medijatori i moderatori kontinuiteta i promena Flashcards
(39 cards)
1
Q
NV - g F
- Y - uspeh na TOI
- medijator O
A
- opšta int direktno utiče na uspeh na TOI, a utiče i posredno preko otvorenosti, jer utiče na otvorenost, a što smo otvoreniji, to će više info pokupiti
2
Q
NV - g F
- Y - uspeh u školi
- moderator - predmet
A
- opšta int utiče na uspeh u šk, a način na koji će uticati zavisi od toga koji je predmet u pitanju (viša r za mat, 0 r za fizičko)
3
Q
medijator
A
- povezano
4
Q
moderator
A
- menja vezu
5
Q
medijatori i moderatori kontinuiteta i promena
A
- godine, t opseg i metode procene
- biosoc. tranzicije
- istorijski F
6
Q
- godine, t opseg i metode procene
A
- koeficijenti stabilnosti rastu sa god, od 0.32 u detinjstvu, preko 0.55 do 30. god, a dostižu plato od 0.74 sa 50-0 god.
7
Q
koeficijenti stabilnosti opadaju ako se
A
- povećava t interval između merenja
8
Q
tip crte ni pol nemaju efekta na konzistentnost
A
- za sve crte je oko 0.50
9
Q
različite metode procena daju razl. podatke
A
- rejtinzi slično samoproceni, a opservacija P daje nešto drugačije podatke
10
Q
samoprocenu možemo posmatrati kao kontinuitet
A
- dok u slučaju opservacije tj. posmatranja od strane nebliskih drugih imamo uticaj situacije
11
Q
- biosoc. tranzicije
A
- godine nisu samo prolazak t, dolazi i do bio i soc. promena, brak, pubertet, prvo zaposlenje, roditeljstvo
- teorija paradoksalnosti
12
Q
razlikujemo trajektorije (dugoročne putanje) i tranzicije (kratkoročne promene)
A
- one dovode do izvesnih promena, uglavnom apsolutnih, ali ne i diferencijalnih
- kada se rodi dete, svi postanu savesniji, ali se ne menja rang među njima
13
Q
teorija paradoksalnosti
A
- kada dođe nevreme i neočekivane promene, umesto promene L, samo se akcentuju preegzistirajuće IR u odgovoru na sredinske promene
14
Q
- istorijski F
A
- neka specifičnost koja se reflektuje u generacijskim ef. je ograničenje svake longitudinalne studije
- svaka generacija nosi sa sobom specifičnost datog t u kom živi
- postoji nekoliko perspektiva
15
Q
postoji nekoliko perspektiva
A
- metateorijska
- metodološka
16
Q
- metateorijska
A
- govori da je generalizacija teška van istorijskog konteksta
17
Q
- metodološka
A
- jednostavne longitudinalne studije konfundiraju uzrast, kohortu (t rođenja) i t period (t merenja)
18
Q
neki autori su izmerili indeks sekularnih trendova na CPI
A
- odnosi se na to da koje stavke najviše koreliraju sa prostim t kada je test zadat
19
Q
socio-istorijska perspektiva se odnosi an
A
- zavisnost ispoljavanja kontinuiteta P obrazaca od razl. epoha (pre je postojala kontrola slabe ego-kontrole sa konzumacijom alkohola)
20
Q
mehanizmi kontinuiteta
A
- uticaj genetike
- uticaj okoline
- transakcije osobe i okoline
- reaktivne
- evokativne
- proaktivne
21
Q
- uticaj genetike
A
- najznačajnije studije koje govore su studije o blizancima
- ukazuju da su promene dečjeg temperamenta pod genetskim uticajem na ranom uzrastu
22
Q
ako postoji, doprinos genetike kod bliz? je neznatan
A
- od adolescencije ka odraslom dobu -> tada najveći uticaj ima sredina
23
Q
kontinuitet - veliki procenat stabilnosti dečjeg temperamenta objašnjavaju
A
- genetički F, a u odraslom dobu 80% kontinuiteta obš. genetički F, a postoji i potencijalan rezultat genetsko-sredinske r
24
Q
- uticaj sredine
A
- postoji H da ako sredina ostaje konstanta, i L će
- sredinotip
- studije: ako se sredina proceni kao konstanta, sredinske r će biti sličnije veličine, kao i ličnosne
- pitanje povezanosti dva smera ostaje otvoreno - da li je L odgovorna za stabilnost sredine ili sredina za stabilnost L
25
reaktivne transakcije osobe i okoline
- različite osobe različito doživljavaju, interpretiraju i reaguju na istu okolinu
26
rane temp. tendencije i rana soc. iskustva stvaraju kod nas kongruentna očekivanja
- a njih dalje ugrađujemo u self-koncept.
