Atanasije Aleksandrijski - iskupljenje Flashcards
(22 cards)
Sta je za njega spasenje?
Spasenje je obozenje (theosis)
Odakle je polazio u bogoslovskom ispovedanju ?
Od sagledavaja istorijskog lika Hrista kao Bogocoveka i Spasitelja. Ovde jetrinitarno pitanje o rodjenju i jednosustiju sina Bozijeg za njega pre svega hristolosko i sotiriolosko pitanje.
Sta svedoci stvarnost izvrsenog spasenja?
Svedoci o Bozanskom dostojanstvu i jednosustiju vaplocenog Logosa sa Bogom jer samo vaplocenje jeste i moze biti spasiteljno upravo zato sto je ljudska priroda dobila priliku da se kroz njega sjedini sa Bogom.
Kako on pojmi Tvorevinu i Tvorca?
Dakle tvorevina i sve sto je stvoreno uopste nije slicno Tvorcu po sustini.
Ono sto je iz nebitija nastalo ne moze imati slicnosti sa samobitnim bitijem.
Upravo je ona prolazna i raspadiva i stoji nad ponorom nistavila sprema da se u njega sunovrati.
Stoga u samoj sebi ona nema nikakvog uporista i oslonca.
Bog je ovde istinsko bitije i on je pre svega Bitije i Susti jer on nije nastao i nema pocetka.
Tvorevina u tom smislu postoji i u svom nastanku i dobila je ne samo bitije nego i blagobitije, postojanost i ustrojenost a to je moguce kroz pricesce Logosu koji prebiva u svetu.
Tako Tvorevina koja je ozarena bitijem Logosa je ona koja se istinski pricescuje bitijucim od Oca Logosom.
Logos koji izvire od Boga je vladara, ustrojitelj i pokrovitelj sveta.
Bog ne dopusta tvorevini da se zanosi i da se izbavi svojom sopstvenom prirodom nego jediniti Logos Ocev silazi u vaseljenu u rasprostire svoje moci ozarujuci sve vidivo i nevidivo, tako se sve cuva pojedinacno i ucelini.
U Logosu je stoga pocetak i izvor ustrojstva kosmosa i kosmickog jedinstva.
U tom jedinstvu sveta nam se oktriva Bog.
Kaze Atanasije, Bog nije nama na stetu upotrebio to sto je nevidiv nego je on doveo tvorevinu u takav sklad da je iako nevidiv po prirodi ipak dostupan covekovom poznanju kroz dela.
Logos se rasprostire gore - u stvaranju. Dole - kroz ucovecenje, u dubinu - u adu, u sirinu - u svetu i sve je ispunio znanjem o Bogu…
Kako ovo podseca na Plotina? Koja je razlika izmedju Plotina i Atanasija?
Podseca na Plotina i njegovo ucenje o umu koji oblikuje svet stavljajuci pecat na materiju.
Po Plotinu se um utiskuje u bezkakvotnu materiju i u njoj prebiva.
Razlika je sto za Atanasija samo nastajanje i postojanje tvorevine se temelji na prisustvu Logosa u njoj.
Kako se razlikuje od stoika i sta odbacuje?
On odbacuje tezu o semenim logosima.
Ovde je razlika u tome sto je ustvari nacelo ustrojstva Ocev Logos.
Nastanak sveta i njegovo obelezavanje Logosom se ne razdvajaju u vremenu.
Kakvo je dvojstvo tvorevine?
Po “prirodi” i po “blagodati”.
Dakle po prirodi u tvorevini postoji sopstvena prolazna i stvorena priroda.
Po blagodati na njoj je ujedno i pecat Logosa koji cuva i kroz Njega ona i postoji.
Kakvo je ucenje o Logosu kao o premudrosti?
On je ovo razvio jos pre arijanskih sporova, ali se nastavlja na donikejsku tradiciju.
Dakle Logos je Premudrost Bozija i Sila Bozija koja ucestvuje u stvaranju, privodi u bitije, blagoustrojava celu vaseljenu i odrzava je u postojanju.
Ipak ovo nije po pricescivanju kao da mu je dato spolja kao nama vernicima (pricesce, fizicki) nego je to tako da je on Samopremudrost, Samo istina, Samosila Oca…
Znaci u Sinu se takodje poznaje i Otac.
Kako je razradio ovo ucenje posle arijanskih sporova?
Imamo jedan pojam “Ulazak Logosa u vaseljenu” - odnosno to je jedan pojam pod koji on podvodi tvoracko dejstvo Logosa i njegovo iskupiteljsko delo (vaplocenje).
