Klonindžer Flashcards
1
Q
Klonindžer T naziva
A
- opštom biosoc. T koja je bazirana na sintezi info studija porodice, longitud. koje se tiču razvoja osoba, studija strukt. L, kao i neurofarma. i neuroanatom. studija USL i učenja P kod ljudi i životinja
2
Q
Klonindžer navodi nedostatke postojećih si. korišćenih za dijagnostifikovanje pć.
A
- ističući da među njima postoji veliko neslaganje oko kriterijuma koje koriste priliko uspostavljanja dijagnoza i kat koje
izdvajaju - ono na čemu insistiraju u velikoj meri zavisi od trenutnog stanovišta koje u trenutku njihovog nastanka vlada u ps, umesto da zavisi od činjenica.
3
Q
pri istraživanju norm. crta L nertko se dešavalo da se dobiju nenormalne raspodele
A
- Klonindžer: na osnovu emp. podataka se mogu izdvojiti
3 glavne dim. L duž kojih se može smestiti svaka individua - daju normalnu raspodelu i međusobno su nezavisne.
- ne postoji r između 3 normalne i 3 abnormalne crte ličnosti.
4
Q
kao glavnu teškoću u definisanju normalnih i ab crta L, na osnovu postojećih emp. nalaza, navodi
A
- ograničenja FA koju smatra dobrom samo za određenje broja postojećih dim., ali ne i
toga šta leži u njihovoj osnovi. - navodi i teškoću kada je reč o korišćenju bio. podataka pri zaključivanju o struktiri varijacija u P, budući da varijacije u P nisu samo produkt genetskih F, već i sredinskih.
5
Q
još jedno ograničenje - nemogučnost objedinjavanja nalaza dobijenih FA
A
- koji se tiču struktire L sa nalazima T učenja koje izdvajaju relevantne soc. i sredinske F koji utiču na P individue, i neurobio. nalaza koji se tiču motivacije i učenja.
6
Q
Klonindžer smatra da njegov pristup otklanja sve prethodno navedene probleme
A
- 3 latentne, gen. uslovljene bazične dim. L koje se manifestuju u ranom
životnom dobu, stabilne su tokom t i doprinose razvoju navika - crte temperamenta
7
Q
crte temperamenta
A
- potraga za novinom
- izbegavanje štete
- zavisnost od nagrade
8
Q
potraga za nagradom
A
- tendencija intenzivnog ushićenja i uzbuđenja kao Rk na novu stimulaciju, nagoveštaj nagrade i ukidanje kazne, što dovodi do pojave eksplorativnih aktivnosti, traganja za nagradama, kao i izbegavanja monotonije i kazne.
9
Q
izbegavanje štete
A
- uč. inhibicije Rk kako bi se izbegla kazna, novina ili izostanak nagrade.
10
Q
zavisnost od nagrade
A
- intenzivna Rk u situaciji
nagrađivanja, posebno pri soc. odobravanja, iskazivanja osećanja i pomoći, pri čemu osoba teži da održi P koje je dovelo do nagrade.
11
Q
Klonindžerove 3 dimenz. dovode i do pojedinih
A
- varijacija u moždanom si.
12
Q
dim. izbegavanja štete utiče na P na
preostale 2 dim. i dovodi do
A
- inh. istraživanja nesigurnih i nepoznatih situacija, kao i pasivnom izbegavanju kažnjavanja i izostanka nagrade.
13
Q
dimenz. zavisnosti od angrade
A
- izostajanje nagrade navodi na traženje nagrade
- izbegavanje štete inhibira takvo P, te je rezultujuće P balans između održavanja i gašenja.
14
Q
zavisnost od nagrade dovodi do održavanja prethodno nagrađivanih P, dok
A
- potraga za novinom vodi pojavi novih oblika P za koje se smatra da mogu biti nagrađeni.
