VKP Klk Flashcards
(111 cards)
1
Q
Predmet izučavanja kognitivne psihologije
A
- procesi vezani za saznavanje sveta oko nas, ali i za opstanak u tom svetu, što podrazumeva procese ne samo percepcije, već i pamćenja, mišljenja, rešavanja problema, donošenja odluka i dr.
2
Q
Kognitivna revolucija
A
Kognitivna revolucija predstavlja period u psihologiji koji se dogodio nakon Drugog svetskog rata. U tom periodu, psiholozi su počeli da koriste tehničke metafore kako bi konkretizovali mentalne procese i objasnili na koji način ljudi obrađuju informacije.
3
Q
Metafore Kognitivnih procesa i mozga
A
- metafora radija i radara
- računarska metafora
4
Q
Kognicija
A
obrada informacija
5
Q
Mentalna reprezentacija
A
način na koji informacija koju dobijamo iz sveta oko nas je predstavljena
6
Q
GOFAI i konekcionizam
A
- GOFAI (Good oldfashion AI) se oslanja na Fodorovu Računarsku teoriju uma. Prema ovoj teoriji, kognitivni procesi se mogu opisati kao algoritmi koji koriste formalni, logički i sintaksički opis. Ova teorija se temelji na pretpostavci da ljudski mozak funkcioniše kao računar, što znači da se kognitivni procesi odvijaju pomoću mentalnih operacija koje su analogne operacijama koje se izvode na računaru.
2.Konekcionizam, s druge strane, se fokusira na koncept šireće aktivacije u neuronskim mrežama. Ova teorija se zasniva na imitiranju neuralnog procesa i naglašava značaj povezanosti između neurona u mozgu. Prema ovoj teoriji, kognitivni procesi se odvijaju pomoću neuronskih mreža koje procesuiraju informacije kroz distribuiranu aktivaciju neurona. Ova teorija se razlikuje od GOFAI u tome što se ne oslanja na formalne algoritme i sintaksičke opise.
7
Q
Definicija memorije
A
Memorija se odnosi na skladište ili strukture koje su namenjene za pohranjivanje informacija
8
Q
pamćenje
A
Pamćenje se može opisati kao proces kodiranja, pohrane i izvlačenja informacija iz dugoročnog pamćenja
9
Q
Distribuirano učenje
A
Distribuirano učenje se odnosi na raspored učenja koji uključuje pauze između perioda učenja.
10
Q
Koncentrisano učenje
A
Koncentrisano učenje se odnosi na učenje koje se dešava u kontinuitetu, bez pauza.
11
Q
Doprinos Hermana Ebbinghausa
A
razvoj preciznih metoda za merenje pamćenja
12
Q
Klinička studija Brenda Milner
A
klinička istraživanja na pacijentu poznatom kao Henri Molaison
13
Q
ekološka validnost
A
ekološka validnost” se odnosi na to koliko su zadaci i stimulusi koji se koriste u eksperimentu slični stvarnom svetu i koliko su relevantni za ono što ljudi rade u svakodnevnom životu.
14
Q
Istraživanje Erika Kandela i zaključak o efektu učenja na sinapse između neurona
A
Kandel je sproveo komparativnu studiju na morskim puževima i otkrio da se informacije u nervnom sistemu skladište putem promene strukture sinapsi između neurona. Drugim rečima, Kandel je otkrio da stvaranje novih sinapsi između neurona, što se dešava tokom učenja, može promeniti način na koji informacije prolaze kroz nervni sistem.
15
Q
Problemi u istraživanju pamćenja
A
- ekološka valjanost eksperimentalnog metoda
- redukcionizam u naučnom pristupu - smanjenje složenih procesa na jednostavnije delove radi lakšeg razumevanja
16
Q
Na šta ukazuje slučaj Klajva Veringa?
A
Klajv ima teško oštećenje kratkoročnog pamćenja, ali očuvanu muzičku memoriju, što ukazuje na postojanje različitih sistema pamćenja
17
Q
Model više skladišta (Atkinson & Shiffrin, 1968)
A
- Senzorna memorija - kratkotrajna memorija koja prima senzorne podatke (poput zvuka ili svetla) i čuva ih nekoliko trenutaka dok se ne obrade.
