Kliment Rimski Flashcards
(33 cards)
Sta kazu sv Oci koji je bio episkop po redu?
Sv Irinej daje svedocanstvo da je bio 3 episkop Rima posle Petra
Sv Jeronim da je bio cetvrti posle Petra
Tertulijan da je bio odmah posle Petra
Epifanije usaglasava Irineja i Tertulijana i kaze da je on dosao odmah posle Petra ali da je prepustio episkopstvo Linu pa je posle Linovog naslednika Anakleta tek dosao
Po Apostolskim ustanovama Lin bi bio rukopolozen od Pavla, a Petar bi posle njegove smrti stavio Klimenta
Danas je opste prihvaceno da je Kliment bio posle Linai Anakleta, odnosno treci naslednik Petrov
Koliko je dugo episkopovao?
Jevsevije kaze da je on episkopovao od 12 godine Domincijanove do 6 godine Trajanove dakle 92-101 godine
Papinski godisnjak koji je nacinjen na temelju Liber Pontificalis kaze da je Kliment bio od 88-97 godine
Da li je Kliment bio u kontaktu sa apostolima?
Irinej kaze da je bio sa Petrom i Pavlom u kontaktu i to je sigurno
Origen i Jevsevije drze da je bio pratilac Pavlov i da je to onaj Kliment u posl. Filipljanima
Kakva je njegova veza sa posl. Jevrejima?
Jevsevije kritikuje Origena u njegovoj izjavi da je on napisao posl. Jevrejima jer je malo vrv da je Kliment iz Filipljana bas taj Kliment
Jevsevije je upozorio i na slicnost posl. Jevrejima i poslanice Korincanima
Kojeg je on porekla?
Po pseudonimu Klementinama on je iz carske porodica Flavijevaca i ona je u stvaro u srodstvu sa Domincijanom, on je Tit Flavije Klement koji je bio konzul ali je posao za jevrejstvom i 95/96 godine je osudjen na smrt iz cega se da zakljuciti da je on ustvari bio hriscanski mucenik
Kliment Rimski je svakako pre jevrejskog nego paganskog porekla
Imamo i spis iz kasnijeg vremena o Mucenistvu Klimenotovom
Po ovom spisu on je bio proteran na Herzonez od strane Trajana i tamo je bacen u more sa omcom oko vrata. Problem je sto Herzonez nije pripadao Rimskom Carstvu u to vreme.
Irinej, Jevsevije ni Jeronim ne znaju za mucenicku smrt
Prvi mu je papa Zosim (5 vek) pridao naziv mucenik na osnovu spomenika iz 4 veka pape Siricija na kome pise da je Kliment mucenik
Da li je poslanica Korincanima njegova?
Napisana je u ime Rimske Crkve Korintskoj
Hegesip i Jeronim povezuju ovu posl sa imenom Klimentovim
Najstariji svedok je Dionisije koji u pismu papi Soteru 170 godine navodi ovu poslanicu i da su nju donela tri poslanika: Klaudije Efiv, Valerijan Viton i Fortunat
Koji je povod za pisanje ove poslanice?
Povod je taj sto je u Korintu doslo do otvorene pobune vise osoba, ali u tekstu kaze jedne ili dve osobe koje su zadobile vlast u Korintskoj Crkvi i svrgnule tamosnje prezvitere. Rimska Crkva ovo uzima kao nemali greh i traze da se opet uspostave stari polozaji kao i da oni napuste Crkvu (odu u egzil).
Koji je povod za pisanje ove poslanice?
Povod je taj sto je u Korintu doslo do otvorene pobune vise osoba, ali u tekstu kaze jedne ili dve osobe koje su zadobile vlast u Korintskoj Crkvi i svrgnule tamosnje prezvitere. Rimska Crkva ovo uzima kao nemali greh i traze da se opet uspostave stari polozaji kao i da oni napuste Crkvu (odu u egzil).
Zasto je Rimska Crkva intervenisala?