Poenta je u tome da je Logos u odnosu na tvorevinu, kako je nazvan u Pismu, “prvorodjeni”.
On je ustvari sisao do stvorenih kako bi i oni mogli da se spuste u bitije ali tako i zbog toga sto po snishodjenju Logos usinovljava svako stvorenje.
Dakle on je pre vecnih vremena u osnovu postavljen (kao Sin), na pocetku piuteva…
Koja su dva momenta razlicita u kontekstu dvojstva svakog stvorenog bica i stvaranja coveka?
- Stvaranje (covekove prirode iz nicega)
- Zapecativanje (kao njeno rodjenja ili njeno pomazanje likom Bozijim ili usinovljenje kroz Sina u Duhu).
Kako po njemu izgleda stvaranje coveka?
Dakle tvorevina se usinovljava Ocu, odnosno kroz pricesce Sinu i ostajuci po prirodi stvorena.
Tako Otac postaje Otac svih po blagodati.
Covek kada je izveden iz nebitija bio je u samom stvaranju pomazan duhom svetim i to je ustvari “dah zivota” koji je Bog udahnuo u Adama.
To nije bila dusa nego je to bio Duh Sveti, Zivotvorni i buduci da ga je nosio u sebi on je bio duhovan (covek) iliti svetoduhovski.
Bog ga je kroz upodobenje sebi nacinio da bude vidilac bitijuceg i priopstio ga je blazenstvu istinskog zivota.
Ono sto je razlicito je to sto su blagodat i dar Duha prvom coveku bili dati nekako spolja zato ih je i mogao izgubiti..
Kako izgleda grehopad po njemu?
Kada je covek prekrsio Boziju zapovest on se odrekao gledanja Boga i svoje gravitacije ka njemu.
Pao je u sebe i zatvorio se i tako je dosao do “divljenja sebi” umesto Tvorcu.
Ljudi su pali u “samozaljubljenost” i na taj nacin su planule strasti i pozude.
Dusa se okrenula od mislenog ka telesnom i zaboravila da je stvorena po liku Bozijem.
Posto je na taj nacin sama dusa izasla van sebe ona se zaustavila na misli o “nebitijucem” sto je zlo buduci da zlo po sebi samoj “ne bituje” to jest nema obrazac u bitujucem Bogu i na taj nacin je to ustvari proizvedeno u covekovim primislima. Zaustavljena na toj misli ona je postala izumiteljka zla.
Mnostvo telesnih elja u dusi je zaklonilo u njoj ogledalo sa kojim je mogla i morala da vidi ocev lik.
Covek se lisio mislene svetlosti i tako se vratio u njegovo “prirodno stanje” i potcinio se vlasti i ropstvu “prirodnoga” zakona trulezi. Misao u takvom stanju se samo truje culnom ceznjom.
Koji je smisao Logosa i Boga u grehopadu, odnosno iskupljenju (obnovi, spasenju itd.)?
Kada je covek pao dve stvari koje su bile jedno su se razdvojile - priroda i blagodat.
Tako je bilo potrebno obnovljenje stvorenoga po Liku Bozijem to jest vaspostava izgubeljne blagodati Bozijeg Lika.
Logos kao tvorac je na sebe uzeo obnovu tvorevine - “Logosa postade telo…”
Dakle on je na sebe uzeo covecansku prirodu i u tom preuzimanju postao je slican nama osim sto je on nju prosvetlio i oslobodio od prirodnih nemoci.
Tako covekova priroda koja je osudjena na trulez kroz Logosa biva netruleziva.
Ipak prvobitni “odsjaji” Logosa nisu bili dovoljni da sacuvaju Tvorevinu od trulezi.
Da nakon sagresenja nije usledilo truljenje bilo bi dovoljno prastanje i pokajanje - pokajanje ne izbavljuje iz prirodnog stanja vec samo prekida greh.
Bog je svkakako mogao jednom rukom da odagna smrt iz sveta, ali to ne bi izlecilo coveka vec ogrezlog u nepokornost i pri tome ne bi bila sacuvana pravicnost Bozija.
U takvom prastanju bi dosla do izrazaja svemoc Onoga koji zapoveda ali bi covek ostao isti.
Tako ne bi bila iskljucena ni ponovna slucajnost grehopada.
Zbog toga se kroz Vaplocenje Logosa blagodat covecanstvu daje za stalno, a Logos se zaodeva u telo da bi ga preodenuo u Zivot i to ne samo da ga spolja sacuva od trulezi nego da ga ucini pricasnikom zivota.
Kakav je odnos Logosa i Tela?