- to uzrokuje selektivnu responzivnost na sredinu i izmamljivanje odgovora sredine i to nama dalje garantuje kontinuitet P
- od značaja su k. F (svesni i ne)
27
evokativne transakcije
- L osobe pobuđuje distinktivne rk. drugih
- svakog dana emitujemo rk. drugih, L se ispoljava kroz ekspresivno P (fac. ekspresije)
28
kroz evociranje kongruentnih rk. drugih ljudi
- vrši se promocija i kontinuitet dispozicionih karakt.
- ovakva evokativna transakcija doprinosi kontinuitet oba učesnika
29
proaktivne transakcije osobe i okoline
- osobe akt. biraju ili stvaraju svoju okolinu, tj. biramo osobe koje su nam slične
- najvažnije za razvoj L su interpersonalne okoline (prijatelji i partneri)
30
proakt; asortativno sparivanje označava biranje partnera
- koji su nam slični
- ljudi se najviše slažu prema O, jer utiče na stavove i interesovanja
31
mehanizmi promene
1. reag. na kontigencije
2. posmatranje sebe
3. posmatranje drugih
4. slušanje drugih
32
1. reag. na kontigencije
- najjednostavnija, ali moćna T promene
- sugeriše da Uč (meh. nagrade i kazni) deluje na P
- razlikujemo expl. kontigencije koje deluju na ranijem uzrastu (roditelji koji vaspitavaju dete) i impl. kontigencije koje deluju na kasnijem uzrastu (poput zahteva soc. uloga, moguće je da ako ne fitujemo soc. uloge nas promene)
33
2. posmatranje sebe
- ključni medijator promene (pogotovo u terapiji) je razmišljanje o sopstvenim postupcima
- za razliku od reagovanja na kontigencije koje se odnosi na bih. aspekt, posmatranje sebe podrazumeva k.
34
posmatranje sebe; do promena dolazi u komb. sredinskih kontigencija
- i samouvida tj. moduliranjem bih. efekata kognicijom
35
posmatranje sebe; prema modelu generalizacije uč. moguća je generalizacija P
- na razl. aspekte putem internalizacije u self-koncept
- ako se potrudimo da budemo organizovaniji za fax, možemo da postanemo takvi i u drugim aspektima života
36
3. posmatranje drugih
- korz. soc. učenje
- u ranijem periodu posmatramo roditelje, kasnije mentore
37
4. slušanje drugih
- kritičan izvor info o nama samima koji potencijalno može da bude i izvor promena
38
slušanje drugih; T identiteta
- ljudi razvijaju značenje o sebi preko povratnih info koje dobijaju od drugih -> ukoliko postoji kontigencija (dobijamo fidbek koji je u saglasju sa našom samopercepcijom) to će dovesti do kontinuiteta u P, a ako je info suprotna, doći će do promene.
39
slušanje drugih; emp. nalazi govore u prilog tome da ljudi traže fidbek
- koji potvrđuje njihove samopercepcije, radije se povezuju sa takvim ljudima, proces je relativno nezavistan od evaluativne prirode fidbeka
- ukratko, ne smušamo ako bi to podrazumevalo našu promenu
