Intelektualna ometenost

Question 1

istorija terminologije MR/IO?

Answer 1

1961. Američka asocijacija za mentalnu retardaciju uvodi pojam ‘mentalna retardacija‘

Raniji pojmovi (maloumne osobe, debili, idioti, kreteni, mentalna subnormalnost, itd.) su postali pežorativni

Pet decenija kasnije termin “mentalna retardacija” je iz sličnih razloga eliminisan iz nove međunarodne klasifikacije bolesti i zamenjen terminom intelektualna ometenost

Question 2

šta je intelektualna ometenost?

Answer 2

• nije bolest ili oboljenje, nego je stanje funkcionisanja
• ograničenosti u intelektulanom funkcionisanju - stepen funkcionisanja osobe ispod kulturnih i socijalnih normi u određenoj sredini, u određeno vrijeme
• teškoće u savladavanju uobičajenih izazova sa kojima se osoba suočava u svakodnevnom životu

Question 3

MKB10 definicija intelektualne ometenosti?

Answer 3

intelektualna ometenost je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja, koje se naročito karakteriše oštećenjem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije

Question 4

kako se mjeri stepen intelektualne ometenosti?

Answer 4

testovima inteligencije i skalama za procenu socijalne adaptacije

Question 5

mogu li se intelektualne sposobnosti i socijalna adaptacija mijenjati tokom vremena?

Answer 5

mogu, ali se rijetko mogu popraviti

Question 6

naziv koji se predlaže za MKB11?

Answer 6

poremećaj intelektualnog razvoja

Question 7

MKB10 podjela intelektualne ometenosti?

Answer 7

• Laka intelektualna ometenost (IQ: 51-70)
• Umerena intelektualna ometenost (IQ: 35-50)
• Teška intelektualna ometenost (IQ: 20-34)
• Duboka intelektualna ometenost (IQ<20)

Question 8

laka intelektualna ometenost?

Answer 8

• tu spada 85% populacije intelektualno ometenih
• često se prvi put otkriva prilikom polaska u školu

karakteristike:
IQ 51-70 (kod odraslih - mentalni uzrast od 9 - 12 godina)
- govor: nauče da govore sa zakašnjenjem; najveći broj koristi govor u svakodnevnom životu
- briga o sebi: većina uspeva u potpunosti da brine o sebi i bude nezavisna je u praktičnim domaćim poslovima
- sposobnost za rad: odrasli su sposobni za rad i dobre socijalne odnose
- glavne teškoće: u školovanju (čitanja, pisanja, računanja) – zahtevaju individualizovan pristup

Question 9

umjerena intelektualna ometenost?

Answer 9

• Čini 10% populacije intelektualno ometenih
• Simptomi često vidljivi još na rođenju ili neposredno posle
• Organska etiologija česta: epilepsija, neurološka i telesna oštećenja (pareze, paralize, izmenjen izgled…)

Karakteristike:
- IQ 35-50 (kod odraslih - mentalni uzrast od 6 - 9 godina)
- Rana kašnjenja u psihomotornom razvoju (dizanje glave, osmeh, sedenje, hodanje, govor); kontrola sfinktera se teško stiče .
- Govor: ograničen rečnik i komunikacija sa okolinom.
- Briga o sebi: retko samostalan život, nekima potreban stalni nadzor.
- Sposobnost za rad: mogu da se osposobe za jednostavne praktične poslove, jasno strukturisano i uz stručan nadzor
- Idu u specijalne škole

Question 10

teška intelektualna ometenost?

Answer 10

• Čini 3-4% populacije intelektualno ometenih
• Simptomi vidljivi na rođenju ili neposredno posle
• Organska etiologija kod većine. Najveći broj ima izražena motorna oštećenja ili druge udružene deficite, koji ukazuju na značajno oštećenje ili poremećen razvoj CNS .

Karakteristike:
- IQ 20-34 (kod odraslih - mentalni uzrast od 3 - 6 godina)
- Rana kašnjenja u psihomotornom razvoju, teško uspostave kontrolu sfinktera
- Govor: nauče nekoliko reči, održavaju izvesnu komunikaciju sa okolinom.
- Briga o sebi: nisu sposobni za samostalan život, najčešće potrebna stalna podrška i pomoć

Question 11

duboka intelektualna ometenost?

