inteligencija i kognitivni konsturkti Flashcards
(77 cards)
1
Q
INT je konsturkt po kojem su
A
- psiholozi najpoznatiji
2
Q
razne definicije INT
A
- SB da se apstraktno misli
- kapacitet za znanje
- kapacitet za učenje i uč. iz iskustva
- kapac. za sticanje kapac
- SB adekvatne adaptacije na relativno nove sit. u životu
- globalni koncept koji uključuje SB cilju usmerenog delovanja, racionalnog miš. i efikasnog upravljanja sredinom
- SB da se optimalno koriste ograničeni resursi, uključi t, da bi se ostvarili ciljevi
3
Q
INT je prvi počeo da se bavi
A
- Golton
- video da se pa,etni ljudi uglavnom nalaze u svojim porodicama okruženi, takođe pametni ljudima
- H: da je INT visoko nasledna osobina
4
Q
u početku se Džon MekKin Katel bavio
A
- bazičnim k. zqadacima (mentalni test) i izučavao bazične fiziološke f. ozmeđu ostalog i brzinu rk, SB diskriminacije tonova i sl.
5
Q
Katela je iznenadilo što se pokazalo da su te korelacije ovakvih mera
A
- sa merama akademskog uspeha bile niske
6
Q
prodor u ps. INT napravio je
A
- Bine
- z od fr. ministarstva obrazovanja da napravi načind a izvdoji decu koja će imati problema sa praćenjem šk. gradiva
- napravio test sa z koji su ličili na školske i zaista se pokazalo da oni dobro detektuju sve one koji imaju nisku SB razumevanja i praćena šk. radiva
7
Q
značajan za ps. INT bio je i Terman
A
- napravio američku verziju te skale (Stanford/Binet) i popularizovao IQ meru
8
Q
Spirman je napravio prve faktorske analize
A
- uočio je da svi k. testovi međusobno koreliraju (positive manifold) i H je da je to usled postojanja opšteg F (g) koji je odgovoran za uspešnost na svim k. testovima
9
Q
Terston je zagovarao da postoje grupni F
A
- prim. m. SB poput viz, aud, numeričkih tj. on se suprotstavio ideji da je najvažniji generalni (opšti) F za razumevanje ljduske ITN
10
Q
Veksler je konstruisao verovatno najpopularniji test INT
A
- najviše korišćen u kliničkoj ps.
11
Q
Katel je napravio razliku između
A
- kristalizovane i fluidne int.
12
Q
fluidna INT
A
- relativno brzo počinje da opada
13
Q
kristalizovana INT
A
- ulaganje fluidnih kapaciteta u razl. proizvode kulture
14
Q
fluidna INT relativno brzo počinje
A
- da opada
15
Q
kristalizovana INT raste
A
- tokom čitavog života
16
Q
Pijaže ne bazira svoje stanovište na IR
A
- već razvojan teorija INT
- vidi INT kao operacione strukture koje imaju svoju dinamiku razvoja i smene tokom ontogeneze, gde ti operacioni kapaciteti usložnjavaju tako da je u odrasloj dobi moguće visoko apstraktno rezonovanje i koordinacija većeg br. info
17
Q
trostratumska T kognitivnih SB, Kerol
A
- bazirana na faktorskom-analutučkum studijama koje su rađene u poslednjih 50-60g
- uključuje gotovo sve klasične i važne faktorsko-analitičke studije
18
Q
Kerol je krenuo od 10k referenci, radio analize 477 baza podataka
A
- tj. korelacionih matrica koje su zadovoljavale određene kriterijume i reanalizirao ih
19
Q
Kerol je koristio razne algoritme eksploratornih F metoda za analizu pdoataka
A
- na najnižem nivou su 69 uskih SB koje se razlikuju, zavisno od testovnih aranžmana, ali već na nivo drugog reda imamo jaku stabilnsot
20
Q
na drugom nivou postoje r koje na nivou trećeg reda
A
- dovode do opšteg odnosno generalnog F INT
21
Q
II red INT
A
- fluidna INT Gf
- kristalizovana Gc
- opšti F zapa. i učenja Gy
- široki F vizuelne percepcije Gv
- široki F aud. percepcije Gu
- brza SB preuzimanja Gr
- ukupn kognitivna brzina Gs
- vreme reakcije Gt
22
Q
brza SB preuzimanja podrazumeva
A
- brzinu pristupa DM, fluentnost, brzo baratanje rečima, brzim aranžmanima
23
Q
postoji velika tenzija izmešu rpistalica
A
- g F
- i grupnih F tj. specif, SB
24
Q
pristalice g F su uglavnom pravili
A
- rasne, nacionalne razlike u INT
25
oni koji su zagovarali grupne F su bili rainteresovani za
- razumevanje bio. korelata i toga šta je osnova efikasnosti procesiranja u raazl. domenima
26
g F je
