistvom nad imovinom ili zanimanjem, cine ljudi koji ne rade puno radno vreme ili su nezaposleni i zavise od socijalne pomoci drzave.
39
,,srednja amerika"
,,jedna velika srednja klasa" sa kojom se mnogi amerikanci poistovecuju
40
potrosacko drustvo
drustvno ciji pripadnici sebe vide pre kao potrosace nego kao proizvodjace
41
personalizacija
proces u kojem ljudi prelaze sa identifikovanja sebe kao pripadnika neke klase ili grupe zanimanja ka posmatranju sebe kao pojedinca
42
rasa
bioloski posmatrano, rasa je proizvoljna klasifikacija ljudi na osnovu genetskih karakteristika. rasni identitet pojedinca se utvrdjuje prema njegovom fizickom izgledu. Iz socioloske perspektive, medjutim, rasa je drustveno konstruisana i oznacava kulturni proces.
43
etnicka pripadnost
osobenost neke grupe zasnovana na zajednickoj teritoriji, istorijii tradiciji. Etnicka pripadnost je povezana sa kulturnim ciniocima kao sto su drzavljanstvo, kultura, zajednicko poreklo, jezik i uverenja
44
rasizam
rasizam se sastoji od ideologija i praksi koji teze da opravdaju ili omoguce nejednaku raspodela sansi prava ili resursa. to je ponasanje zasnovano na uverenju da je neka grupa inferiorna zbog nasledjenih fizickih razlicitosti za koje se opet misli da su neizbezno povezane sa razlicikama u ponasanju
45
genocid
sistematsko masovno ubijanje grupe ljudi
46
etnocentrizam
stav zasnovan na verovanju da je sopstvena etnicka grupa kulturno superiorna u odnosu na sve ostale
47
imigranti
osobe koje su se preselile iz svoje zemlje porekla u neku drugu drzavu
48
manjinska grupa
kako ju je definisao luis virt to je grupa ljudi u jednom drustvu koju su podredjeni zbog svojih fizickih ili kulturnih karakteristika
49
predrasude
negativan stav prema clanovima neke rasne ili etnicke manjinske grupe.
50
stereotip
neutralni termin koji je u sociologiju uveo volter lipman da bi oznacio fiksirane, kognitivne, unapred stvorene zamisli koje su od sustinskog znacaja za razumevanje modernog drustva
51
diskriminacija
ponasanja zasnovana na kulturnim uverenjima kojima se stigmatizuju clanovi manjinske grupe, koja imaju stetan uticaj na nih i koja dodatno otezavaju njihov nizi polozaj u odnosu na vecinsku grupu
52
mikroinstitucije
institucije koje strukturisu socijalizaciju i emocionalni zivot. Te institucije kao sto je porodica imaju tedenciju da budu licne i privatne; povezane su sa nasim smislom za licnu sigurnost i oblikuju zadovoljstvo koje dozivljavamo u licnim interakcijama
53
funkcionalizam
teorijska perspektiva iz koje se drustvo posmatra kao sistem sastavljem od razlicitih medjusobno zavisnih delova, kao sto su akteri, institucije i drzava. Ti delovi vise tacno odredjene funkcije u drustvu i pretpostavlja se da zajedno deluju da bi se postigla drustvena stabilnost
54
rodna podela rada
razliciti nacini na koje su rad i odgovornost u porodici podeljeni izmedju muskarca i ziene. jedan dugi period muzevi su radili van kuce, dok su se zene posvecivale poslovima u domacinstvu.
55
stope
ucestalost neke pojave u odredjenom periodu izrazene u odnosu na odredjeni broj stanovnika
56
bracna oskudica (jaz)
ogranicen broj raspolozivih partnera kao posledice odluka zena da odgode udaju. Posto se kulturnim normama namece da zene ne traba da se uradju za mladje muskarce, muskarci pokazuju sklonost da stupaju u brak sa zenama koje su nekoliko godina mladje od njih samih pa i zene koje izaberu da se udaju kasnije u zivotu mogu da se nadju u bracnoj ,,oskudici"
57
ugovori
obavezujucu odnosi u kojima se precizno navode i ugovaraju odredjena ponasanja.
