ADHD Flashcards
(40 cards)
1
Q
istorijat ADHDa?
A
- god. škotski lekar Crichton
- Hoffman, Maudsley, Kraeplin, Wallon
- posle II svetskog rata - „minimalno cerebralno oštećenje”
- Bojanin „razvojni hiperkinetički sindrom“
2
Q
kako različite dijagnostičke klasifikacije nazivaju ADHD?
A
DSM-III: poremećaj pažnje i poremećaj ponašanja
DSM-IV: deficit pažnje/hiperkinetski poremećaj
ICD-10:
- F 90.0- poremećaj aktivnosti i pažnje
- F 90.1- hiperkinetički poremećaj ponašanja
3
Q
klasteri ADHDa?
A
- nepažnja
- impulsivnost
- hiperaktivnost
4
Q
kakve su osobe sa visokom nepažnjom?
A
- ne posvećuju pažnju detaljima
- problemi sa održavanjem pažnje
- ne slušaju
- ne prate uputstva, ne završavaju aktivnosti
- izbegavaju aktivnosti koje zahtevaju mentalni napor
- gube stvari
- ometaju ih spoljni nadražaji
- zaboravljaju dnevne aktivnosti
5
Q
kakve su osobe sa visokom impulsivnošću?
A
- istrčavaju sa odgovorima i pre nego što je postavljeno pitanje
- imaju teškoće sa čekanjem u redu
- prekidaju ili ometaju druge
6
Q
kakve su osobe sa visokom hiperaktivnošću?
A
- vrpolje se
- ustaju sa stolice na mestu gde se očekuje da ostanu mirni
- preterano trče ili se penju
- teško sede mirno i tiho
- „kao da ih pokreće motor“
- preterano pričaju
7
Q
ADHD u MKB10?
A
- Problemi u tri klastera moraju početi pre 7. godine
- Problemi moraju trajati minimum 6 meseci
- Problemi se moraju ispoljavati minimum u 2 situacije (npr. škola i kuća)
- Problemi moraju remetiti adekvatno obavljanje školske, radne i socijalne aktivnosti
*ICD 10 klasifikacija ne dozvoljava komorbiditet
8
Q
ADHD u DSM4?
A
- neki simptomi hiperaktivnosti/impulsivnosti postojali su pre 7.godine života
- oštećenje koje je posledica simptoma ispoljava se u 2 ili više sredina (npr.kućna, školska, radna)
- postoje jasni dokazi klinički značajnog oštećenja socijalnog, radnog ili akademskog funkcionisanja
- smetnje se ne javljaju isključivo u okviru pervazivnog razvojnog (ili nekog drugog) poremećaja
9
Q
sličnosti ADHDa u DSM4 i MKB10?
A
- neki simptomi se postojali i pre 7.godine
- lista simptoma mora biti prisutna u poslednjih 6 meseci
- simptomi ne odgovaraju razvojnom nivou deteta
- oštećenja moraju da budu prisutna u dve ili više sredina (npr. škola i kuća)
- značajno oštećenje socijalnog, radnog ili akademskog funkcionisanja
- isključena su druga mentalna oboljenja
10
Q
razlike ADHDa između DSM4 i MKB10?
A
MKB10:
1. simptomi postoje u sva 3 domena (nepažnja, hiperaktivnost, impulsivnost)
2. anksioznost i poremećaji raspoloženja su isključujući kriterijumi
3. posebno odvojeni poremećaji ponašanja
DSM4:
1. simptomi mogu da postoje i u samo jednom domenu (nepažnja, hiperaktivnost, impulsivnost)
2. dozvoljava komorbiditet sa drugim poremećajima
3. poremećaji ponašanja nisu posebno odvojeni
11
Q
razlike u klasifikaciji ADHDa u DSM4 i MKB10?
A
DSM4:
3 grupe poremećaja:
- kombinovan oblik
- predominantno nepažljiv tip
- predominantno hiperaktivno/impulsivni oblik
MKB10:
- F90.0 Hiperkinetski poremećaj
- F90.1 Hiperkinetski poremećaj ophođenja
- F90.8 Drugi hiperkinetski poremećaji
- F90.9 Hiperkinetski poremećaj, neodređen
12
Q
impulsivnost kod djece?
A
- slaba samokontrola
- ne mogu da čekaju
- verbalno nepromišljeni
13
Q
impulsivnost kod adolescenata?