15
Q
iznadprosečne individue na dim. potrage za novinom, i prosečne na ostale 2, opisuju se kao
A
- impulsivne, eksplorativne, nestalne, temperamentne,
brzo usvajaju nova interesovanja i uključuju se u nove aktivnosti, zanemaruju detalje, lako im
se omete pži, brzo im postane dosadno, lako ih je isprovocirati na borbu ili bekstvo…
16
Q
osobe koje su niže na dimenziji potrage za novinom i prosečne na ostale 2
A
- teško stiču nova interesovanja, preokupirane su sitnim detaljima, dugo razmišljaju pre donošenja odluke, rigidne su, netemperamentne, istrajne, dobrog vladanja…
17
Q
dopaminergične ć. srednjeg mozga primaju info iz nekoliko čulnih izvora nakon čega primljene impulse projektuju
A
- u koru velikog mozga što dovodi do aktivacije nekog P odnosno eksploracije novih sredinskih S, potrage za potencijalnim nagradama i izbegavanje kazni.
- ovakvo P, praćeno je i određenim
fiziol. promenama, tj. povećanim br. otkucaja srca i sniženim pragom
osetljivosti.
18
Q
dopaminergični si. imaju ulogu u upravljanju P
A
- u odnosu na nove S preko nigrostrijatnih, mezolimbičkih (iz ventralnog tegmentuma ka limb. si.) i mezofrontalnih (iz ventralnog tegmentuma ka neokorteksu) projekcija.
19
Q
amigdala je uključena u rk. izbegavanja
A
- pripreme za borbu i bekstvo, zajedno sa korteksom i hipotalamusom.
20
Q
impulsi koji bivaju dopremljeni do dopaminergičnih ć prolaze kroz
A
- ushodne puteve retikularne formacije, nishodne puteve hipotalamusa i povratnu spregu
korteksa preko amigdanla i kaudatuma.
21
Q
stim. dopaminskih centara u mozgu dovodi do povećanja
A
- moto akt, kao i osećaja zadovoljstva, dok na primer oštećenja noradrenalinskih centara u locusu coeruleusu ne utiču na promene u P pri režima kontinuiranog potkr.
22
Q
lezije nucleusa acumbesa i ventralnog tegmentuma dovode i do oštećenja dopaminskih centara
A
- rezultira zanemarivanjem novih sredinskih S i ublažavanja istraživačkog P, dok parcijalne lezije mogu dovesti do hiperaktivnosti.
23
Q
Amfetamin, kokain i alkohol (dopaminski agonisti – podstiču lučenje dopamina) dovode do
A
- bihejvioralne aktivacije
24
Q
haloperidol (dopaminski bloker) dovodi do
A
- smanjenja istraživačkog P i Rk na + potkr.
25
natprosek na dim. izbegavanja štete i prosečne na preostale 2
opisane su kao
- kao oprezne, napete, uplašene, stidljive i gotovo uvek zabrinute,
- oni ispod proseka okarakterisani kao puni poverenja, relaksirani,
optimistični, bezbrižni, predusretljivi i energični.
26
P na dimenziji izbegavanja štete je uslovljeno akt. u
- septohipokampalnom si, serotoninskim centrima u
strukt. rapha nucleus i u moždanom stablu (projektuju se na limb. si. i
PFC), kao i acetilholinskim centrima u frontalnom neokorteksu.
27
septohipokampalni si. funkcioniše po principu poređenja predviđanja
- događaja i aktuelne događaje pa ukoliko se pojave neočekivani događaji, prekida P.
28
serotoninske projekcije koje idu od rapha jedara do crne supstancije
- inhibiraju dopaminergične n i
ključni su za inhibitorno usl. u situacijama kažnjavanja ili izostanka nagrade.
29
acetilholinske projekcije u sit. u kojima P nije praćeno nagradom ili izostankom kazne dovodi do
- lučenja hormona stresa.
30
anksiolitici ne ometaju sticanje
averz. rk. KU kada se neutrlani S tumači kao signal averzivnog
- ali imaju inhibirajuće dejstvo u situacijama IU kada je
izvedena Rk signal izostajanja nagrade ili kažnjavanja.
31
anksiolitici smanjuju galvansku rk. kože pri
- pojavljivanju pretećeg S bilo u klasičnom, bilo u IU, a deluju tako što inhibiraju projekcije serotonina.
32
iznad proseka na dim. zavisnosti od nagrade, a prosečni na preostale 2 opisani su kao
- strajni, marljivi, topli, saosećajni i sentimentalni, čak
i SB da odlažu trenutne manje nagrade očekivanju veće,
- ispodprosečni: mogu biti pisani kao emoc. hladni, praktični, oštri i nezavisni, reaguju na nagrade kao
što su novac i neosetljivi su na soc. potkr. pri čemu takođe prekidaju one radnje za koje uvide da im ne mogu omogućiti željenu nagradu.
