Katel Flashcards
(98 cards)
1
Q
Katelova T predstavlja
A
- pokušaj da se združe nalazi F analitičkih studija L
- deo podataka prikupio i na osnovu vršenja razl. eksperimenata ili jednostavnog proučavanja P posmatranjem
2
Q
Katel L
A
- ono što omogućava predviđanje šta će osoba uraditi u datoj okolnosti
- čine je skupina crta, među kojima se posebno izdvajaju i dinamičke crte koje određuju motivaciju
3
Q
crta
A
- izvod koji se pravi na osnovu posmatranog P, kako bi se izmerila pravilnost ili doslednost tog P
4
Q
mogu se razdvojiti
A
- površinske
- izvorne crte
5
Q
površinske crte
A
- klasteri manifestnih promenljivih
- (P koja liče se definišu kao jedna promenljiva)
6
Q
izvorne crte
A
- osnovne promenljive koje određuju površinska ispolajvanja
- najkorisnije za predviđanje P
- mogu se identifikovati pomoću FA
- značajnije od površinskih
7
Q
svaka pojedinačna crta može da predstavlja rez. delovanja F
A
- nasleđa, sredine ili njihove interakcije
8
Q
površinske crte predstavljaju ishod mešavine F nasleđa, sredine ili njihove interakcije
A
- dok su izvorne crte rez. njihovog pojedinačnog dejstva, budući da su dobijene faktorisanjem u vidu čistih, nezavisnih uticajak
9
Q
crte nastale dejstvom sredinskih uticaja su
A
- sredinom oblikovane crte
10
Q
crte nastale pod genetskih uticajem su
A
- konstitucionalne crte
11
Q
crte se mogu podeliti i prema modalitetu ispoljavanja na
A
- dinamičke
- SB
- temperamenta
12
Q
diman. crte
A
- stavljaju pojedinca u akciju prema nekom cilju
13
Q
crte SB
A
- odnose se na uspešnost sa kojom pojedinac postiže neki cilj
14
Q
crte temperamenta
A
- odnose se na konstitucionalne vidove rk. pout brzine, energije i emoc. reaktivnosti
15
Q
Katel izdvaja i promenljive sklopove u L
A
- poput uloga i stanja
16
Q
poželjno je napre raspravljati o crtama temperamenta i SB
A
- kao najstabilnijim
- potom o dinamičkim crtama koje su negde srednje stabilne
- na kraju o stanjima i ulogama
17
Q
3 glavna izvora podataka o L su
A
- L, S i T-podaci
18
Q
Katel se bavio FA nalaza studija koje su koristile sva 3 tipa upitnika
A
- smatrajući da ako se izvorne crte pojave u okviru sva tri tipa upitnika, mogu da se smatraju funkcionalnim jedinicama L
19
Q
Katel je sa saradnicima došao do otkrića da se sličan sklop crta javlja u okviru procena ili samoprocena
A
- ali se drugačiji rez. dobiju iz ob. metoda
20
Q
Katel je insistirao da se počne od pravljenja adekvatnog uzorka ukupne sfere L
A
- krenuo od izučavanja prideva kojima se opisuje L
- navedeni u reniku
- izdvojio 35 površinskih crta koje su bile osnova za FA L-podataka
21
Q
putem procena i upitnika dobijene su uglavnom crte SB
A
- dok su crte dobijene na objektivnim testovima mogle da se rasporede u sve tri grupe crta
22
Q
neke od crta L koje su dobijene u T-podacima
A
- odgovaraju crtama drugog reda koje su izdvojene u L i S_podacima
- deo pdoudarnosti među podacima obš. time da su pristupi uzimali uzorke pdataka sa različitim nivoom opštosti
23
Q
jednačina specifikacije
A
- predložio da se sve vrste crta preko kojih se može opisati L mogu izraziti preko jednačine specifikacije
R = o1C1 + o2C2 + … on*Cn
- sugeriše da se svako P mode predvideti preko crta koje osoba poseduje (C1-Cn) i važnosti u prisutnoj okolosti (o1-on)
24
Q
velika važnost podrazumeva
A
- veliku vrednost na o, mala vrednost koja će iznositi 0
25
ako crta inhibira P vrednost na o
- će biti negativna
26
smatra se da svaka crta ima nezavisno i
- zbirno dejstvo na P
27
jednačina podrazumeva i višedimenz. predstavljanje
- okolnosti i osobe
28
osoba je opisana skorovima na skupini crta
- okolnost pomoću skupa okolnosnih pokazatelja
29
jednačina specifikacije može da ima praktičniju primenu u zapošljavanju
- tako da se bira najbolje radno mesto za osobu na osnovu skupa njenih crta L kombinovanih sa različitim ps. okolnostima
30
izdvajaju se 3 vrste dinamičkih crta
- stavovi
- ergovi
- sentimenti
31
stav pojedinca u nekoj okolosti
- zainteresovanost određenog intenziteta za tok radnje, uzimajući u obzir neki ob.