- Radna memorija - privremena memorija koja čuva informacije za kratkotrajno korišćenje. Radna memorija se može opisati kao mentalni stol, na koji se stavljaju privremeni zapisi dok se obrađuju. Ona omogućuje brzo manipuliranje i obradu informacija.
- Dugotrajna memorija - trajna memorija koja pohranjuje informacije na duži period. Dugotrajna memorija podeljena je na eksplicitnu i implicitnu memoriju. Eksplicitna memorija obuhvaća svesne i namerne podsetnike, poput činjenica ili događaja iz prošlosti. Implicitna memorija, s druge strane, obuhvaća nehotične uspomene, poput navika, veština ili kondicioniranja.
18
Q
Kratkoročno pamćenje
A
vrsta memorije koja ima ograničeni kapacitet i trajanje
19
Q
Kapacitet kratkoročne memorije
A
oko 7 +/- 2 elemenata, što znači da ljudi mogu pohraniti oko 5 do 9 elemenata u kratkoročnu memoriju u isto vreme.
20
Q
čankovanje
A
poboljšati kada se elementi povezuju u smisaone jedinice
21
Q
zadaci koji se koriste za testiranje kapaciteta kratkoročne memorije
A
Span zadaci - ispitanik mora pamtiti niz elemenata (npr. riječi, brojeve, slike) i ponoviti ih u istom redosledu. Učinkovitost u ovim zadacima može se poboljšati upotrebom strategija kao što je čankovanje.
22
Q
Definicija efekta pozicije u nizu
A
Verovatnost tačne reprodukcije elemenata u nizu zavisi od njihove pozicije u nizu.
23
Q
Primarnost kod efekta pozicije u nizu
A
Primarnost je efekat početka, gde se prvi elementi bolje pamte od kasnijih elemenata jer su više pažnje usmereni na početak
24
Q
Recentnost kod efekta pozicije u nizu
A
Recentnost je efekat kraja, gde se posljednji elementi bolje pamte od drugih elemenata.
25
Trajanje kratkoročne memorije
Glenzer (1972) proučavao je trajanje kratkoročne memorije i zaključio da kratkoročna memorija traje oko 30 sekundi. Nakon tog vremena, efekat recentnosti se gubi, što ukazuje na to da se kratkoročna memorija ne može zadržati duže vreme bez ponavljanja ili prebacivanja u dugoročnu memoriju.
26
Senzorno pamćenje
vrsta kratkotrajne memorije koja nam omogućava da zadržimo informacije koje dobijamo putem osjetila poput vida, sluha i dodira
27
Sperlingov test delimičnog izveštaja
je eksperiment koji se koristi za testiranje senzornog pamćenja. U ovom testu, ispitanicima se prikazuju slova na ekranu u vrlo kratkom vremenskom intervalu (od 0,1 do 1 sekunde), nakon čega se ekran ugasi. Nakon toga se ispitanicima zvučnim signalom daje znak da reprodukuju što više slova koja su se pojavila na ekranu. Ispitanici mogu da reproduciraju između 9 i 12 slova, što ukazuje na ograničeni kapacitet senzornog pamćenja.
28
Trajanje senzornog pamćenja
1 sekunda
29
Dugoročna memorija
vrsta memorije koja nam omogućava da zadržimo informacije na duže vrijeme, od nekoliko minuta do cijelog života
30
Epizodička i semantička memorija (vrste dugoročne memorije)
Epizodička memorija se odnosi na memoriju za lična iskustva (događaje), dok se semantička memorija = znanje o pojmovima (definicije) + proceduralno (kako se nešto radi)
31
Deklarativno (ekplicitno) pamćenje
svesno pamćenje činjenica, događaja ili situacija koje se mogu izraziti rečima
32
Nedeklarativno (implicitno) pamćenje
nesvesno pamćenje motoričkih veština i navika, kao što je vožnja bicikla
33
Talvngova podela dugoročnog pamćenja (3 vrste)
1. Semantičko
2. Epizodičko
3. Proceduralno (kasnije dodato)
34
Podela dugoročne memorije Larrz Squire
1. Deklarativno - semantičko i epizodičko
2. Nedeklerativno - proceduralno i pamćenje navika
35
Model dubine/nivoa obrade, razvijen od strane Craika i Lockharta (1972)
predlaže da se kvalitet pamćenja može objasniti dubinom obrade informacija.