Ne znamo zasto je doslo do toga, ali postoje temelji za nagadjanje da su iz Korinta trazili da pomoc od Rima pa je Rim intervenisao.
Ipak ovo je pastirska poslanica koja treba da ima prijateljski karakter, ali koji ope po elementima u tesktu nije takav kao sto je kod Sv. Ignjatija ili Polikarpa na primer.
Klimentova poslanica zahteva konkretno delovanje u Krointu i traze da se pobunjenici potcine prezviterima i na taj nacin budu maleni u stadu Hristovom a ne izbaceni iz njegove nade.
Poslanici su trebali biti svedoci izmedju Rima i Korinta i znak da je Rimu stalo da vrzo uspostavi predjasnji mir u Crkvi.
Tako ih je Rim molio da ih po izvrsenju brzo posalju nazad da bi ih obradoval vest o miru.
Kako je uticala poslanica na Korint?
Ne znamo tacno kako je uticala na konkretnu situaciju
Iz pisma Dionisija papi Soteru 170 godine on kaze da je poslanica Klimentova kod njih mnogo citana cak i na nedeljnom bogosluzenju.
Jevsevija svedoci da je citana i u vise drugih Crkava na bogosluzenju.
Kad je napisana ova poslanica?
Danas se drzi da je napisana poslednje godine Domincijanove vlade odnosno odmah posle njegove smrti 95/96 godine jer u tekstu postoji indikcija na to da se neki hriscani nalaze u tamnicama od nedavnog progona a to moze biti samo Domincijanov
Koji nam kodeksi/dokumenti donose ovu poslanicu?
Aleksandrijski Kodeks nam donosi ovu poslanicu odmah iza novozavetnih tesktova ali je dosta ostecen tako da se tekst ne da procitati u celosti, a ovaj je iz 5 veka.
Kodeks Hieros iz 1056 godine nam donosi kompletan grcki tekst ove poslanice koje je 1885 godine Vrienije objavio u Carigradu
Iz 1894 je Morin otkrio u Namuru jedan kodeks koji takodje donosi ovu poslanicu a kodeks je iz 11 veka sa tekstom koji je verovatno iz 2 veka na vulgarnom latinskom jeziku koji je direktno ovisan od grckog po prevodu
Imamo i sirski prevod iz 12 veka
kao i dva stara koptska prevoda i oba su nepotpuna, jedan je iz 5 veka a drugi iz 7 veka.
Koja je struktura poslanice?
64 glave
prve 3 glave su uvod u kojem se kazuju razlicite nevolje koje je Rim prosao i zbog kojih nije mogao pre da se pozabavi Korintom kao i pohvale Korintskoj Crkvi pre ove pobune koje su dogodila
prvi deo jesu moralne pouke koje su opsirne ali se ticu problema
drugi deo jeste korinstko pitanje na konkretniji nacin
na kraju imamo zakljucak
Kakav je uvod to jest prelaz na prvi deo poslanice?
Kliment kaze da je Korintska Crkva bila casna i na glasu, vredna ljubavi kod svih ljudi a sada uvelike pogrdjuje.
potom ih hvali po svim njihovim delima i veri
na kraju zakljucuje time sto kaze da je njeno stanje zalosno i sramotno u danasnji cas, a u njoj je zavladal zavist nepravedna i bezbozna po kojoj je smrt usla u svet
Iz cega se onda sastoji prvi deo poslanice?
U ovom delu Kliment prvo daje citiranje knjige Postanka gde uzima Kaina i Avelja kao primer zavisti.
Potom se nabrajaju brojni primeri iz Stavog Zaveta kojima je zavist bila uzrok zla: Jakov, Josif, Mojsije, Aron, Marija, Datan, Aviron, David i jos starih primera.