Answer 11

• Simptomi vidljivi na rođenju ili neposredno posle
• Organska etiologija kod većine, česta teška neurološka i druga telesna oštećenja, česti teški pervazivni razvojni poremećaji u njihovom najtežem obliku (atipični autizam)

Karakteristike:
- IQ ispod 20 (kod odraslih - mentalni uzrast ispod 3 godine)
- Veoma mala mogućnost kontrole sfinktera
- Govor: samo osnovne forme neverbalne komunikacije; u najboljem slučaju - upotreba govora za osnovne naredbe i jednostavne zahteve.
- Briga o sebi: većina nepokretna ili slabo pokretna, potrebna stalna pomoć i nadzor

Question 12

kako DSM4 opisuje intelektualnu ometenost?

Answer 12

1. Značajno ispodprosečno intelektualno funkcionisanje (IQ≤70)
2. Deficit u adaptivnom funkcionisanju u najmanje 2 oblasti: komunikacija, briga o sebi, život u kući, socijalne sposobnosti, upotreba društvenih resursa, akademnske sposobnosti, posao, odmor, zdravlje i bezbednost
3. Početak pre 18 godine

Question 13

kako DSM5 klasifikuje intelektualnu ometenost?

Answer 13

u klaster neurorazvojnih poremećaja, zajedno sa:
- Poremećaji govora
- Poremećaji iz autističnog spektra
- Poremećaj pažnje i koncentracije ADHD
- Specifični poremećaji učenja
- Motorni poremećaji
- Drugi neurorazvojni poremećaji

intelektualna ometenost = intelektualna nesposobnost

Question 14

kako DSM5 opisuje intelektualnu ometenost?

Answer 14

Intelektualni razvojni poremećaj je poremećaj koji počinje u razvojnom periodu i uključuje teškoće i u intelektualnom i u adaptivnom funkcionisanju, u konceptualnim, socijalnim i praktičnim aspektima

Question 15

sličnosti definisanja intelektualne ometenosti u DSM5 i MKB10?

Answer 15

Sve definicije intelektualne ometenosti uključuju i zahtevaju da postoje deficiti u intelektualnom i adaptivnom funkcionisanju; ali svaka stavlja akcenat na drugu stvar

Question 16

razlike u opisivanju intelektualne ometenosti u DSM4 i DSM5?

Answer 16

DSM4:
- IQ 70 ili niži
- paralelno postoji deficit ili oštećenja i u adaptivnom funkcionisanju
- početak prije 18. godine
- težina: blaga, umjerena, teška, duboka (bazirana na IQ

DSM5:
- deficit u opštim mentalnim sposobnostima
- oštećenje u adaptivnim funkcijama u odnosu na uzrast i socioekonomsko okruženje
- svi simptomi moraju početi tokom razvojnog perioda
- težina: blaga, umjerena teška (bazirano na adaptivnom ponašanju

Question 17

DSM5 dijagnostički kriterijumi za intelektualnu ometenost?

Answer 17

1. Deficiti u intelektulanom funkcionisanju
2. Deficiti ili oštećenja adaptivnom funkcionisanju
3. Ova ograničenja se pojavljuju u razvojnom periodu.

Question 18

šta podrazumijeva deficit u intelektualnom funkcionisanju?

Answer 18

• rezonovanje
• rešavanje problema
• planiranje
• apstraktno mišljenje
• rasuđivanje
• akademsko učenje (sposobnost učenja u školi pomoću tradicionalnih nastavnih metoda)
• eksperimentalno učenje (sposobnost učenja kroz eksperimente, pokušaje i pogreške i učenje putem posmatranja)

Question 19

mjerenje intelektualnog funkcionisanja?

Answer 19

• IQ testovi, standardizovani i kulturološki prikladni
• Skor koji je otprilike dve standardne devijacije ispod prosečnog skora predstavlja značajan kognitivni deficit
• Skor 70 ili manji ima 2.5% populacije

*normalna raspodjela

Question 20

koji su najčešće korišćeni testovi za procjenu intelektualnih sposobnosti djece?