Model se sastoji od tri nivoa obrade:
1. Površna obrada: Informacije se obrađuju samo na fizičkom nivou (npr. oblik, veličina, boja) i ne obraća se pažnja na njihovo značenje i povezanost sa drugim informacijama. Ovakva obrada obično dovodi do kratkotrajnog pamćenja.
2. Srednja obrada: Informacije se obrađuju na osnovnom nivou povezanosti i značenja, uključujući njihovo povezivanje sa drugim informacijama. Ovakva obrada dovodi do nešto dužeg zadržavanja informacija u pamćenju.
3. Duboka obrada: Informacije se obrađuju na složeniji način, uz dublju povezanost i značenje. Ovakva obrada dovodi do najboljeg kvaliteta pamćenja i najdužeg zadržavanja informacija u memoriji.
36
Teorija nivoa obrade i 4 relevantna procesa
Način na koji se informacije obrađuju u memoriji - različiti nivoi kodovanja (kognitivne obrade) utiču na to koliko će se informacija zadržavati:
1. kodovanje
2. skladištenje materijala
3. izvlačenje
4. gubljenje materijala
37
Problemi Teorije nivoa obrade
1. Cirkularnost
2. Pretpostavke o serijalnoj obradi
38
Kojim 4 faktora se može manipulisati istraživanje memorije
1. Vrsta zadatka
2. Vrsta materijala
3. Vreme
4. Instrukcija zadatka
39
2 tipa zadatka u istraživanju memorije
Zadatak rekognicije i reprodukcije
40
3 faze potprocesa pamćenja
1. Kodiranje
2. Skladištenje
3. Izvlačenje
41
Definicija i vrste kodiranja u kratkotrajnoj i dugotrajnoj memoriji
Proces prevođenja informacija iz senzornih memorija u dugotrajnu memoriju.
Tipovi kodiranja u kratkotrajnoj radnoj memoriji uključuju:
1. Plitko kodiranje - percepcija, vizuelno kodiranje informacija na temelju njihove strukture;
2. Srednje duboko kodiranje - auditivno kodiranje informacija na temelju njihovog zvučnog oblika;
3. Duboko kodiranje - semantičko kodiranje informacija na temelju njihovog značenja.
Kodiranje u dugotrajnoj memoriji je primarno semantičko kodiranje.
42
3 modela semantičke organizacije
1. Semantičke mreze - skupovi čvorova i veza koji se odnose na koncepte i odnose između njih
2. Andersonove propozicije - minimalna jedinica znanja koja može da stoji kao samostalna tvrdnja koja se može verifikovati
3. Bartletove šeme - šire celine koje sadrže centralni pojam, ali i druge pojmove, događaje i akcije
43
4 modela semantičke mreze
Model:
1. hijerarhijskih mreza -organizovanje pojmova u hijerarhiju na osnovu stepena apstrakcije
2. šireće aktivacije - mreža u kojoj se aktivacija jednog koncepta može proširiti na srodne koncepte
3. prototipa - reprezentacija koncepta na osnovu idealnog predstavnika
4. preklapanja odlika - identifikacija koncepta na osnovu karakteristika koje se preklapaju sa drugim konceptima
44
Teorija dvostukog koda (Alan Pavio, 1971)
Pavio je pokazao da se u zadacima slobodne reprodukcije konkretni pojmovi tačnije reprodukuju u odnosu na apstraktne. Konkretne reči imaju dvostruke reprezentacije:
1. verbalne, simboličke (logogeni)
2. analogne (čulne - imageni)
45
Teorija jedinstvenog koda (Pylysin, Holms i Lengford, Mezerova)
Postojanje propozicionih kodova koji se koriste za skladištenje i obradu informacija, bilo da su one vizuelne ili verbalne.
46
Mentalna vizualizacija
Mentalna vizualizacija je proces stvaranja mentalne slike objekata, situacija ili ideja u umu, bez fizičke prisutnosti tih objekata ili situacija.