Zatim sve to povezuje sa novim zavetom, tako su Apostoli Petar i Pavel trpeli zbog zavisti i kaze da je u Rimskoj Crkvi mnogo zena odeljeno od muzeva zbog zavisti
i tu kaze da su je zavist srusila mnoge velike gradove i narode iskorenila, prvi put ovde unosi opsteljudske elemente
zatim kaze da je ljudima ipak pruzeno pokajanje jer je Krv Hristova prolivena za nase spasenje i ona je donela milost za pokajanje
o tome pokajanju su svedocili vec i Noje ali i Jona ninivljanima
posle toga navodi i primere za ljude koji su poslusali volju Boziju: Enoh, Noje Avram (gostoprimstvo i poslusnost), Lot, Rava bludnica i tu savetuje poniznost istu u kojoj je Hristos dosao svome stadu a ne nad njime kao i to da se pridruze onima koji pobozno ljube mir a ne govore samo o miru
Mi treba da budemo naslednici onih koji su objavljivali Hrista u oskudnoj odeci Ilije, Jelisej, Jezekilj itd. Daju se i primeri Avrama, Jova i Mojsija kao i Davida na kom mestu se citira 50 psalam.
Kroz ovde primere treba prouciti pocetnu formu mira koju je u samu prirodu ucrtao stvoritelj svega
Ovde daje primere za red i poredak u kosmosu gde se sve pokorava odredbama koje je dao veliki Demijurg i Gospodar svega.
Tako da treba paziti da nam Bozija dobrocinstva ne budu na osudu ako se ne budemo vladali dostojno njega. Kliment ovde sve zeli da privede u mir
Sta kaze za eshatologiju?
Kaze da su nesretni oni koju su dvojedusni i daje poredjenje stabla gde se izgubi lisce, nastane klica, potom list, cvet i onda nezreo grozd a zatim zreo.
Ovo je neki citat iz apokrifnog dela inspirisan Jakovljevom poslanicom i Matejevim jedvandjeljem
potom kaze da kroz kratko vreme stize do zrelosti i da ce isto tako doci i volja njegova.
Brzo ce dakle doci bez kasnjenja u hram svoj.
Bog je pokazao kroz Isusa Hrista da je on pocetak vaskrsenja mrtvih.
Potom trazi racionalne razloge da opravda vaskrsenje: Smena dana i noci, rast biljke od suhog i golog semena koja se najpre raspada a Bog onda mocu svojom daje da uzraste iz jednog semena mnogo plodova.
Potom prelazi na mitologiju u daje za primer pticu Feniksa koji na svakih 500 godina umre i vaskrse i to potvrdjuju i svestenici u Heliopolisu u Egiptu. Upravo po feniksu Stvoritelj svega pokazuje svoja obecanja.
Tako i mi treba da verujemo Bogu jer njemu nije nista nemoguce osim lazi.
Zato se treba ostaviti necistih zelja za zlim delima. Njegovom miloscu se treba cuvati od buduceg suda. Treba pristupiti Bogu u svetosti duse i podizuci k njemu ciste i neokaljane ruke ljubiti ga jer nas je on ucinio svetim delom.
Buduci da smo izabrani za sveti deo treba tako i da se ponasamo: izbegavati ogovaranja, ogavne zelje, pijanstva itd i pridruziti se onia koji su dobili Boziju milost. Nasa hvala treba da dolazi od Boga a ne od nas samih. Svedocanstvo nase dobre prakse trebs da budu nasa dela a ne reci i da bude dano od drugih. Blagost poniznost i krotost pripadaju onima koje je Bog blagoslovio a onima koje je prokleo obesnost i drskost.
Koji su putevi blagoslova koje Kliment navodi u poslanici?
(koji je put Hriscanskog zivota).
Treba poceti od pocetka.
Avram je dobio blagoslov zato sto je po veri cinio pravdu.
Isak se s pouzdanjem predao na zrtvu.
Jakov je u poniznosti svojoj otisao zbog brat iz zemlje i zato su od njega potekli svestenici i leviti i kraljevi i vodje roda carskoga.
Svi oni su sve dobili po volji Bozijoj a ne po samima sebi.
Tako i mi koji smo po volji pozvani u Hristu nismo opravdani po samima nasoj mudrosti nego po veri po kojoj Bog opravdava sve odveka.