Answer 20

• Bayley skala za procenu razvoja beba
• Brunet Lezine skala psihomotornog razvoja
• Razvojni test Čuturić
• Stanford-Bineova skala inteligencije (Binet Simon skala)
• Vekslerove skale za procenu inteligencije kod dece (Wechsler Preschool and Primary Scale of Intelligence-Revised (WPPSI-R); WISC-III, REVISK, Wechsler Intelligence Scale for Children–IV (WISC-IV))

Question 21

šta podrazumijevaju deficit ili oštećenja u adaptivnom funkcionisanju?

Answer 21

• Komunikacija
• Socijalne veštne
• Lična samostalnost u kući ili u zajednici
• Školsko ili radno funkcionisanje

Ograničenja koja postoje u životnim veštinama otežavaju detetu da dostigne standarde u ponašanju očekivane za uzrast
- Bez tih veština osobi je potrebna dodatna pomoć u školi, na poslu ili u samostalnom životu

Question 22

čime se mjere deficiti u adaptivnom funkcionisanju?

Answer 22

standardizovanim, kulturološki prilagođenim testovima

Question 23

kako se procjenjuju adaptivni kapaciteti?

Answer 23

Adaptivne veštine se procenjuju u okruženju koje je tipično za osobu, a u obzir se uzimaju svi aspekti njenog života

Osoba koja ima ograničenja u intelektualnom funkcionisanju, ali nema oštećene adaptivne veštine ne može dobiti dijagnozu intelektualne ometenosti i obrnuto

Question 23

kojim testovima se procjenjuju adaptivni kapaciteti?

Answer 23

• Vineland Adaptive Behavior Scales-II
• The Diagnostic Adaptive Behavior Scale (AAIDD)

Question 24

šta se podrazumijeva pod vremenskim okvirom?

Answer 24

Ograničenja se javljaju tokom razvojnog perioda Problemi sa intelektualnim i adaptivnim funkcionisanjem su evidentni tokom detinjstva i adolescencije

Question 25

koja je dijagnoza ispravna ako se problemi sa intelektualnim i adaptivnim funkcionisanjem jave nakon razvojnog perioda?

Answer 25

neurokognitivni poremećaj

Question 26

kako može da se javi intelektualna ometenost?

Answer 26

- kao zaseban entitet - u sklopu drugih dijagnoza ili stanja (npr. genetičkih sindroma, autizma, epilepsije...)

Question 27

koja je definicija nesposobnosti?

Answer 27

- Nesposobnost je krovni termin za oštećenja, ograničenja aktivnosti i ograničenja u sposobnosti za participiranje - Označava negativne aspekte interakcije između pojedinca (sa zdravstvenim smetnjama) i konteksta u kojem je (sredinski i lični faktori)

Question 28

koji mogu biti uzroci intelektualne ometenosti?

Answer 28

Različiti faktori utiču na razvoj mozga pre rođenja, na porođaju i tokom detinjstva: - genetika - problemi tokom trudnoće - problemi na rođenju - problemi posle porođaja - siromaštvo - Najčešći uzrok su hromozomske aberacije - 17–47% svih intelektualnih ometenosti je uzrokovano genetskim abnormalnostima - 1/3 slučajeva nema poznatu etiologiju

Question 29

prenatalni faktori rizika za razvoj intelektualne ometenosti?

Answer 29

- alkohol ili PAS - hronične bolesti majke - neuhranjenost - trauma - imunološka nekompatibilnost (Rh-) - infekcije tokom trudnoće - TORCH

Question 30

TORCH?

Answer 30

T- Toxoplasma infection (toxoplasmosis) O- Other infections: Hepatitis B, sifilis i dr.infekcije R- Rubella C- Cytomegalovirus H- Herpes simplex II (seksualno prenostiva bolest)

Question 31

perinatalni i postnatalni faktori rizika za razvoj intelektualne ometenosti?

Answer 31

Perinatalni: prematurusi, niska telesna težina, forceps, vakuum, intrakranijalna hemoragija Bolesti u detinjstvu (pertusis - magareći kašalj, ovčije boginje, morbile, virusi...) Traumatske povrede mozga (udarac u glavu)

Question 32

sredinski faktori rizika za intelektualnu ometenost?