47
Ronald Finke, 1989. godine, izložio je pet principa mentalne vizualizacije koji su u osnovi procesa mentalne slike:
1. Prvi princip govori da mentalna vizualizacija pobuđuje informacije o fizičkim karakteristikama objekata koje nisu prethodno obrađene. Na primer, kada razmišljamo o logou za Olimpijske igre, možemo se zapitati koliko krugova ima u tom logou i možemo stvoriti mentalnu sliku loga u našem umu.
2. Drugi princip kaže da je mentalna vizualizacija ekvivalentna opažanju i da su aktivirani slični mehanizmi. To je potvrđeno ERP studijama, koje su pokazale slične neurološke procese kod mentalne vizualizacije i stvarnog opažanja.
3. Treći princip govori da se prostorna organizacija elemenata vizuelne predstave odgovara prostornoj organizaciji elemenata objekata. Na primer, kada razmišljamo o objektu, možemo vizualizirati kako se on sastoji od različitih delova i kako su ti delovi organizovani u prostoru.
4. Četvrti princip navodi da zamišljene transformacije i fizičke transformacije dele zajedničke dinamičke karakteristike. Na primer, možemo zamisliti kako okrećemo telefon i isto to možemo uraditi i u stvarnosti, što se zove mentalna rotacija.
5. Peti princip kaže da je struktura vizuelnih predstava analogna strukturi opaženog objekta i da je moguća izuzetno detaljna i precizna eksploracija vizuelne predstave. Na primer, možemo stvoriti vrlo detaljnu sliku nekog objekta u našem umu i razgledati ga u detalje.
48
Kosslynovi eksperimenti 2 komada
1. veličine mentalnih predstava
2. istraživali su mentalnu vizualizaciju i distancu kroz eksperiment
49
Potvrđena pretpostavka kroz istrazivanje mentalne rotacije (Shepard & Metzler, 1971)
Mentalna rotacija je funkcionalno analogna rotaciji fizičkih objekata
50
Podela intelektualnih sposobnosti:
1. fluidne sposobnosti odnose na našu sposobnost da obradimo nove informacije i rešavamo nove probleme
2. kristalizovane sposobnosti odnose na znanje koje smo stekli tokom života
51
Deo mozga najotporniji na starenje
Entorinalni kortkeks (zaduzen za pamćenje, orijentaciju u prostoru, percepciju vremena)
52
Deo mozga koji najviše propada starenjem
Dentalni girus (deo hipokampalne regije, zadužen za kodiranje)
53
Deo PfC-a koji propada eksponencijalno do 60te, a zatim usporava
Inferiorni frontalni girus, odgovoran za kodiranje
54
Plasticitet
Posedovanje strukture dovoljno slabe da se na nju moze delovati, ali dovoljno jake da se ne moze delovati odjednom
55
Ere razvoja ideje o plastičnosti
1. Vreme dogme; 1920-1930
2. Izazivači dogme: 1960 (Hebova teorija o neuralnoj osnovi učenja 1949.)
3. Neuroimedzing era: 1990.
56
3 nivoa plasticiteta
1. Neuralni
2. Bihejvioralni
3. Sociokulturalni
57
Neuralni plasticitet
Neuralna plastičnost je sposobnost mozga da se prilagođava i menja svoju strukturu i funkciju na osnovu iskustva, učenja i promena u okruženju
58
Kognitivna rezerva
Koncept koji objašnjava razlike u kognitivnom funkcionisanju kod osoba koje imaju slične povrede mozga.
59
2 vrste kognitivne rezerve: pasivna (moždana) i aktivna (kognitivna)
1. Pasivna kognitivna rezerva se odnosi na fizičke karakteristike mozga koje štite od kognitivnog propadanja
2. Aktivna kognitivna rezerva odnosi na kognitivne procese i strategije koje se mogu primeniti da bi se ojačao kognitivni kapacitet.
60
Bihejvioralni/kognitivni plasticitet
Manifestacija plastičnosti na ponašajnom i kognitivnom nivou.
61
Flynn efekat (definicija, makro i mikro nivo)
Pojava porasta inteligencije na nivou populacije tokom vremena.