Logos je u svemu postao slican nama.
Atanasije kada govori o vaplocenju obicno pod “plot” podrazumeva celog coveka, telo sa dusom i sa svim njemu svojstvenim osecanjima i stradanjima..
Medjutim Zivotvorna moc Logosa oslobadaj telo od prirodnih nemoci (Hristos je oseca glad ali nije iznemogao od gladi).
Isto tako i telo je bilo sklono stradanju, ali je u njemu bio nestradalni Logos.
Tako su nemoci dolazile njegovom telu po dopustenju i po volji Logosa a ne po nuznosti njegove prirode.
Gospod je opet sa druge strane dopustao sve sto je svojstveno telu - pa cak i smrt.
Samo sto smrt je bila po dopustenju njegovog smirenja i ljubavi a ne po nuznosti.
On je imao vlast da se razdvoji od tela i telo je moglo umreti, ali buduci da je postalo “hram zivota” odmah je vaskrslo “silom zivota koji je obitavao u njemu (telu).”
Telo dakle nije sputavalo Logos nego se ono oslobadjalo od svoje ogranicenosti ili od svoje sklonosti ka grehu.
Ovo je bilo silom Logosa jer je i ljudska priroda buduci promenljiva postala u Hristu neizmenljiva u dobru i sve sablazni su za nju postale nemocne.
Kakva je covecanska priroda po Hristu u telu?
Dela svojstvena samom Logosu ostvarena su posredstvom tela.
U tom sluzenju delima Boga obozila se plot.
Hristos je postao “nas brat po podobiju tela”.
Tako je pri krstenju covecanska priroda vec bila pomazana Duhom i tako se u njemu prvom sovestala plot covecija.
Ozarenje covekove prirode u Hristu jeste ozarenje citave covecanske prirode u njenom pocetku.
Mi smo kroz njegovo vaplotenje presazdani u prirodi svojoj i on je postao tako pocetak puteva a mi satelesnici njegovi jer se i mi spasavama i ozivotvoravamo njime.
Iskupljenje i spasenje se nisu odigrali zajedno samo u casu Vaplocenja.
Oni se nastavljaju u citavom zemnom zivtu Gospoda.
Kakav je odnos smrti i Logosa?
Svakako da je svojim vidljivim javljanjem on pokazao nevidivog Oca.
Ispunjenjem zakona on nas je oslobodio njegove kletve i osude.
Trulez u ljudima nije mogla biti drugacije prekinuta nego smrcu.
U tom smrti treba uvek videti krajnji cilj.
Tako radi uzimanja smrti na sebe on je imao telo i nije bilo prilicno da se usprotivi smrti jer bi time sprecio i vaskrsenje koje jeste krajnji cilj.
Ali smrt nije mogla da zadrzi telo Gospoda nego je i ono vaskrlso.
Ovde su se odigrale dve stvari: u jednom istom dogadjaju smrt svih se ispunila u Telu Gospodnjem i unistena je u Njemu smrt zbog Logosa sveprisutnog u Njemu.
On nije umro od prirodne nemoci nego po svojoj volji radi opsteg vaskrsenja.
Tako isto telo njegovo nije pretrpelo truljenje buduci da je bilo telo samoga Zivota i ono je svecelo vaskrslo.
Tako je smrt Gospoda bila stvarna ali ne zadugo.
Sta nam saopstava sv. Pismo o Spasitelju?
Da je on oduvek bio Bog i da je postao covek.
Zato i imamo one dvostruke izreke onih kojima se proslavlja i onih kojima se unizava i te druge se odnose na covestvo Hristovo.
Hristos nije naprosto zazeleo da bude u telu ili da se javi u njemu vec je “postao covek, nacinio se” sinom covekovim.
Kako Atanasije govori o “jednosti” u Hristu?
On koristi nedefinisane izraze kao: odenuo se ili obitavao ili hram, obitelj, organ…
Ipak ona jasno razlikuje javljanje Logosa u Hristu od javljanja i prebivanja Njegovog u svetima.
Telo u Hristu nije telo coveka nego je to vidivo telo Boga.
Dakle on je telo ucinio “sopstvenim” i nemoci tela je ucinio “sopstvene” Logosu.
Njegova delovanja nisu na taj nacin bila razdeljena u smislu da je jedno cinio Bog a drugo Covek vec je to sve cinio jedan i isti i tako se sve “izvrsavalo zajedno i nerazdeljivo”.
To je tako jer je sve telesno usvojio.
Tako pljuvacka Hristova je bila Bozanska i isceliteljska ili zivotvorna, nije jedan tugoavao za Lazarem a drugi ga vaskrsao nego jedan i isti.