58
transformacija braka
termin koji se odnosi na postmoderne napode da se denaturalizuje brak i redefinise priroda bracnog ugovora
59
denaturalizacija
proces u kojem se nesto sto se smatralo normalnim, univerzalnim i prihvacenim preispituje ili modifikuje, pa se samim tim i to vise ne smatra ociglednim ili prirodnim
60
nuklearna porodica
oblik organizacije porodice koja se obicno sastoji od muza, zene i njihove zajednicke dece
61
prosirena porodica
oblik organizacije porodice u kojoj zivi nekoliko generacijai u ojoj postoje raznovrsni srodnicki odnosi
62
srodnicka porodica
oblik porodicne organizacije kojom se obukvataju i nuklearna supraznicka porodica i dalju srodnici kao sto su baba deda tetke itd
63
supraznicka nuklearna porodica
oblik porodicne organizacije u kojoj se istucu bracna veza i nukealna porodica. takve porodice su manje stabilne od srodnickih porodica zbog nedostatka krvnih vez
64
porodicna jedinica
termin koji je uveo vilijam gud a koji se odnosi na moderno razumevanje porodice kao samoodrzive grupe
65
porodicni sistem
termin koji je uveo vilijam gud, a koji se odnosi na tradicionalno razumevanje porodice kao medjuzavisne grupe pojedinaca koji saradjuju kao mikrodrustveni sistem
66
patrijarhalno
pridev koji se koristi za opisivanje organizovanja porodica oko oca-vladaoca i sire gledano za opisivanje organizovanja drustva ili drustvenog sistema oko ideje muske dominacije
67
feminizam
skup ideologija koje su proiztekle iz zenskog pokreta sa ciljem da se unapredi jednakost zena i ukinu postojece seksticke prakse.
68
reproduktivna tehnologija
tehnoloski izumi u koje spada sve od kontracepcije do vestacke oplodnje
69
gubitak porodicnih vrednosti
navodna postmoderna pojava u kojoj se porodica rastura i njen znacaj opada. gubitak porodicnih vrednosti je kritika postmodernosti koju cesto iznose tradicionalisti kao odgovor na razlicite postmoderne trendove
70
ofsor poslovanje
poslovni proces u kome preduzeca prenose rad zasnovan na znanju kao i proiznodni rad na druge poslovne subjekte koje osnivaju u inostranstvu radi sticanja koristi zbog nizih troskova radne snage i poslovanja u celiniu
71
autsorsing
poslovni proces u kome preduzeca prenose rad na poslovne subjekte van samih kompanija kako bi izbegli da isplaciju visoke zarade ili da obezbedjuju dodatne pogodnosti za radnike
72
podela rada
specijalizacija zadataka potrebnih za proizvodnju dobara
73
ekonomija
drustvena delatnost koja se prvenstveno bavi proizvodnjom raspodelom i potrosnjom dobara i usluga
74
kapitalisticki ekonomski sistem
oblik savremenog ek sistema u kojem ljudi i oraganizacije ulazu kapital u proizvodnju dobara i usluga radi ostvarivanja profita. radnici ulazi svoj rad i za to dobijaju plat. vlasnici sa druge strane ostvaruju zaradu odrzavanjem niskih troskova
75
mesoviti ekonomski sistem
oblik savremenog ek sistema koji se u kapitalosicko drustvo uvode elementi socijalizma (drz vlasnistvo nad dobrima)
76
socijalisticki ekonomski sistem
oblik savremenog ek sistema u kojem su ulozeni kapital i dobij od proizvodnje snabdevanja dobrima i uslugama u drzavnoj svojini.
77
industrijska ekonomija
ekonomija koju karakterise zaposljavanje velikog broja radnika u masovnoj proizvodnji gotovih proizvoda
78
usluzna ekonomija
ek koja se zasniva na uslugama kao sto je obrada informacija proucavanje zdravstvena nega oglasavanje marketing itd
79
fordizam
sistem u kojem se povecanje efikasnosti proizvodnje ostvaruje prvenstveno pazljivo isplaniranim rasclanjavanjem i povezivanjem proizvodnih operacija
80
dekvalifikacija
termin koji se odnosi na proces u kojem se vestine radnika ugradjuju u masine cime se smanjuju neophodnost i vrednost samih radnika
81
pripadnici profesija
radnici koje odlikuje veliko apstraktno formalno znanje znacajna autonomija u radu autoritet u odnosu sa klijentima i podredjenim grupama po zanimanju
82
zanatlije i kvalifikovani radnici
zaposleni koji spajaju osecanje velikog ponosa zbog posla kojim se bave sa sirokim znanjem o alatima materijalima i procesima kao i sa vestinama stecenim tokom dugotrajne obuke i iskustva
83
neformalna ekonomija
ek aktivnost koja nije registrovana niti oporezovana; ek deljenja ek aktivnosti koje se odvijaju neposredno izmedju korisnika u kojoj pojedinci pozajmljuju ili iznajmljuju sredstva koji drugi posedjuju (airbnb i uber)
84
potrosacno drustvo