33
H se da je norepinefrin
glavni modulator P karakterističnog za dimenziju zavisnosti od nagrade
- te da olakšava usl. na signale nagrađivanja i oslobođenja od kazni, kao i da ima ulogu u uč. i pa. novih asoc.
34
gl. putevi (norepinefrin) potiču iz locusa caeruleusa u ponsu i projektuju se na
- hipotalamus i limb. sturkt. nakon čega se granaju po čitavom korteksu.
- br. je mali ali se oni granaju po čitavom mozgu, budući da imaju veoma dugačke aksone čija sinaptička proširenja sadrže veliki br. vezikula sa norepinefrinom, mada samo 5% ovih n.
ostvaruje sinapse sa korteksom, dok ostatak kontroliše neuronsku aktivnost i Rkdrugih na novopristigle impulse, te na taj način omogućava razlikovanje važnih od nevažnih S.
35
inh. dejstva noradrenalina kod ljudi deluje na
- slabije učenje asoc.
36
kod lezije locusa caeruleusa, onemogućeno je dejstvo norepinefrina što utiče na SB učenja asocijacija
- karakteristična pojava za Korsakovljev sindrom
37
norepinefrin kod ljudi olakšava proces
- uslovljavanja generalno
38
studije glodara sa druge strane pokazuju da norepinefrin u većoj meri utiče na usl. signala
nagrade i odsustva kazne,
- nego odsustva nagrade i kažnjavanja
- objaš: u prirodnim uslovima će se dejstvo norepinefrina snažnije ispoljiti u sit. na početku nagrađivanja ili na kraju kažnjavanja.
39
kada je reč o verb. odobravanju kao
soc. potkrepljenju, individue sa povećanom osetljivošću na norepinefrin reaguju na
- signale soc. sentimenata i ostaju u traženju nagrade, čak i kada je ona odsustna
40
oni koji imaju nižu osetljivost na norepinefrin - tj. povećanu bazalnu noradrenergičnu akt. su
- praktičniji i brži u prestanku vršenja akt. koje im ne donose nagradu
41
dopaminergični si. utiče na usvajanje nagrađivanog P dok noradrenergični na
- njegovo održavanje
42
si. održavanja P deluje kao protivteža si. inhibicije
- svaki od njih reaguje drugačije na kažnjavanje ili izostanak nagrade.
43
biogenetičke predispozicije rk. svake dim. na izložene S su
međusobno povezane i deluju u interakciji omogućavajući
- raznovrsne Rk na kaznu,
nagradu i novinu, a razlikuju se od individue do individue.
- ista rk. karakteristična za 1 nivo može biti razl. ispoljena zavisno od preostale 2 dim.
--- (npr. socijabilnost se može definisati kao rado upuštanje u nova poznanstva ako je reč o izraženijoj dim. potrage za novinom i proseku na preostale 2 dim, kao poverenje kada je u pitanju izražena dim. izbegavanja štete i prosek na preostale dve, i kao topao i simpatičan u situaciji izraženosti na dim. zavisnosti od nagrade i proseka na preostale
2 dim.).
44
za opis i dijagnostiku modaliteta L
konstruisao je strukturisani klinički intervju koji uključuje
- sedmostepene rejting skale koje
služe za procene položaja individue na svakoj od dimenzija (TIPS).
44
Klonindžer daje opis devijacija P II reda
- kako bi povećao deskriptivnu validnost i moć dijagnostifikovanja
- na taj način, posmatrajući
ekstreme na 2 bazične dim, dobija 6 crta L II reda.
45
trodimenzionalni upitnik L (TPQ)
- Klonindžer - provera modela
- rez. IC na ovom upitniku, poređeni sa Ajzenkovim EPQ-im potvrđuju ovaj model
46
postoji 8 mogućih devijacija P na te 3 dim.
- koje odgovaraju tradicionalnim opisima pć.
47
Klonindžer smatra da crte L II reda nije dobro upotrebljavati nezavisno od bazičnih crta L, jer
- različiti sklopovi L mogu nastati kada je osoba visoka na jednoj dim. i umereno niska na drugoj i kada je izrazito visok na obe dim.