1. Makro nivo: istorijski kontkest, dostupnost obrazovanja kroz generacije
2. Mikro nivo: uticaj kolaborativne kognicije kroz potragu okruzenja koji odgovara kognitivnom nivou jedinke (obrazovanje, partner, radno mesto)
62
Kritični periodi
vremenski periodi tokom života tokom kojih se razvija (uči) specifična funkcija, nakon kojih, ukoliko se propuste, učenje te funkcije nije moguće
63
osetljivi periodi
vremenski period tokom kojeg je razvoj neke funkcije optimalan, ali se razvoj te funkcije može nastaviti i nakon tog perioda, ali sa manjom efikasnošću
64
Teorija celozivotnog razvoja (Baltes, 1987)
Promene su moguće u bilo kom momentu razvoja, raspon tih promena razlicit u različitim periodima.
65
7 principa Teorije celozivotnog razvoja
1. Moguć u bilo kom trenutku
2. Moguć u svakom pravcu: povečanje/smanjenje
3. Uslovljen psihološkim, biološkim i socijalnim aspektima
4. Uslovljen istorijskim i kulturnim kontekstom
5. Pokazuje plastičnost
6. Multidimenzionalan
7. Interdisciplinarno istrazivanje
66
Kognitivni treninzi
ciljane intervencije usmerene na poboljšanje kognitivnog funkcionisanja
67
Vrste kognitivnih treninga
1. Strateški (Top-Down, mnemotehnike)
2. Multimodalni (društvene i video igre)
3. kardiovaskularni (fizičke vezbe)
4. Procesni (radna memorija - N-back)
68
Nacrt istraživanja kognitivnog treninga
Nacrt istraživanja kognitivnog treninga sa ponovljenim (zavisnim) merenjem se koristi kako bi se evaluirala efikasnost treninga i potrebno je uraditi najmanje dva merenja, između kojih se odvija kognitivni trening.
Postojanje eksperimentalne i kontrolne grupe.
69
Zaboravljanje
gubitak sposobnosti da se setimo nečega što smo prethodno naučili ili zapamtili
70
2 osnovna tipa zaboravljanja iz dugotrajne memorije
1. Informacija je fizički nedostupna (uništena)
2. Privremeno zaboravljanje (postoji, ali nedostupna svesti)
71
teorija interferencije
ljudska memorija je ograničena i da se može brzo zasititi novim informacijama koje ometaju ili ometaju pristup ranijim informacijama
72
Oblik Ebinghausove krivulje zaboravljanja
Logaritamski (u početku brzo, a posle usporava)
73
kontinuirane vs diskretne vs kombinovane motoričke veštine
(npr. vožnja bicikla) se obično ne zaboravljaju nakon što ih savladamo, dok (npr. kucanje na tastaturi) brzo zaboravljaju ako se ne koriste nakon intenzivnog treninga, a kombinovane veštine, kao što je tehnika oživljavanja, mogu doživeti veliki pad nakon godinu dana obuke
74
Teorija propadanja traga
mozak aktivno briše informacije koje su manje bitne ili koje više nisu potrebne kako bi se oslobodilo mesta za nove informacije
75
Šta je engram?
Trag pamćenja; pojedini neuronski krugovi koji se stvaraju između neurona subkortikalnih regija, hipokampalnih regija i korteksa
76
5 teorija zaboravljanja
1. Problem kodiranja
2. Teorija gubljenja (propadanja) traga
3. Teorije interferencije
4. Zaboravljanje zavisno od znakova za dosećanje
5. Motivisano zaboravljanje
77
Problem kodiranja
nestavaranje adekvatnog memorijskog traga u memoriji
78
Zaboravljanje zavisno od znakova za dosećanje
situacije u kojima nedostatak adekvatnih znakova otežava pronalaženje i podsećanje na informacije koje su već naučene
79
Motivisano zaboravljanje
mehanizam potiskivanja traumatičnih iskustava
80
Aktivno zaboravljanje
mehanizam kojim mozak selektivno briše nepotrebne informacije
81
Pasivno zaboravljanje
neobnavljanje naučenog i prirodnog procesa starenja
82
Zadaci ispitivanja pamćenja
1. Zadatak slobodne reprodukcije
2. Zadatak rekognicije
3. Zadatak ispitivanja pamćenja
83
3 efekta pri pamćenju reči
1. Efekat konkretnosti (Paivio): Teorija dvostrukog koda (konkretno > asptraktno)
2. Efekat pozicije u nizu (Murdock): efekat početka i efekat kraja
3. Teorija jedinstvenog koda i Teorija dubine obrade
84
Istrazivanje TDK-a Lwin, Morrin i Krishna (2010)
U eksperimentu, ispitanici su pregledali dve vrste flajera:
* Flajer samo sa slikom proizvoda dat ispitaniku u beloj koverti
* Flajer, gde je uz sliku proizvoda data i slika cveća i predato u koverti sa slikom cveća
85
Motorna vizualizacija
Kognitivni proces koji se koristi za usvajanje motornih veština i zamišljanje izvođenja određenih pokreta.