- visoko invarijantan kroz najrazličitije metode ekstrakcije F
27
g F je relativno invarijantan
- kroz razl. komponovane baterije m SB
28
g F je relativno invarijantan kroz
- razl. kulture
29
g F je psihometrijski
- destilat zajedničkog izvora IR na svim m. testovima, kompletno ogoljenih od sadržaja, veština i strategija na kojima počivaju
30
g F je kauzalno
- izvor varijanse u postignuću koji je povezan sa IR u brzini ili efikasnosti neuralnih procesa koji utiču na onu vrstu P koje zovemo m. SB
- (iako je Džensen poentirao brzinu procesiranja info, ona u utrastratumskoj T nije ključna, već je samo jedna od komponenti)
31
važnost g F
- ima veću praktičnu validnost, nego bilo koji ps. konstrukt do sada predložen
32
g F predviđa u manjoj ili većoj meri
- efikasnost u bilo kom P koje podrazumeva učenje, odlučivanje i rasuđivanje (od šk. ocene do bilo čega što uključuje k. aktivnost)
33
kada se g F parcijalizuje iz testovnog skora (i preostanu samo grupni F i specificitet)
- njegova prediktivna moć biva uništena
34
g se ne može opisati u terminima
- sadržaja testova
35
g se ne može opisati u terminima m.
- procesa
36
g nije neizbežan
- statistički fenomen
37
g nije isto što i
- težina testa (najviše ima veze sa kompleksnošću, a ne sa težinom)
38
šta g nije
- ne može se opisati u terminima sadržaja testova
- ne može se opisati u terminima m. procesa
- nije neizbežan statistički fenomen
- nije isto što i težina testa (najviše ima veze sa kompleksnošću, a ne sa težinom)
39
poakzalo se da elementarni k. zadaci poput t Rj
- imaju veoma malu r sa g F (0.10) kao što je pokazao i Katel
39
već diskriminatorno t Rk ima nešto
- veću r (0.20) (kad se upali svetlo pritisni levi taster)
40
izborno t RK
- ima 0.3 r (leva lampica, desni taster)
40
IC se izlaže leva slika (nekoliko ms), pa se odmah prepokrije desnom
- zatims e t prikazivanja leve slike u narednim prikazivanjima produžava sve dok IC ne primeti u čemu je falinka
- ljudi koji imaju viši g F mogu pre da primete da je u ovom slučaju kraća leva linija
41
dakle efikasnost procesiranja perceptivnih info
- je u r sa g F
42
najveću r sa g F, naročito sa flu INT imaju
- dvojni z. i z. koji mere kapacitet RM
- slušalice (jedna 5+3, druga 7*9 i odgovara na oba pitanja)
- brzo se mora menjati Pž sa jedne na drugu info i da se to iskoordinira - meri se opterećenje RM
- koerlacije sa g f su reda 0.50-0.80.
43
neki bio korelati g F
- generalni F rasta (eurimorfija) 0.20
- veličina mozga 0.40
- miopija - 0.20-0.25
- latenca P300 evociranih potencijala r=-0.36
- metabolizam glukoze u mozgu (pametniji mozgovri manje troše energiju) r od -0.70 do -0.80
44
generalni F rasta (eurimorfija) 0.20 (sa g F)
- objašnjava se verovatno evolutivnom posledicom činjenice da pametnije žene biraju muškarce većeg rasta, operiše između porodica
- ako je jedan brat viši od drugog, to ne znači da je pametniji
45
miopija - 0.20-0.25 (sa g F)
- počiva na plejotropiji gena, postoji gen koji utiče na rast INT i povećava p miopije, operiše unutar porodica (što je neki član porodice pametniji, verovatnije je da ima miopiju)
46
korelacije INT sa akademskim uspehom
- osn 0.70
- srednja 0.50
- osnovne studije 0.40
- postdiplomske 0.30
- pad r se obš. osipanjem uzorka
47
korelacije INT sa uspehom na poslovima
baratanje info
- operater na traci 0.40
- mehaničar, nastavnik 0.51
- biolog, menadžer 0.58
baratanje ob.
- uzgajivač rakova, punjač konzervi 0.23
- mašinista, metalac 0.56
48
r između INT i Č su male
- one se smatraju ortogonalnim prostorima
- KKA koja traži linearni kompozit u jednom domenu i linearni kompozit u drugom domenu (koji su podešeni tako da među njima bude max r ) dobijeni r bude veličine 0.30
49
između pojedinačnih testova INT i testova L
- r je još manja
- na uzorku studenata ps. dobijeno je da oni koji imaju nešto bolju fluidnu INT imaju tendenciju da budu nešto stabilniji, otvoreniji i malo agresivniji
50
RM je hipotetički k. si.