kupovina dobara i usluga jedan od najvaznijih delova covekovog zivota i gde se licni identitet povezuje sa potrosnjom
85
demokratska jednakost
cilj obrazovanja koji se odnosi na pripremu dobrih gradjana
86
drustvena pokretljivost
cilj obrazovanja koji se odnosi na sposobnost pojedinaca ili grupa da menjuaju svoj drustveni polozaj u drustvenoj hijerarhiji
87
obrazovanje
termin koji se u sirem smislu odnosi na procese kojima pojedinci razvijaju svoje sposobnosti sticuci znanje i vezbajuci zivotne vestine od toga kako da se ponasaju prema drugima do toga kako dakoriste pojedine tehnologije
88
skolovanje
termin koji se odnosi na vreme provedeno u ustanovama za formalno obrazovanje
89
drustvena efikasnost
cilj obrazovanja koji podrazumeva da je svrha obrazovanja da obucava radnike
90
vokacionalizam
udaljavanje obrazovnog kurikuluma od akaremskog ucenja ka obucavanju u vestinama potrebnim za izvrsavanje uloga na random mestu
91
prekvalifikovanost
prekomerna proizvodnja akademskih kvalifikacija u odnosu na potrebe za naprednim vestinama u konkretnim zanimanjima
92
funkcionalna nepismenost
nesposobnost osobe da ita i pise na nivou neophodnom za svakodnevni zivot
93
teorija sukoba
stanovniste da obrazovanje doprinosi odrzavanju postojeceg stanja time sto oblikuje pojedince tako da ispune potrebe drustva u kojem vlada nejednakost
94
inflacija diploma
povecanje formalnog obrazovnog nivoa potrebnog za poslove za koje zahtevane vestine ostaju uglavnom nepromenjene
95
religija
kada se definise supstantivno predstavlja sistem verovanja i praksi povezanih sa njima. kada se definise funkcionalno to je sistem verovanja i praksi kojim se odgovara na pitanja koja se na drugi nacin ne moze odgovoriti
96
religioznost
postojanje ,,religiozne svesti i religioznog ponasanja i udruzivanja" u drustvu koji se obicno mere pokazateljima kao sto su redovnost odlazaka u crkvu, pripadnost nekoj verskoj organizaciji i verovanje u Boga
97
protestantska etika
uverenje da uspeh u zemaljskom svetu zavisi od pojedinacne odgovornost, a teznja da se stedi i investira znaci su Bozije milosti
98
rascaravanje
kako ga je definisao maks veber to je proces u kojem se raniji religijski pojmovi vrednosti ideali razdvajaju od svojih religijskih korena i postaju sekularizovani
99
sekularizacija
opadanje znacaja religije u drustvenim institucijama kulturni i pojedinacnim iskustvima
100
politika
proces u kojem se moc stvara organizuje raspodeljuje i koristi u drustvima. u kontekstu drzave politika moze da poprimi oblik izbora ili zakonodavne aktivnosti
101
drzava
jasno definisana i bezlicna oblast politike. socioloski pojam drzave odnosi se na formalnu organizaciju drustvene moci odnostno politicke moci u drustvu
102
moc
sposobnost da se mobilisu resursi drustva da bi se ostvario odredjeni cilj
103
vlast
sposobnost pojedinaca da sprovede svoju volju ne gubeci postovanje drugih ljudi
104
legitimnost
nacina na koji vlast postaje opsteprihvacena i dobija podrsku onih na koje se primenjuje
105
tradicionalno drustvo
labavo organizovana teritorija na kojoj se moc koncentrise u rukama srodnicke grupe ili porodice
106
birokratija
sistem formalne organizacije u kojoj se moc raspodeljuje u skladu sa hijerarhijom nadleznosti i drustvenih polozaja. u birokratiji se ljudi bave specijalizovanim zadacima i ponasaju se u skladu sa pravilima i ocekivanjima koja su jasno definisana
107
autonomija drzave
sposobnost drzave da odredi ciljeve koji su nezavisni od drustvenih grupa klasa i drustva u celini
108
politicke partije
ideoloske organizacije koje su odgovovorne za formulisanje i formiranje politickih interesa smisljanje slogana predstavljanje kandidata i organizovanje i finansiranje uspesnih politickih kampanja sa ciljem promovisanja odredjenog drustvenog poretka
109
demokratija
doslovno znaci vladavina naroda. za razliku od monarhije u kojoj je politicka moc u rukama jedne osobe demokratija je politicki sistem u kojem je moc u rukama gradjana
110
javnost
pojam koji obuhvata gradjanse ideale i institucije. javnost se sastoji od gradjana koji su kljucna pubilaza politicke dogadjaje a od politicara se ocekuje da finkcionisu kao sluge javnosti
111
gradjansko drustvo
sfera drustvenog zivota koja je odvojena od drzave a kojom upravljaju pravne norme i koju podrzavaju institucije. gradjansko drustvo je idealizovana zamisljena zajednica koja pociva na solidarnosti i zasniva se na zajednickom uverenju u mogucnosti demokratije