86
Rezultati Istraživanja sa neuroodslikavanjem
pokazala da su iste zone u mozgu aktivne prilikom zamišljanja pokreta kao i prilikom stvarnog izvođenja istih pokreta
87
Kategorizacija motorne vizualizacije kao procesa
Motorna vizualizacija je top-down proces koji "vuče" podatke iz dugotrajne memorije u radnu memoriju kako bi se prisetili ili stvorili novo iskustvo. Motorna vizualizacija predstavlja kvazi senzorni i kvazi motorni proces.
88
2 vrste motorne vizualizacije
Eksterne motorne vizualizacije (EMV) su bolje za sportove kao što su karate, penjanje po stenama ili košarka, dok su interne motorne vizualizacije (IMV) bolje za sportove koji zahtevaju brzo reagovanje i kretanje u prostoru, kao što je na primer slalom trka.
89
2 istrazivanja motorne vizualizacije
1. Istraživanje Zhang et al. (2019) - neuralna efikasnost kod profesionalnih sportista
2. Hauk et al (2004.) - statična i dinamička vizuelna predstava kod zamišljanja glagola
90
Šta su autobiografska sećanja i kojoj vrsti memorije pripadaju?
Sećanja na lične događaje i iskustva koja pripadaju epizodičkoj memoriji
91
Šahterovih 7 grehova pamćenja
Zaboravljanja:
1. Prolaznost - pamtimo samo ključne stvari
2. Rastresenost - prekid pamćenja usled nepaznje
3. Blokiranje - na vrh jezika
Iskrivljenja/distorzije:
4. Pogrešna atribucija - deza vi
5. Sugestibilnost - implantiranje laznih sečanja
6. Pristrasnost - iskrivljeno sečanje usled emotivnog faktora
Intruzije:
7. Postojanost - nametnuto patološko sećanje (pamćenje samo ruznih stvari)
92
Šta je amnezija, a šta agnozija?
1. Poremećaj pamćenja
2. Deficit u prepoznavanju objekata
93
Vremenska klasifikacija amnezije
1. Retrogradna amnezija - nedostupnost pamćenja pre povrede
2. Anterogradna amnezija - nemogućnost skladištenja novih sećanja nakon povrede
94
Amnezički sindrom
retko stanje koje se javlja kod nekih ljudi sa povredama glave, gde imaju izolovan i ozbiljan deficit u epizodičkom pamćenju
95
Alchajmerova bolest
neurodegenerativna progresivna bolest koja uzrokuje demenciju, a jedan od najranijih i najuočljivijih simptoma je problem sa pamćenjem
96
Psihogena (disocijativna) amnezija
vrsta amnezije koja nastaje usled traumatskih situacija
97
Infantilna amnezija
Nemogućnost dosećanja perioda pre 4. godine života
98
4 vrste agnozije
1. Aperceptivna vizuelna agnozija - ne moze da precrta crtez
2. Asocijativna vizuelna agnozija - moze da precrta, ne moze da imenuje
3. Anomija - ne moze da imenuje
4. Kategorijalna amnezija - ne moze da prepozna objekte odredjene kategorije
99
Teškoće u istraživanju autobiografskih sećanja
1. Nemogućnost jasnog prikazivanja stimulusa
2. Praćenje ponašanja ispitanika
3. Različite tehnike – poređenje nalaza?
100
Krivulja zaboravljanja kod sistematskog vođenja dnevnika Lintonove i Vagenara i efekti retroaktivne inhibicije i interferencije
1. Linearna krivulja zaboravljanja
Protok vremena sam po sebi ne utiče na zaboravljanje, ali broj značajnih događaja u jedinici vremena može predstavljati retroaktivnu inhibiciju. Što više značajnih događaja, veća je verovatnoća da će sećanje na prethodne događaje biti pod uticajem interferencije.
