Atanasije Aleksandrijski - Sveta trojica, jednosustnost Flashcards
(25 cards)
Kakva je potreba ispovedanja vere u Trojicu kod Atanasija?
On je ovo pre svega pisao iz poude prema Arijanstvu.
Prvo pobija arijanske zakljucke i izlase protiv njihove upotrebe sv. Pisma.
Trojicno ispovedanje vere za sv. Atanasija je unutrasnja potreba kao zasnivanje vere i nade na spasenje.
Sta on i kako brani u dogatu jedinosustija? (ukratko)
On ovde ustvari brani stvarnost spasenja.
Samo u jedinosustnom sinu covek postize opstenje sa Bogom i samo nas jedinosustni Duh sjedinjuje sa Ocem.
Ako bi Logos dakle bio stvorenje onda se covek nikada ne bi obozio niti bi se sjedinio sa Bogom.
Tvorevina ne bi mogla da pruzi potpuno bogopoznanje.
U otkrivanju trojickog dogmata od cega polazi?
Od pojma o Bogu kao sveblazenoj punoti bitija.
On je prosto, blazeno i nepojmivo bitije i iznad svakog je bica i iznad svake covecije pomisli.
Kako objasnjava radjanje?
Potpuna jednostavnost i unutrasnja punota Bozanskog bica je ustvari oktrivenje istine vecnog radjanja i jedinosustija Jedinorodnog sina i Logosa.
Logos je radjanje (plod) Oca i radjanje Sustine iz sustine to jest sopstveno radjanje sustine.
Svako radjanje je iz sustine i ono sto se radja je jedinosustno onome koji radja.
Kako on objasnjava stvaranje?
Stvaranje se uvek zbiva iz nekog materijala ili iz nece sto je ranije postojalo ili ni iz cega.
Ono uvek ostaje spoljasnje u odnosu na stvoritelja i ne lici na njega nije mu podobno.
Kako on objasnjava “tajnu” arijanstva odnosno vezu Trojice (Sina i Oca)?
Sin se radja jer njegovo bitije pripada neophodnosti Bozanske prirode.
U prevodu, ona je plodonosna po sebi sama i tako sustina Oca nikada nije bila nedovrsena pa da bi joj se kasnije nesto pridodalo.
To bi znacilo da je on nekada bio bez svog Logosa kao bez svoje Premudrosti, kao izvor bez vode. U sustini problem je u poricanju Bozanske neizmenivosti.
Logos zato mora biti vecna premudrost i radjanje mora biti vecno.
Ako nikada nije bilo sina onda nikada nije bilo ni Oca odnosno nije bilo ni Trojice, ali arijanci kazu, bilo je kada nije bilo Trojice, nego je bila jedinica pa je od jednom postala Trojica potpuna.
To bi znacilo da bi Bog sam nastajao iz priroda i sustina koje su medjusobno tudje jedne drugima odnosno da je sveta Trojica slozena ili sastavljena…
Kako on opisuje Boga kao predvecnu Trojicu? (kao kontra arijanskom monoteizmu)
U svojoj neizmenivosti Otac je uvek bio Otac to jest Otac sopstvenog Sina.
Tako iz tog odnosa se mora iskljuciti svako trajanje, rastojanje.
Ovde je zapravo rec o svesavrsenoj savecnosti.
Tu je iskljuceno “nekad” i “kada”.
Ne moze se vremenskim odrednicama oznaciti vecni i neizmenicni Bog.
Ta vecnost ili ti savecnost znaci da je Sin radjanje a ne stvorenje.
Ako je pak radjanje onda je iz sustine i zato je jedinosustno.
Ono sto proishodi iz nekog po prirodi to je istinsko rodjenje koje nije po volji i htenju nego po samoj prirodi.
Kako je on odbacivao prigovor da se “htenje” zameni “prinudom”?
On kaze “vise i prvobitnije od slobodnog izbora je ono sto je u prirodi”.
To jest ono sto nema pocetka od kojega bi pocelo da biva sto dakle i “ne moze ne biti”.
Tako ni Bog nije pocinjao da bude dobar i milosrdan vec je on sam po sebi to.
On nije medjutim dobar po prinudi a protiv volje.
Otac je zeleo svoju sopstvenu Ipostas i zeleo je i svog sopstvenog sina bitujuceg iz njegove sustine.