32
iz stavova se
- zaključuju ergovi i sentimenti
33
stavovi ne moraju
- uvek da budu izraženi rečima
- njihovo psotojanje može biti utvrđeno na osnovu P i fizioloških promena u određenim situacijama
34
Katel je merio snage stavova
- H da ima svesni i nesvesni sačinitelj stava
- 5 sačinitelja stavova koje je obeležio grčim slovima od alfa do epsilon
35
u praksi se mere 2 sačinitelja drugog reda
- svesni i nesvesni aspekt stava
- snaga stava se dobija sabiranjem tih mera sačinitelja
36
učvršćeni stav
- predstavlja izvor sukoba pri donošenju odluke o P, u obimu u kome stav sadrži negativne znake u j-specif.
37
mogući indeks stepena sukoba koji je izražen u posebnom stavu je odnos
- zbira neg. opterećenja okolnosti i zbira pozitivnih okolnosti
38
Ergovi su
- konstitucionalne dinamičke izvorne crte koje su urođene i dozvoljavaju osobi da bude akt. u odnosu na posebne klase ob, da doživljava emo. i vrše radnje koijma dolaze do cilja
39
4 glavna dela erga su
- opažajni odgovor
- emoc. odgovor
- instrumentalne radnje koje vode cilju
- postizanje cilja
- ako se poslednje dve komp. udruže -> izdvajaju se: k, afektivna i konativna komp. erga
40
Katel izdvaja 10 ergova
- glad
- seks
- društvenost
- roditeljsko zaštitništvo
- radoznalost
- beg (strah)
- borbernost
- sticanje
- samopotvrđivanje
- narcistička seksualnost
41
sentimenti
- sredinom oblikovana dinamička crta koja je rezultat iskustvenih i socio-kult. F
- paralelni su sa ergovima
- nagone osobu da obrati pažnju na određene ob. i da u odnosu na njih ispoljava određena osećanja i P
42
sentimenti se formiraju oko značajnih institucija
- i osoba na osnovu stavova formiranih tokom života
43
najvažniji sentimenti su
- karijera, sprot i igre, interesovanja za mehaniku, religija, roditelji, partner i samstvo
44
dinamičke crte su međusobno povezane
- u modeluposredovanja
- stavovi poreduju sentimentima
- sentimenti ergovima (mada sentimenti mogu biti posrednici i drugim sentimentima)
- ergovi su osnovne nagonske sile u L
45
posredni i preklapajući putevi između ergova, sentimenata i ispoljenih stavova
- pružaju osnovu za izvođenje ergova i sentimenata iz stavova koji variraju među pojedincima ili unutar jednog pojedinca
46
mere stavova koje se dobijaju se potom faktorišu
- dobijeni F se tumače kao ergovi i sentimenti
47
samstvo ili samosentiment
- jedan od sentimenata koji je posebno značajan pošto gotovo svi stavovi imaju tendenciju da u većoj ili manjoj meri odražavaju samstvo koje je potom povezano sa ispoljavanjem većine ostalih sentimenata i ergova
48
samstvo se nalazi u dinamičkoj mreži
- među poslednjima dostiže puni razvoj
49
u nekim proučavanjima se pojavljuju povezani i odvojeni
- super-samosentiment i idealni samosentiment
50
samosentiment
- generalno igra značajnu ulogu u objedninjavanju L
51
očuvanje samstva je neophodno za zadovoljenje
- svih ostalih sentimenata i ergova
52
sukob i prilagođavanje se takođe mogu prikazati
- j-specif. koja izražava uključenost dinamičkih izvornih crta osobe u akciju
53
stanja uloge i umerenosti
- j-specif. sadrži znakove SB, temperamenta, ergova, sentimenata, stanja, uloga i usmerenosti
54
na osnovu stabilnih F
- lako je predviđati P
55
na osnovu uloga, stanja i usmerenosti koji su nestabilni
- predviđanje je ,alo teže
- jako je bitno trenutno stanje organizma u tim situacijama
56
Katel predlaže da se okolnosti podele na fokalne okolnosti
- predstavljaju okolnosti na koje osoba reag. neposredno i drugi tip
- uslove pozadine koji određuju trenutno stanje organizma, tako da ovi pozadinski uslovi zapravo imaju ulogu modulatora, menjajući ps. značenje okolnsti na si. način tako da osoba odgovara na njih u skladu sa tim u kojoj je ulozi, stanju, itd.