A
- slaba samokontrola
- često ulaze u rizična seksualna ponašanja
14
Q
impulsivnost kod odraslih?
A
- slaba samokontrola
- problemi u vožnji
- nemogućnost da inhibišu emocionalne reakcije
15
Q
nepažnja kod djece?
A
- ne mogu da završe započeti zadatak
- lako im je odvratiti pažnju
- ne mogu da se koncentrišu
16
Q
nepažnja kod adolescenata?
A
- ne mogu da se nose sa akademskim zahtjevima
- nekomunikativni
- potišteni
- rastrojeni
17
Q
nepažnja kod odraslih?
A
- teškoće u održavanju pažnje
- lako im je odvratiti pažnju
- ne slušaju druge
18
Q
hiperaktivnost kod djece?
A
- jako uznemireni
- stalno u pokretu
- neprekidno pričaju
19
Q
hiperaktivnost kod adolescenata?
A
- unutrašnji, subjektivni doživljaj nemira
- zloupotreba supstanci
20
Q
hiperakitvnost kod odraslih?
A
- često uznemireni
- stalno pričaju
- unutrašnji, subjektivni doživljaj umora
- zloupotreba supstanci
21
Q
polne razlike ADHDa?
A
dječaci:
- više hiperaktivni
- hiperaktivnost se ispoljava kroz motorno
djevojčice:
- više nepažljive (sanjare)
- hiperaktivnost se ispoljava kroz verbalno i emocionaln (npr. brbljive, plačljive)
22
Q
komorbiditet ADHDa?
A
- samo ADHD - 31%
- poremećaj u vidu protivljenja i prkosa
- poremećaj ponašanja
- anksioznost
- tikovi
- poremećaj raspoloženja
23
Q
teorije o uzroku ADHDa?
A
- biološke teroije
- psihosocijalne teorije
- alternativne teorije
24
Q
koje su biološke teorije o uzroku ADHDa?
A
- genetske
- neuropsihološke
- neurobiološke
- neuroanatomske i neuroimaging studije
25
genetske teorije etiologije ADHDa?
- nasledno prenosiv - 2-8 x veći rizik
- studije blizanaca 50-75% slučajeva
- 10-ak gena, većina se odnosi na dopaminske receptore- gen za transport dopamina i gen D4 receptora
- najverovatnije je u pitanju uticaj većeg broja gena u manjem stepenu
26
neuropsihološko objašnjenje etilogije ADHDa?
sposobnost kontrole automatskih odgovora: u prve dve god. života prevashodno motornih, do 4-5 god. i mentalnih funkcija; zreli nivo funkcije se dostiže tek do adolescencije
Thomas Brown - odlični muzičari (memorija, pažnja, ideje...) koje predvodi dezorganizovan i rastrojen dirigent (egzekutivne funkcije)
27
neurobiološko objašnjenje etiologije ADHDa?
disfunkcija u hemijskom balansu dopamina i noradrenalina
Dopamin (DA) propušta i vrši selekciju između raznih izvora informacija i kontroliše neke vidove motornog ponašanja: vreme, raspored i započinjanje odgovora
učestvuje u sposobnosti da zadržimo interesovanje
Noradrenalin (NA) ima usmeravajuću i modelirajuću funkciju i sprovodi impulse na viši, kortikalni nivo
uključen u upravljanje pažnje na novinu
kod osoba sa AD/HD smanjena aktivnost dopaminergičkog sistema
- dopamin transporter gen je preterano aktivan i dovodi do prebrzog re-uptake (povraćaj) dopamina
- dopaminski receptor: post sinaptički receptor je hiposensitivan
28
mehanizam djelovanja psihostimulusa?
Farmakoterapija blokira reuptake u presinaptičkom neuronu tako što blokiraju
reuptake transporter (koji je kod ljudi sa AD/HD previše aktivan)
29
strukturalni nalazi brain imaging-a o etiologiji ADHDa?
kod AD/HD promene u frontalnom korteksu
Frontalni korteks je uključen u egzekutivne funkcije: rešavanje problema, pažnja, rezonovanje, planiranje.
- Osobe sa ADHD obično imaju deficit tih funkcija
deca sa AD/HD imaju manji desni frontalni režanj
kašnjenje u frontalnom korteksu i temporalnom režnju
+
brži razvoj motornog korteksa
↓
sporiji razvoj bihejvioralne kontrole i brži motorni razvoj
↓
vrpoljenje kod AD/HD
30
funkcionalni nalazi brain imaging-a o etiologiji ADHDa?