Answer 32

- Neuhranjenost - Bolesti - Neadekvatna medicinska briga - Nezdravo okruženje - Deprivacija Nestimulativno okruženje može izazvati ireverzibilna oštećenja koja dovode do intelektualne ometenosti

Question 33

koji sindromi najčešće imaju i intelektualnu ometenost?

Answer 33

- daun sindrom - fragilni X sindrom - fetalni alkoholni sindrom

Question 34

Down Syndrome?

Answer 34

- najčešći genetski sindrom udružen sa IO - tri, umesto dve kopije 21 hromozoma - trizomija 21 komorbiditet: - Oštećen govor i jezički razvoj - Oštećenje sluha i vida - Disfunkcija tiroidne žlezde - Abnormalnosti srca ili pluća - Epi napadi - Gojaznost

Question 35

fragilni X sindrom?

Answer 35

aka Martin-Bell syndrome, aka Marker X syndrome - Genetsko stanje koje uključuje promene na delu X hromozoma - Uzrokuje intelektualnu ometenost, probleme u učenju i ponašanju i različite fizičke abnormalnosti - FXS je najčešći nasledni problem sa IO kod dečaka - Mogu da ga imaju i devojčice, ali kako dečaci imaju samo jedan X hromozom, češće se javlja kod njih

Question 36

klinička slika sindroma fragilnog X?

Answer 36

- Visoki su - Specifičan izgled lica - Fleksibilni zglobovi i nizak tonus mišića - Veliko čelo ili uši sa istaknutom vilicom - Dugo lice - Ravna stopala - Veliki testisi posle puberteta Problemi u ponašanju: - Kasne u puzanju, hodanju, generalno u motorici - Kašnjenje govora i jezika - Hiperaktivno ili impulsivno ponašanje - Agresivnost (dečaci); stidljivost (devojke) - Autistične crte (npr. tendencija da se izbegne kontakt očima) - Intelektualna ometenost - blaga do teška

Question 37

fetalni alkoholni sindrom?

Answer 37

uzrok IO koji se najpre može sprečiti regioni mozga koji su ozbiljno oštećeni: - frontalni režnjevi - korpus kalozum - hipokampus - hipotalamus - cerebelum - amigdala

Question 38

koji su psihijatrijski problemi kod djece sa intelektualnom ometenošću?

Answer 38

- Očekivanja sredine, očekivanja same osobe - Produžena zavisnost od drugih i teškoće separacije - Slabije razvijen govor - Udruženi hendikepi

Question 39

diferencijalna dijagnoza za intelektualnu ometenost?

Answer 39

- Senzorna oštećenja (oštećenja sluha, vida...) - Socijalna deprivacija - Pervazivni razvojni poremećaji - Psihoze sa početkom u detinjstvu

Question 40

uobičajene reakcije roditelja na dijagnozu intelektualne ometenosti?

Answer 40

- Nerazumevanje dg i subjektivne interpretacije roditelja („ne deluje“ intelektualno ometeno, nije „retardiran“, i sl.) - Uvređenost (sumnja na genetiku?) - Negacija, ljutnja na stručnjake, nepoverenje u rezultate testiranja i sl. - Odustajanje od stimulacije („što bih ga/je vodio/la na tretman kada je intelektualno ometen“) - Lakše prihvataju dg intelektualne ometenosti koja je udružena sa nekim stanjem (npr. Down sy) nego kod dece koja nemaju „vidljivih“ poteškoća

Question 41

prognoza za djecu sa intelektualnom ometenošću?

Answer 41

Deca koja imaju intelektualnu ometenost odrastaju u ljude sa intelektualnom ometenošću; oni nisu „večita deca“ Poteškoće sa školovanjem (IOP, specijalna odeljenja, specijalne škole...) Poteškoće sa samostalnošću (samozbrinjavanje, zavisnost od drugih...) Poteškoće sa socijalizacijom (sklapanje prijateljstava, partnerskih veza, braka...) Teži oblici intelektualne ometenosti – lošija prognoza Prognoza zavisi i od drugih faktora (karakter deteta, porodični faktori, stimulativna sredina, podrška vrtića, škole, zajednice itd.)