101
Fleš sećanja
Fleš sećanja su vrsta sećanja koja se odnosi na značajne trenutke i događaje u našem životu propračeni snaznom emotivnom reakcijom.
102
Lažna sećanja
netačna ili izmišljena sećanja na događaje ili informacije koje osoba veruje da su istinite
103
Rezultati Elizabet Loftus pri istrazivanju laznih sećanja
1. Način postavljanja pitanja izuzetno utiče na tačnost prisećanja. Sugestivna pitanja mogu nesvesno navesti svedoke da pruže netačne informacije ili da izmisle detalje koji se nisu dogodili.
2. Postavljanje pitanja koja ne sadrže elemente događaja takođe može izazvati lažna sećanja. Na primer, postavljanje pitanja o detaljima koji se nisu dogodili može dovesti do toga da svedok veruje da se taj detalj zaista dogodio.
104
DRM zadatak (Deese-Roediger-McDermott paradigma): svrha i cilj pri ispitavnju laznih sećanja
eksperimentalna metoda koja se koristi za proučavanje lažnih sećanja. Cilj ovog zadatka je pokazati kako ljudi mogu stvoriti netačna ili lažna sećanja kroz asocijaciju i povezivanje informacija.
105
U kojim periodima pamtimo najviše i zašto (istrazivanje Rubin, Wetzler i Nebes) i na koji obrazac rezultati podsećaju?
Rubin, Wetzler i Nebes su sproveli istraživanje na 50- i 70-godišnjacima kako bi otkrili koji se događaji najviše pamte. Rezultati su pokazali da najviše detalja pamte iz ranog zrelog perioda (između 20. i 30. godine) i iz neposredne prošlosti. Događaji iz perioda između 30. i 40. godine se relativno slabo pamte.
Ovaj fenomen može biti objašnjen time što se u ranom zrelom periodu dešavaju najvažniji događaji u životu, kao što su razvoj karijere, venčanje i rođenje dece. S druge strane, između 40. i 60. godina dolazi do perioda relativne stabilnosti u životu, gde se odvijaju uglavnom rutinske aktivnosti, poput stabilnosti u poslu i odgajanju dece.
Ovakav obrazac sećanja podseća na efekat pozicije u nizu, koji pokazuje da ljudi najbolje pamte događaje s početka ranog zrelog perioda i skorašnje događaje. Dva bitna činioca koja utiču na selektivnost autobiografskih sećanja su: 1) broj različitih događaja u jedinici vremena i 2) značaj samih događaja.
106
5 vrsta istraživanja autobiografskih sećanja
1. Sistematsko vođenje dnevnika
2. Istrazivanje pouzdanosti AS
3. Istrazivanje sećanja na određenu vrstu događaja
4. Istrazivanje vrste događaja koji se pamte vezanih za dob ispitanika
5. Ispitivanje fleš sećanja
107
Von Restoff efekat pozicije u nizu
Istaknuti element u sredini niza na način da se lakše upamti
108
Bedlijev model radne memorije i njegove komponente
1. Fonološka petlja
2. Vizuelno-dpacijalna matrica
3. Centralni izvršioc
4. Epizodički bafer
109
Definicija sinestezije
Sinestezija predstavlja sposobnost da stimulacija jednog čula podstiče stimulaciju drugog čula.
110
Šta je veština zatvorene petlje?
Okretanje pedala na bajsu
111
Šta je proaktivna, a šta retroaktivna inhibicija (interferencija)?
Proaktivna: stari materijal onemogućava učenje novog materijala.
Retroaktivna: novi materijal izbacuje stari