Tako se Gospod raduje svemu u prirodi, a najveceg od svega po razumu rodio je coveka ikonu svoju. Kada je sve stvorio i blagoslovio i nama je rekao rastite i mnozite se. Tako su svi pravednici bili ukraseni dobrim delima a i sam Gospod nam je dao primer zato mi njega treba da sledujemo i bez oklevanja da cinimo delo pravde.
Moramo uvek biti spremni za cinjenje dobra jer i dobar poslenik prima hleb za posao a lenj nece ni pogledati u oci poslodavcu. Tako i mi trebsa da gledamo da u svemu cinimo dobro i da tvorimo volju Boziju i ostavimo svaku nepravednost, svadju, zlocu, pohlepu, lukavost i da ne cinimo tako, cak i da se ne slazemosa onima koji tako cine. Treba da u svemu podrazavamo Bogu da bismo bilo udeonici njegovih obecanja i dobara.
Cudesni su ti darovi Boziji: Zivot u besmrtnosti, sjajnost u pravednosti, istina u prostodusnoti, vera u poverenju, uzdrzljivost u posvecenju.
To je put na kome nalazimo Hrista, velikog svestenika nasih prinosa i pomocnika po nasoj slabosti.
Sta imamo u drugom delu poslanice? To jest sta on predlaze za resavanje Korinstkog problema?
Prvenstveno on govori o tome da u zajednici treba da bude poslusnost i podlaganje (autoritetima).
Daje poredjenje rimske vojske gde kaze da u vojsci nisu svi oficiri ali svako radi duznost prema svome redu.
Zatim daje poredjenje tela gde kaze da su i najmanji udovi potrebni i onim vecim.
U svemu treba brinuti o drugome i tome da svako bude spasen i siromah, i zdrav i bolestan, ali se treba secati iz kakvog nas je groba i mraka izveo nas Tvorac i dao nam buduca dobra jos pre nego sto smo se rodili.
Tako kad smo primili dubine Bozanskog znanja i mi treba da u dobroj savesti svaki cinimo onu sluzbu koja mu je dana u Crkvi, svestenik da prinosi, levit da sasluzuje a laik da pazi na laicke propise.
Apostoli su primili jevandjelje od Hrista, Hristos je bio poslan od Boga, a od Hrista apostoli koji su isli i Duhom Svetim propovedali rec Boziju. Oni su po zemljama i gradovima propovedali i postavili su i djakone i episkope one koji su krstavani i one koji su poverovali. To nije za cudjenje jer je i Mojsije tako stavio Arona. Zatim su Apostoli dali zakon da ako ovi umru uzmu se drugi oprobani muzevi uz saglasnost cele Crkve i nastave da sluze besprekorno sluzbu Boziju, stoga nije pravo zbaciti ih odatle.
Blazenima naziva i one prezvitere koji su se vec upokojili da ne moraju da gledaju sta se sada desava.
Dalje kaze da su Korincani dobro proucili SVeto Pismo i to ono pravo u Duhu Svetom kako im je predato. Pravednici su uvek bili progonjeni od zlih i nepravednih a ne obrnuto, navodi primere.
Zatim kaze da je ova svadja gora od one u Pavlovo vreme.
Korintska je Crkva drevna i dobro ucvrscenja stoga je na sablazan i onima koji su van Crkve ovo sto se sada desava i treba odmah pripasti Bogu i moliti ga za ponovno uspostavljenje bratske ljubavi. Ma kakav dar da ko imao uvek treba gledati na ono sto svima koristi a ne njemu samom.
Moramo moliti Boga za milorsdje da nam daruje ljubav jer se niko ne moze naci u ljubavi osim ako ga Bog ne udostoji toga. Tako i onaj koji ima ljubav u Hristu mora ciniti zapovesti Hristove.
Kliment ovde kaze da svi koji su pogresili a narocito vodje pobune se moraju pokajati jer je to ono sto Bog zeli da mu ispovedamo da smo gresni. Tako je i Mojsije molio za narod oprost govoreci Bogu da ga ispise iz knjige zivota i to je bila velika ljubav. Takvu ljubav treba da imaju i oni koji su u Korintu i da se odsele iz Korinta na zrtvu cele zajednica kako bi Crkva bila u miru. Tako bi se pokazala njihova velika ljubav. Zatim navodi i primere iz paganstva.