57
stanja su FA uglavnom određena kao crte
- međutim od običnih crta se razlikuju po tome što ne predstavljaju korelaccije između skorova na testu
58
stanja predstavljaju korelacije
- među razlikama u skorovima.
59
Katel, F stanja
- strepnja
- potištenost
- stres
- umor
- opšta autonomna akt.
60
razvoj L se može posmatrati kao
- deskripcija promena tokom t i kao dejstvo genetskih i sredinskih F i zakona sazrevanja i učenja koji opisuju uticaj ovih F na oblikovanje P
- Katel je primenio oba pristupa
- bio je usmeren na pronalaženje sličnih F na uzrastima počev od 4g zrelog doba
61
analiza nasleđe sredina
- multipla apstraktna analiza varijanse (MAVA metod)
62
multipla apstraktna analiza varijanse (MAVA metod)
- razvio Katel, da izuči uticaj nasleđa i sredine na L
- prikupljanje podataka o sličnostima između bliz i braće i sestara podizanih zajedno, i usvojenih koji su odgajani u razl domovima
- nakon - analiza podataka radi procene IR svake crte koja potiče od nasleđa, sredine ili njihove interakcije
63
pokazano je da su r između nasleđa i sredine
- uglavnom negativne, što Katel tumači kao dokaz zakona prinuđivanja na biosoc. prosek
- što znači da postoji tendencija sredinskih uticaja da si. protivreče ispoljavanju genetske varijacije
64
Katel razlikuje 3 značajne vrste uč
- prve dve su KU i IU
- malo unapređeniji oblik IU - integraciono učenje
65
KU
- značajno za učvršćivanje emoc. stavova na znakove sredine
66
IU
- značajno za uspostavljanje sredstva za zadovoljavanje ergičkih ciljava
- poseban značaj za izgrađivanje dinam. mreže
- posebo značajan oblik konfluentno uč.
67
konfluentno uč.
- P i stavovi zadovoljavaju više od jednog cilja
- tj. stavovi su povezani sa nekoliko sentimenata, sentimenti sa nekoliko ergova...
68
integraciono učenje
- pojedinac uči da poveća ukupno dugoročno zadovoljenje isticanjem jednih ergova i potiskivanjem drugih
- presudan znača za formiranje samstva i super-samstva
69
emp. način za proučavanje Č
- postupak analize prilagođavanja - info o promenama crte kod većeg br. ljudi kao odgovor na prilagođavanja u svakodnevnom žviotu
- analiza svih mogućih puteva prilagođavanja - može se izračunati prosečno preduzimanje svakog puta i to kako taj prosečni ef. deluje na menjanje crta
70
Katel je dao analizu puteva prilagođavanja
- imenujući ih dinamičkim raskrsnicama odnosno hijazmama koje se sreću u izražavanju blokiranih nagona od prostog gneva, sukoba ili strepnje do formiranja neurotičnog simptoma
71
treptik
- promene u L koje su posledica uticaja sredine
- predlog da se dejstva sredine i nasleđa na istu crtu predstavljaju razl. krivulajma koje je planirao da dobije primenom multiple apstraktne analize varijanse koja bi uključivala poređenja između raznih uzrasnih, kulturnih i supkulturnih grupa
72
Katel smatra da se dimenz. koje se koriste za opis pojedinca
- mogu primeniti i na opis cele grupe definišući ih kao grupni SINTALITET koji je ekvivalentan pojedinačnoj L
73
prim. izvor grupnog uticaja je porodica, a kao značani izdvajaju se još i
- šk, vršnjaci, religija, posao, politička partija i narod.
74
institucije mogu svoje dejstvo da ispostavljaju na tri načina
1. svesno - želeći da oblikuju ponašanje pojedinca na određeni način
2. nesvesno - F okolnosti mogu imati dejstvo na grupne/institucionalne uticaje na pojedinca
3. kao rezultat obrasca P u nekim procesima u društvu, pojedinac može da dalje mdoifikuje P
75
u opisivanju sintaliteta glavnu ulogu ima FA koja izdvajanjem određenog broja F omogućava
- istraž. odnosa grupa koje variraju na tim F
- izdvojio 10 sintaliteta naroda, od kojih 8 ima jasno značenje
76
10 sinaltiteta naroda, 8 sa jasnim značenjem
- brojnost
- kulturni pritisak
- kulturno nasleđe
- posvećenost
- promišljena marljivost
- snažan i tvrdoglav red
- buržujska malograđanština
- budizam-monologizam
- kulturna integracija
- moral
77
Katel smatra daje odnos između pojedinačnih članova grupe i sintaliteta grupa posredovan preko
- promenljivih sklopova među kojima se posebno istče uloga.