SPECT i fMRI omogućavaju da vidimo kako mozak radi
Kod AD/HD : smanjenje metaboličke aktivnosti u desnom frontalnom režnju i u bazalnim gangliama (odgovornim za regulisanje pokreta i njegovo povezivanje sa frontalnim regionom) +
3 polja blisko povezana sa bazalnim gangliama:
- prefrontalni korteks (deo frontalnog režnja)
- caudate nucleus (deo bazalnih ganglia)
- globus pallidus (deo bazalnih ganglia)
Problem je između ova tri regiona : prefrontalni korteks je “komandni centar" mozga, a druga dva dela prevode komandu u akciju
Inhibitorni mehanizam korteksa - čuva od brzopletosti i impuslivnosti, tj. inhibira našu aktivnost
Limbički sistem - baza emocija
previše aktivan → jake i brze promene raspoloženja, ekscitiranost, nestrpljivost, hipervigilnost
kod AD/HD postoji oštećenje na nekom od ili na sva tri polja
31
alternativne teorije etilogije ADHDa?
- prenatalna izloženost alkoholu ili virusima
- intoksikacija
- povreda mozga
- alergije na hranu i aditivi
- preterano unošenje šećera
- lovac vs. farmer teorija
32
psihodinamske teorije etiologije ADHDa?
Organizacija pokreta se odvija u okviru objektnih odnosa (pre svega majka-dete)
Ukoliko su ovi odnosi neadekvatni, dete neprekidno traži zadovoljenje
Dete teško organizuje ostvarenje svojih impulsivnih potreba u sklopu ritmičkog toka odnosa u stvarnosti. (S.Bojanin)
33
psihološka dijagnostika ADHDa?
STROOP - distraktibilnost pažnje i snaga kognitivne kontrole
Trail Making test - vigilnost pažnje
Cancelation ili A-test - sposobnost kontinuiranog praćenja- tenacitet pažnje
Adult Self Rating Scale (ASRS)
Child Behavior Checklist – CBCL (Achenbach)
OWA Conners skala procene
- subskala nepažnje i preterane aktivnosti
- subskala buntovnog/prkosnog ponašanja
34
terapija ADHDa?
- farmakoterapija - psihostimulusi i antipsihotici
- reedukacija psihomotorike
- psihoterapija - KBT, REBT,KT
- promena životnog stila
35
terapijski pristup djetetu sa ADHDom?
timska procjena:
- pedijatar i/ili dječiji psihijatar
- psiholog
- specijalni pedagog/defektolog
- učitelj djeteta
- roditelj
tim donosi plan intervencije
terapijski pristup je sveobuhvatan
36
šta uključuje plan intervencije koji donosi tim u tretmanu ADHDa?
- Informisanje roditelja i nastavnika o poremećaju
- Bihevioralni tretman deteta
- Medikamentnu terapiju (kada je indikovana)
- Defektološki tretman (reedukacija psihomotorike, relaksacija)
- Spec. pedagoški rad s detetom
- Psihosocijalnu podršku detetu i porodici
37
šta obuhvata terapija hiperkinetičkog poremećaja?
- Bihejvioralni tretman (kod kuće i u školi)
- Medikamentna terapija
- Edukaciju roditelja/pacijenata o ADHD
- Defektološki tretman
38
psihostimulansi?
- Predstavljaju prvu liniju lekova u lečenju ADHD
- Kod 75-90% dece uspešno redukuju osnovne simptome poremećaja (slaba pažnja, hiperaktivnost, impulzivnost)
- Najčečešće se prepisuje metilfenidat (MPH)
- Ako je tretman jednim stimulansom nedovoljno efikasan, preći na drugi, pre nego što se da druga grupa lekova
39
nepoželjna dejstva psihostimulansa?
- Smanjenje apetita
- Gubitak u težini
- Problemi sa spavanjem
- Iritabilnost
- Glavobolja
- Bolovi u stomaku
- Osip na koži
- Razvoj ili pogoršanje tikova
- Usporenje rasta
40
u koja tri pravca je usmjeren tretman hiperkinetičkog djeteta?
- prema detetu (reedukacija psihomotorike i relaksacija, bihevioralni tretman, medikamentni tretman )
- prema roditeljima
- prema okruženju deteta (vrtić, škola)