Zacetnici pobune takodje treba da mole Gospoda za milost da budu dobri u poslusanju i podloze se prezviterima savijenih kolena svoga srca. Da budu maleni i cestiti pre nego da budu iskorenjeni iz stada.
Pri kraju kliment im savetuje da prihvate njihov savet i da se nece pokajati zbog toga. Ako neki ne poslusaju Rimska ce Crkva biti nevini od toga greha i bice u usrdnoj molitvi i vapaju da Tvorac svega U Hristu sacuva odredjeni broj izabranih.
Ovde tekst prelazi u dugacku molitvu koja prenosi ocigledno liturgijsko moljenje zajednice u Rimu u to vreme. Zanimljivo je to da se u toj molitvi moli za ceo svet, narocito za svetovne vlasti.
Kako se zavrsava ova poslanica?
U principu sazima sve prethodno receno u nadi da ce se Korinstska Crkva povratiti.
Tu je u zavrsni deo uklopljena i jedna molitva.
Zavrsava sa pozdravom u kojem se moli za milost Gospoda za njih i sve koji su posvuda.
Kakvo je znacenje i teoloski sadrzaj ove poslanice?
ovo je definitivno dokumen prve hriscanske starine i moze se datirati sa sigurnoscu.
Ono sto je zanimljivo su paganski uzori: Recimo poredjenje ustrojstva Crkve sa ustrojstvom rimske Crkve, zatim poredjenje eshatologije ili vaskrsenja sa Fenksom (koji je element mitologije).
U poslanici se mogu otkriti broji helenisticki uticaji stoika, pitagorejaca u retorickom stilu.
Preterano je misljenje da je ustvari ova teologija pripada u kasno helenisticko jevrejsko doba, s time da bi tu uticaj Pavlov bio materijalan.
Iako Kliment ne poznaje neke osobenosti pavlovske tradicije, na primer ne poznaje pavlovske teme o Hristu kao oslboditelju zakona.
Teologija je puna helenistickog jevrejstva ali koje nije iskljuceno ni od palestinskog. Ima srodnost i sa kumranskim spisima
Ova poslanica bi bila savetodavna literatura plastinskog jevrejstva u kojoj preovladava moralna tendencija.
Kakva je povezanost sa apokrifima i kako oni uticu na tekst?
U tekstu se oseca da je Kliment bio pod uticajem dva apokrifa, knjige Jubileja i Testamenta 12 patriarharuma i kumranske literature. Njegovi stavovi se baziraju na ovome.
Recimo u jubilejima se navodi Jakov kao sredisnja figura a Juda i levi su naslednici Saveza i blagoslova s time da se prioritet pridaje Leviju.
Ovde je ustvari rec o dvostrukom mesijanizmu svestenickom i kraljevskom. Iako je poreklo Isusovo od njega samog, on ovde aludira na tezu da je dvostruko njegovo poreklo svestenicko i kraljevsko.
Ovde recimo nema spomena Melhisedeka koji se spominje u Jevrejima i ne povezuje se Hristova svestenicka sluzba sa tim imenom.
Ovde je bitan i poredak rimske vojske sa Crkvom gde se isto tako vidi uticaj palestinskog jevrejstva, jer recimo u rimskoj vojsci nisu postojali pedesetnici, nego u jevrejskoj literaturi.
Kliment je svakako ovisan o jevrejskoj apokrifnoj literaturi.
Sto se tice kanona cini se da on nije poznavao neki ustaljeni kanon. Ipak vidi se da se koristi Logijama Gospodnjim, ali ne iz nekog danas poznatog Jevandjelja nego iz neke zbirke bilo usmene bilo pismeno fiksirane.
Sigurno je znao danasnjeg Mateja a mozda Marka i Luku.