- najbolja je upotreba obe
kategorije crta L radi smanjenja preklapanja kat. i povećanja deskr.
validnosti i moći dijagnostifikovanja.
48
Klonindžer smatra da bliskost između tradic. kat. pć. L i ekstremnih modaliteta normalne L, sugerišu da se adaptivne i neadaptivne crte L
- ne razlikuju po svojoj bio. osnovi, te da razlikovanje normalne od abnormalne L, zavisi od konkretnih situacija u kojima se P odvija.
49
razl. studije pokazuju važnost soc. učenja za uspešnu adaptaciju budući da je sklonost ka pć. P povećana kod pojedinaca koji potiču iz porodica sa
niskim sesom
- u kojima je bilo zastupljeno slabo ili nedosledno sprovođenje kazni u cilju disciplinovanja, čiji su roditelji kriminalci itd.
50
Pć. L se mogu posmatrati
- kao ekstremne varijante crta L koje vode neadaptivnom P.
51
Klonindžer smatra da averzivno USL u detinjstvu doprinosi procesu sazrevanja, tako što pojačava P karakteristično za
- izbegavanje štete, te jedinka postaje opreznija i manje radoznala, i umanjuje neke vrste P karakteristične za zavisnost od nagrade i potragu za novinom.
52
Klonindžer dopušta i postojanje četvrte bazične dimenz. L
- koju je najpre smatrao delom dim. zavisnosti od nagrade, pa je naknadno ustanovio da se radi o
nezavisnoj dim -> istrajnosti nasuprot frustraciji i iscrpljenosti.
53
Klonindžerova 4. dimenzija L
- istrajnost nasuprot frustraciji i iscrpljenosti
54
autor smatra da ove dim. razlikuju klase pć. L. što se vidi na osnovu
- položaja osoba sa pć. na ovim dimenzijama
- međutim: ne razlikuju jedinke koje imaju pć. od jedinki koje su samo ekstremne na ovim dim.
- aspekt karakternih crta
55
Klonindžer zaključuje da postoji još neki aspekt L koji se nalazi u osnovi razlikovanja prisustva i odsustva Pć.
- karakterne crte
56
Klonindžer govori o epigenezi karaktera
- pojavi novih crta usled delovanja sredinskih uticaja na nekom uzrastu.
57
razvoj karaktera je određen
- uč. putem uviđanja
- reorganizacijom self. koncepta
57
razvoj karaktera se može opisati kao proces tokom koga urođeni F temperamenta (crte temperamenta tj. bazične crte L) motivišu učenje putem uviđanja
- koje vodi formiranju određenih tipova self-koncepata koji
određuju značaj S koje jedinka opaža i na koje reaguje, odnosno koji na osnovu iskustva obezbeđuju adaptivne Rk.
57
karakter se po Klonindžerovom mišljenju može opisati kao
- skonost da se reaguje na određeni način koji je u vezi sa self-konceptom, koji je u skladu sa tim kako jedinka opaža dati S u skladu sa određenim okolnostima.
58
Svaki nivo self-koncepta odgovara jednoj od tri dimenzije karaktera:
1. samodirektivnost
2. kooperativnost
3. samotranscedencija
58
postoje 3 nivoa self-koncepta
1. u kojoj meri osoba doživljava sebe kao autonomnu individuu;
2. u kojoj meri pojedinac doživljava sebe kao sastavni deo neke
zajednice;
3. u kojoj meri individua doživljava sebe kao sastavni deo svih stvari tj. neke sveprožimajuće celine.
59
ljudi - učenje uviđanjem obuhvata verb. uč. - učenje kako se uči i apstraktne konceptualizacije koje
utiču na bihejvioralne ciljeve i očekivanja
- uviđanje značenja i značaja S na
osnovu čulnih info koje se procesiraju u hipokampusu i dobijaju svoje apstraktne
reprezentacije u asoc. korteksu.
60
osim konceptualnog uč. postoji i nesvesno uč.
- presemantičko perceptualno procesiranje koje kodira VSpac. karakteristike S (=> značenje S) i afektivnu valencu (=> značaj
S).
61
ovim tipovima učenja odgovaraju i 2 mem. si. koji imaju drugačiju
fiziološku osnovu:
- svesni - baziran na konceptima
- nesvesni - baziran na perceptima.
62
asoc. uč. poput IU navika i afekt. Rk, bazira se na perceptualnom Uč.