- koji obezbeđuje pristup info koje su neophodne za izvođenje tekućih k. procesa
- može se definisati i kao si. za simultano održavanje i procesiranje info
51
kapacitet RM (working memory capacity - WMC)
- konsturkt koji naglašava postojanje IR u kapacitetu RM
52
najpoznatiji tip z. koji se koristi za merneje WMC je
- complex span paradigma
- z. je da se pamte određena slova, a u međuvremenu se radi neki procesni z.
- meri se SB držanja nekih info u memoriji, dok se barata nekim drugim info - to zovemo RM
53
reprezentacije u RM slabe tokom t
- ali se one mogu osvežiti usmeravanjem pž.
54
pž. je opšti mehanizam koji se usmerava
- na samo jedan proces u datom trenutku - to se naziva usko grlo pažnje
55
resursi pažnje su posvećeni izvršenju aritmetičkog z.
- kao i mem. z.
- samo u međuprocesnim koracima, fokus pažnje može da osveži mem. zapise
- između procesnih koraka usko grlo Pž se brzo premešta sa procesnih koraka na osvežavanja mem. stavki.
56
RM kao egzekutivna Pž
- Engl tvrdi da je RM upotreba pažnje da bi se neke info održale, a neke inhibirale
- to je SB inh. distraktora dok izvršavamo neku k. obradu
57
RM kao egzekutivna Pž; RM se ne tiče skladištenja i memprije per se, već se tiče
- kapaciteta za kontrolisano održavanje pž. u uslovima postojanja distrakcije
58
radnam mem. kao primarna i sek. memorija
- neki drugi istraživači prave razliku između prm. i sek.mem.
59
WMC koji se meri sa cmpelx span performance je kompozit dva procesa
- akt. održavanja (primarna memorija - PM)
- kontrolisanog preuzimanja iz sekundarne mem. (SM)
60
kontrolisano preuzimanje iz sek. mem (SM)
- je kritičan za postignuće odmah, pošto je opterećenje kapaciteta PM dostigne maksimum
61
PM ima kapacitet za oko 4 el, ali u complex span z. te elemente
- popunjavaju i distraktujući z.
62
zato se complex span z. oslanjaju u većoj meri na SM
- nego simple span z.
63
r između complex span z. i testova flu INT su
- posredovane IR u kapacitetu PM, kao i efikasnosti sa kojom individue enkodiraju info u SM i pretražuju je
64
RM je uvezivač
- drugo istraž. WMC shvataju kao si. za izgradnju, održavanje i brzo ažuriranje atributnih veza.
- SB za brzo formiranje veza omogućuje si. da konstruiše i održava nove strukture, kao što su liste sluč. el. ili spacijalni složajevi.
65
RM kao
- egzekutivna pažnja
- kao primarna i sekundarna memorija
- kao uvezivač
66
RM je važna za rezonovanje zato što rezonvoanje
- zahteva konsturkciju i reprezentaciju novih struktura
67
ograničenje WMC počiva nasmetnji oju te veze prave jedne drugima
- što osujećuje mogućnost formiranja novih strukturalnih reprezentacija i ograničava SB rezonovanja
68
RM je važna za binding (uvezivanje tj. pravljenje arbitrarbih veza)
- i updating
69
z. sa bindingom
- imamo određena slova i određene boje njima pridružene i treba zapamtiti te kombinacije
70
updating imamo u slučaju lada posto niz br.
- koji se stalno ažurira, a mi treba da pamtimo poslednja tri u nizu, a nikad ne znamo kada će da se zaustavi niz.
71
r WMC sa bindingom i sa updatingom je 1,
- a sa fluidnom INT je 0.83.
72
pokazali su da kada se napravi parcijalizacija memorije iz bindinga
- tj lada uklonimo mem. aspekte iz bindinga
- korelacija sa fluidnom INT će biti 0.35.
73
kada seu radi suprotno, kada bindingu pridružimo mem. aspekte i to parcijalizujemo iz
- sek. memorije
- sek. memorija nema više nikakve vezesa fluidnom pameću
74
teorija o bindingu je bolji opis WMC
- nije fluidna INT SB brzog preuzimanja info iz memorije
- flu INT je SB da se brzo prave veze tj. SB uvezivanja
75
flu INT je SB da se
- brzo prave veze tj. SB uvezivanja.