Tako se i od Deve po ploti rodio Bog i Marija jeste Bogorodica (theotokos).
Nije telo rodjeno od marije postalo jednosustno Logosu niti se jedno premetnulo u drugo.
On je uzeo telo “od nje” i postao “slican nama” a ne jednosustan Bozanstvu.
Tako Atanasije govori o “jednosti” u Hristu ali i proglasava “neslivenu dvojnost” u njemu jednosustnog Ocu Bozanstva i nama slicnog covestva.
Kako smo se mi “obozili”?
Logos se ocovecio da bismo se mi obozili iliti da bi nas obozio u sebi.
Obozenje je ustvari usinovljenje Bogu u kojem sinovi coveciji postaju sinovi Boziji.
Buduci “usvojeni Logosom obozujemo se u telu Njegovom”.
Hristos se nije sjedinio sa nekim covekom pri rodjenju od deve nego sa covecanskom prirodom u celini.
Zato se sve sto se desava u covestvu Hristovom neposredno odnosi na sve ljudi kao na “srodnike” ili “satelesnike njegove” i to ne samo silom slicnosti nego i stvarnoga zajednicarenja svih ljudi u civestvu Logosa.
On je dakle cokot a mi smo loze.
Kao sto su loze “jedinosustne” cokotu i dod njega poticu tako smo i mi imajuci tela, jedinorodni sa telom Gospodnjim, od punote njegove upijamo.
U prevodu on sve nas nosi na sebi i to nije “slicnost” ili zamena nego istinsko jedinstvo.
Kakva je uloga Duha u obozenju?
Kad se Hristos pomazao na Jordanu pomazalo se i celo covecanstvo.
Ipak to ucestvovanje i zajednicaranje u covestvu Hristovom treba da se ostvari u podvigu ljudi.
Covecanska priroda je kroz Hristovo uzimanje tela postala “duhoprijemciva” i ono stvarno postaje “hram Boziji” tj. hram Duha Svetoga koji zivi u nama.
U primanju darova duha mi se sjedninjujemo sa Hristom i napajani Duhom pijemo Hrista.
Duh kao pomazanje jeste dah Sina i u njemu Logos proslavlja tvorevinu obozujuci je i usinovljujuci, privodi je k Ocu.
U duhu mi postajemo pricesnici Bozanske prirode.
Duh je “energija” Logosa i zato je useljenje Logosa u nas sticanje Duha.
Mi ustvari postajemo “duhonosni”.
Tom snagom Duha u covec. prirodi sagoreva se culna zudnja i izgone se iz nje teznje ka grehu i tako joj se daje moucnost da se “ne sablaznjuje onim vidivim”.
Buduci u takvom stanju djavo sada postaje igracka dece po Hristovoj moci.
Kakav je smisao smrt dobila Hristom?
Coveku je data vlast nad zlim dusima i iskusenjima i znakom krsta se kao znakom pobede obesnazuje svako vracanje i gatanje i tako demoni postaju nemocni i mrtvi.
Ono sto je glavno je da je iz tvorevine sada iscupan zalac smrti.
Ovo bi jer u Logosu usvojeni ljudi vec nasledjuju zivot vecni i vise nisu gresni i mrtvi zbog svojih strasti nego vaksrssavsi silom Duha uvek prebivaju kao besmrtni i netrulezivi.
Dakle vec sada je u podvigu odricanja, duhom-pomazanim, data pobeda nad svetom.
Svakom koji prilazu Hristu, On udahnjuje moc protiv smrti i upravo je postavljen krajeugaoni kamen da bismo se mi nazidavali na njega.
Upravo je u obozenju osnova savrsenog saveza ljubavi medju ljudima po liku i primeru Bozijeg jedinosutija - silom Duha.
Zakljucak iskupljenja?
Iskupljenje je zavrsetak i vaspostava stvaranja i zato je ono delo Logosa.
U njemu se daruje i “veca blagodat” koja se ne ogleda samo u vracanju na prvobitno stanje od prostve vapostave izgubljenog u grehopadu.
Kada je Logos postao telo i covek je postao sa-zitelj Boga.
Tako je trulez ukinuta, sazdana je nova tvar.
Obzirom na to da u sv. Pismu Njega zovemo Prvorodjeni, pocetak puteva itd. To je ustvari pocetak nove tvorevine koja prevazilazi prvobitnu tvorevinu.
Sa drugom dolaskom Hristovim doci ce Hristos u slavi da svima podari “plod svojega Krsta, vaskrsenje i netrulezije” .