- dok se verb. uč. bazira na konceptualnom, budući da je koncept. uč. svesno i apstraktno-simb., pa omogućava simb. komunikaciju koja može uticati na očekivanja, a samim tim i na P
63
4 bazične dimenzije L uključuju
- automatske, prekonceptualne rk. na S
64
karakterne crte su bazirane na
- konceptualnom Uč. koje omogućava izgradnju self-koncepta koji utiče na P.
65
individue sa zrelim L imaju veru u sebe
- kooperativne su i najverovatnije samoaktualizovane.
66
Klonindžerov sedmofaktorski model L obuhvata strukturu i razvoj L kao kompleksnog si. koji se sastoji
- od razl, ali interaktivnih domena karaktera
- 4 univerz. dimenzije temperamenta
- 3 univerz. dimenzije karaktera
- njihov specif. sklop određuje tip L, ali i prisustvo Pć.
67
Klonindžer je smatrao da se
fenotipska struktura L može značajno razlikovati od
- biogenetske strukture koja joj je u osnovi.
68
dim. temperamenata su genetski
- homogene i nezavisne
- zasnovane na neurobio. osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja je u osnovi KU i IU.
69
crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije
- u odnosu na kaznu i +potkr.
70
4 crte temperamenta su
1. potraga za novim
2. izbegavanje povrede
3. zavisnost od nagrde
4. perzistencija
- funkcionalno su povezane i rezultat njihove interakcije je pojava integralnih obrazaca P
71
1. potraga za novim
- skup navika za iniciranje i aktiviranje P i povezana je sa impulsivnošću, istraživačkom radoznalošću i sl.
72
2. izbegavanje povrede
- tendencija da se inh. ili prekinu P, povezana je sa anx, povučenošću i sl.
73
3. zavisnost od nagrde
- nasleđena osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg
P.
- obuhvata sentimentalnost, srdačnost, privrženost itd.
74
4. perzistencija
- istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, ukazuje na marljivost, upornost, ambicioznost.
75
karakterne crte nastaju kroz proces soc. učenja, ali na
- naslednim temperamentalnim
osnovama razvijaju se i kasnije.
- razvoj počiva na k. učenju, Pa i konceptualnom miš. koje aktivira različite sktrukture CNS-a.
76
1. samo-direktivnost
- SB prilagođavanja svog P situaciji,
ličnim ciljevima i vrednostima, odnosi se na zrelost, efikasnost, organizovanost i sl.
76
3 dimenzije karaktera su
1. samo-direktivnost
2. kooperativnost
3. samo-transcedencija
76
2. kooperativnost
- dim. prihvatanja drugih ljudi.
- odnosi se na tolereantnost, empatiju, saosećajnost i sl.
77
3. samo-transcedencija
- duhovne aspekte L i obuhvata SB za samozaborav, obuzetost idejom, doživljaj duhovnog jedinstva sa svetom i sl.
78
najveće +r dobijene su između
- N i izbegavanja povrede
79
najviše neg. r su između
- N i samousmerenosti (dimenzije koje odražavaju dispozicije za razvoj pć.)
80
X i izbegavanje povrede su u
- neg. r
- druželjubivost, pozitivne emocije i asertivnost (aspekti E) su suprotstavljeni stidljivosti, pesimizmu i strahu od neizvesnosti.
81
N i Potraga za novim su povezani preko
- impulsivnosti
82
C i potraga za novim su u
- neg. r.
- suprotstavljenost samodiscipline, organizacije i neorganizovanosti i impulsivnosti
83
osrednja pozitivna r između
- C i perzistencije
- C i samodirektnosti
84
niža r je neočekivano dobijena između
- A i kooperativnosti
85
zavisnost od nagrade i samotranscedencija
- specif. koncepti sedmodimenz. modela
86
analizom glavnih komponenti izdvojena su 4F:
1. emoc. stabilnost
2. F zasićuje samo skale samotranscedencije, zavisnosti od nagrade (neg) i perzistencije (ovde izpstaju F modela B5 - X i O)
3. neagresivnost?
4. kooperativnost?
87
drugi F bi mogao predstavljati crtu koja je povezana sa
- psihotičnom tendencijom koja obuhvata emoc. neosetljivost i magijsko mišljenje.