78
ono što su dinam. crte za pojedinca su dimenz. sadelatnosti za grupu
- j-na specifikacije za
grupnu sadelatnost može se napisati pomoću zainteresovanosti pojedinačnih članova koji pripadaju grupi
79
Katel ističe značaj korišćenja R-tehnike
- poređenje većeg br. pojedinaca po uspehu na 2+ testova
- r između skorova osoba na različitim testovima govori o nivou slaganja testova.
- tako se dobijaju opšte cret
80
R-tehnika, Katela i Karosa - iz uzorka stavova korišćenih u okviru tehnike, izdvojeno
- 20 stavova pomoću tri
mere:
- mere preferencije
- mere fluentnosti
- mere retroakt. inh.
81
mere preferencije
- između2 stava koja opisuju tok radnje važne za neki stav
82
mere fluentnosti
- traženo da sub. iznese što više zadovoljstava koja bi mogla da budu posledica toka radnje važne za neki stav
83
mere retroakt. inh.
- izvodi u spojeno sa z. fluentnosti gde se sub. izlažu 3 jednocifrena br. i posmatra se njihov uticaj na stav.
84
rezultati na merama su faktorisani, izdvojeno je
- 8F
- 7 se podudaralo sa 6 ergova
- 1 sa sentimentom utvrđenim u prethodnim ispitivanjima pomoću R-tehnike
- nakon određivanja F, bilo je moguće proceniti skorove za svako
ispitivanje.
85
P-tehnika
- porede skorovi istog pojedinca na
merama u razl. situacijama i trenucima
- rez - govori o tome koliko su razl. P individe slična u varijacijama.
- daje jedinstvene crte pojedinca.
86
potrebno je obezbediti mere čije
- ponovno rađenje neće značajno
uticati na rez. pojedinca i takođe se mora raditi sa crtama koje pokazuju svakodnevnu fluktuaciju.
87
Q-tehnika
- poređenjem 2+ pojedinaca na
razl. merama pri čemu ukoliko se poredi veći br. individua omogućeno je pravljenje
klastera osoba koje se slične na tim merama.
88
Kod diferencijalne R-tehnike su merenja ponovljena dva puta
- a koreliraju se i F razlike nastale u tim merenjima
89
Ajzenk na ličnost gleda kao na hijerarhiju
- na vrhu: široke dimenzije – tipovi, potom crte (ekvivalentne Katelovim izvornim crtama), zatim
naviknuti odgovori i na dnu specifični odgovori
90
na nivou tipova Ajzenk posmatra L na 3 dimenzije
- N
- X
- psihoticizam
91
sličnosti Ajzenka i Katela
- koriste procene, upitnike, situacione testove i fiziološke mere
u cilju utvrđivanja F L (čak je Katel pronašao F II reda u podacima
procene i upitnicima koji odgovaraju dvema Ajzenkovim dim.),
- interesuju za nasledne uticaje na L.
92
novina AJzenk u FA uvodi i
- tehniku analize kriterijuma gde je F određen tako da max odvaja posebnu grupu na osnovu nekog kriterijuma.
93
osn. odlika Ajzenkovog pristupa je
- upotreba FA unutar definisanog T okvira
94
Gilfordov upitnik GZTS i Katelov upitnik 16FL uveliko zahvataju istu sferu L, mada se F najčešće ne poklapaju u osnovi
- „jedan na jedan“ najverovatnije jer
Gilford koristi međusobno nezavisne F, dok Katel dopušta njihovu zavisnost.
95
Gilford vidi L kao hijerarhijski sklop
- tipovi - primarne crte
- heksis - specifične dispozicije sl. navikama
- specif. akt
96
dim. SB, temperamenta i
hormetičke dimenzije koje izdvaja Gilford odgovaraju Katelovim crtama
- SB, temperamenta i dinamičkim crtama
- Gilford uveo i telesne dim. i dim.
patologije kako bi objasnio pć.
97
kritike FA - produkt je upravo ono što je uloženo u nju
- naziv dobijenih F subjektivan i
da može da bude odabran tako da potvrđuje postavljenu T,
- neslaganja koja
postoje između rezultata dobijenih u FA razl. autora
- neki autori jednostavno izdvajaju određene F bez razmišljanja o razvojnim procesima koji se nalaze u njihovoj osnovi i H koje se odnose na P, a neophodne su za
predviđanje P...
98
prednost pristalica FA je ta što im ova metoda omogućava
- emp. proveru prethodno postavljenih T, dok mnogi psiholozi
određuju svoje T bez emp. provere njihovog važenja, t
- mnogi autori insistiraju na prethodno postavljanje H o prirodi ps. F koji očekuju da
dobiju u FA i koji uvode u analizu što ih štiti od kritika subjektivnosti.