112
gradjanstvo
prema shvatanju TH marsala to je drustveni polozaj koji ima 3 karakteristike: prvo da gradjanin ima gradjanska prava, kao sto je pravo na slobodu govora itd,drugo da gradjanin ima politicka prava koja mu garantuju pravo da sprovodi politicku moc, i tredje da gradjanin ima socijalna prava kojima se utvdjuje pravo na prihvatljiv zivotni standard
113
vracanje gradjanskih prava
proces u kojem se prepoznaju gradjanska prava ranije iskljucenih grupa i kojim se pripadnost gradjanstvu siri tako da obuhvati pripadnike takvih grupa
114
diskurs o opadanju
argument koji cesto potezu ono koji tvrde da su gradjansko drustvo i javni zivot u opadaju, da se ljudi povlace iz ucesca u gradjanskom zivotu i da drustvo postaje otudjeno orijentisano na pojedinca
115
elita moci
termin koji je skovao Rajt mils koji se odnosi na tezu da americkim drustvom dominiraju njegove elite. elita moci je sacinjena od elita iz 3 oblasti: ek , politike i vojske
116
drustvena promena
menjanje drustvenih struktura koje ne obuhvata samo institucije i delovanje vec i kulturne elemente kao sto su norme uverenja i vrednosti
117
evolucionalisticko shvatanje drustvene promene
shvatanje drustvene promene koje podrazumeva postepenu transformaciju kroz niz stadijuma sve vece slozenosti
118
drustvena revolucija
revolucija koja obuhvata sustinske promene u drustvenim praksama
119
standardizacija
karakteristika industrijskog doba u kojem se sve proizvodi masovno uz pridrzavanje istih uputstava i disajnerskih protokola a rezultat su identicni proizvodi
120
kulturno zaostajenje
pojava da se kulturni elementi menjaju sporije od strukturnih elemenata. Vilijam Ogburn
121
diferencijacija
u kontekstu razvoja modernog drustvenog sistema to je proces koji obuhvata razdvajanje glavnih drustvenih funkcija tako da svaka postane konkretno zaduzenje odgovarajuce drustvene institucije
122
metanarativi
sveobuhvatne makrodrustvene teorije razvoja
123
proizvodni odnosi
odnosi izmedju glavnih grupa koje ucestvuju u proizvodnji robe - radnika i onih koji ih nadgledaju u ime kapitalistickog vlasnika
124
racionalizacija
proces kojim se tradicionalne institucije i vrednosti zamenjuju onima koje se zasnivaju na racionalnim proracunima u vezi sa najefikasnijim sredstvima za postizanje zadatih procesa
125
mreze
komponente medjusobno povezanog sistema pomocu kojih se drustveni akteri organizuju radi postizanja ciljeva
126
drzavna blagostanja
drzava u kojoj vlada preuzima odgovornost za dobrobit svojih gradjana. drzavna blagostanja obicno odvaja znatan deo svojih prihoda i ulaze ih u programe koji omogucavaju pristup resursima kao sto su stanovanje zdravstvena zastita itd
127
legitimizujuci pokreti i identiteti
kako ih je opisao manuel kastels to su drustveni pokreti koji se stvaraju putem organizacija gradjanskog drustva koje su izvan drzave ali imaju legitiman pristup drzavnoj moci
128
pokreti i identiteti otpoda
kako ih je opisao manuel kastels to su drustveni pokreti koji su zasnovani na idealitetu iskljucenih grupa i proizvod su negodovanja protiv dominatnih institucija i otudjivanja od dominantnih ideologija
129
projektni pokreti i identiteti
kako ih je opisao manuel kastels to su drustveni pokreti koji koriste raspolozive kulturne resurse da bi stvorili nove identitete kojima redefinise polozaj pojedinaca u drustvu i pokusava se promeniti sveukupna drustvena struktura
130
drustveni pokreti
sastoje se od organizovane grupe pojedinaca koji ulazu zajednicke napore da promene drustvenu politicku ili ek stvarnost. kljucne karakteristike drustvenog pokreta su neformalna mreza interakcija medju grupama aktivista pojedinaca i organizacijama, osecaj kolektivnog identiteta i angazovanje u politickom ili kulturnom sukobu povodom drustvene promene
131
kolektivno ponasanje
kako ga je definisao nil smelser odnosi se na pokretanje ljudi na osnovu nekog uverenja koje redefinise drustveno delovanje
132
saveznik
je obicno pripadnik drustvene grupe koja je u povoljnijem polozaju i koji koristi drustvenu moc da iskaze stav pritiv drustvene nepravde koja je usmerena ka marginalizovanim grupama ili onima koji su u nepovoljnom polozaju
133
analiza okvira
metod kojim se utvrdjuje kako se drustveni pokreti konstruisu interpretiraju i predstavljaju od strane aktera unutar pokreta kao i ond strane spoljasnjih akreta poput medija