Koja je veza sa jovanovskom tradicijom i kojojm jos poslanicom?
Iz teksta se da zakljuciti da postoje izvesne slicnosti sa Jovanovskom tradicijom, ali samo indirektno, jer se moze pretpostaviti da je mozda Rimska Crkva u to vreme imala neku jovanovsku tradiciju od koje je zivela to jest srodnu teologiju.
Kliment je vrv poznavao i poslanicu prvi Petrovu zbog nekih zajednickih tema.
Da li ima Pavlovskog korpusa u poslanici?
Od pavlovskog korpusa se spiminje izricito posl. prva Korincanima koja je napisana pod nadahnucem sv. Duha ali se ne zna da li je imao i drugu Korincanima. Pretpostavka je da je imao i posl. Romljanima, Galatima, Filipljanima.
Postoji i srodnost sa Jevrejima ali nije jasno da li je to zbog zajednicke liturgijske tradicije ili je u pitanju poznavanje samog teksta poslanice.
Sta kaze Irinej o teoloskom sadrzaju ove poslanice?
Kaze da je po njoj rimska crkva obnavljala veru korincana i tradiciju koju je ona od nedavno primila od apostola a koja se sastojala u tome da je jedan Bog svemoguci koji je pustio potop, pozvao Avrama, govorio sa Mojsijem, uredio Zakon i poslao proroke i koji je pripravio oganj djavolu i njegovim andjelima.
Navodno iz poslanice Korincanima (Klimentove) moze se zakljuciti da Crkve upravo svedoce tog Gospoda Hrista i da je ona starija od onih koji sada lazno uce i izmisljaju drugog Boga iznad Stvoritelja svega.
To sto je Irinej video je bilo tacno, iako spis nema nameru da teoloski utvrdi neko ucenje.
Poslanica ima moralno-parenetski karakter.
Ono sto se dogodilo u Korintu nazvao je “pobudnom” a ne “jeresju”.
Postoji dakle hipoteza da su to bili gnostici.
Kliment ipak aludira da su se oslanjali na neko znanje i mudrost, ali realno je da nije ovde rec on nekom doktrinarnom sukobu na prvom planu.
Kliment ovde pre vidi nesto novo sto je nije u skladu sa onim sto je uskladu sa voljom Bozijom od pocetka.
Predaja (paradosis) javlja se samo jednom, ali je tu rec o “pravilu nase tradicije”.
Glagol “paradidomi” javlja se na dva mesta i tu gde je govori se o tome da nam je predata saglasnost i cilj mira.
O veri rec je na vise mest i Kliment kaze da je dodirnuo sve tacne vere, ali ovde nije naglasak na ortodoksnom sadrzaju vere.
Dodirnuo je sve tacke: o obracenju prave ljubavi, uzdrzljivosti, razboritosti i strpljivosti, a veri je samo stavljena u prvi plan.
Znacajno je ono sto je Irinej primetio a toje Odnos SZ i NZ u poslanici.
Odnosno, ovde Kliment ne poznaje reci Stari i Novi zavet. Postoji utisak da Kliment zna samo jedan savez a ne dva. Ovo je znacajna razlika posl. Jeverejima i posl. Korincanima. On vidi Hriscanstvo kao nastalo iz starozavetne poboznosti ne oseca potrebu da obrazlozi zasto je Crkva nastavak Avramove i Mojsijeve religije to se po sebi razume. Isto tako nema dualizma koji se nalazi kod Pavla recimo o obrezanju ili drzanju subotu tako da je moguce da u to vreme u Rimu nije bilo napetosti izmedju jevreja i helena medju hriscanima.
On ovde pre vidi misao o jedinstu istorije spasenja koja se prosto nadovezuje na Adama, Noja, Enoha, Avelja, Avrama, Isaka, Jakova itd. Poredak u kosmosu treba da bude primer poretka u Crkvi.
Recimo Kliment uopste ne nalazi za potrebno da navede zapovest ljubavi koja se daje u NZ neg su “od Adama bili savrseni u ljubavi po milosti Bozijoj”.