Bitije je protivnije od volje a samo u volji postoji neodredjen broj raznih mogucnosti i izbora.
Radjanje sina je zato pre “stanje” u unutarbozanskom zivotu nego dejstvo ili cin.
Kako je Otac u Sinu i Sin u Ocu?
Sin je “lik Ocev” istinski, jedinosustan i “nerazlicit Lik” to je “obriz Bozanstva” u koje se sagledava i poznaje Otac.
Koliko jeste Otac toliko jeste i Sin.
Boziji lik se ne opisuje vani nego je sam Bog roditelj tog Lika i gledajuci sebe u njemu raduje se zbog njega.
Kakva se ucenja ocrtavaju kod njega za “Otac u sin i sin u Ocu”?
Tu vidimo neoplatonisticka ucenja.
Oslobadja se i Origenovo ucenje o vecnom radjanju sina ali od subordinatistickih motiva.
Otkriva nam ucenje o sv. Trojici kao ucenje o zatvorenoj i savrsenoj punoti bitija i zivota i to nezavisno od svakog odnosa prema Otkrivenju Boga u svetu.
On je ustvari bezuslovni ontoloski prius svakog Otkrivenja.
Kako on objasnjava jedinstvo Oca i Sina dalje?
“Bozanstvo od Oca neizliveno i neodvojivo prebiva u Sinu, i u krilu Ocevom nikada ne prestaje Bozanstvo sina”.
Otac i Sin su jeidnstveni u jednosti ili sustini to jet u istovetnosti prirode iliti istovetnosti jednoga Bozanstva.
Sin tako oduvek ima ocevu prirodu a Bozanstvo sina je Bozanstvo Oca.
Koje on termine preferira da objasni istovetnost (jedinstvo)? Kako razlikuje podobije od jedinstvenosti?
“dotis” (sopstvenost ili svojstvenost) ali redje.
Cesce koristi nikejski izraz “omoousios” sto za njega oznacava nesto vise nego samo podobije.
To je ustvari strogo jedinstvo bitija i neraskidiva istovetnost i neslivena neoduzimivost Sina i Oca.
Pojam Podobija je za njega isuvise bled ali osim toga ne kazuje mnogo o sustinama vec govori o spoljnom vidu i kakvotama.
U tom pojmu on smatra da se pretpostavlja preterana razdeljenost onoga sto se uporedjuje i upodobuje.
Jedinosustije nije samo podobije vec je to i istovetnost u podobiju.
Otac i Sin su dakle dvojica i ujedno nerazdeliva i nerazlikovana jedinica Bozanstva.
Koje pojmove ne koristi a koje pojmove koristi da oznaci Trojicu u jedinici Bozanstva?
Nema kod njega posebnih termina za ovo.
“prosopon” ne koristi nikada.
“Ipostasis” se podudara akod njega sa “usia” kao i kod otaca Nikejskog sabora.
U svakom slucaju on nikada ovo nije razlikovao kao sto ce kasnije Kap[adokijci zato i takva nemogucnost u iskazivanju ipostasnih razlika kod njega.
Na sta je usredsredio svu svoju paznju?
Na pobijanje onih koji razdvajaju ili poricu jednosustije nerazdelive Trojice.
Kako on objasnjava nikejski termin “iz sustine Oca”?
To izrazava ustvari istinitost i neizmenivost sinovstva.
Neodeljivost i jedinstvo sa Ocem.
Istinsku vecnost sustine od koje je Logos rodjen.
Kako je Sin stvoritelj?
Sin Boziji je po prevashodstvu tvorac i stvoritelj sveta.
On je pocetak Bozanskog otkrivenja u svetu.
On je zivot koji se od Oca izliva i kroz koga se sve ozivotvoruje.
Nista mimo Logosa ne postoji.
Ipak samo bitije i rodjenje nije povezano samo sa stvaranjem, odnosno, ne radja se Sin zato sto se mora kroz Njega i u Njemu stvoriti svet.
Kako on obrasnjava bezuzrocnost?
Gospod Isus Hristos nema nikakav uzrok da bude Logos osim toga da je on “radjanje od Oca i jedinorodna Premudrost”.
Uzroke ovde ne treba traziti jer oni postoje uvek samo za ono sto nastaje ili ono sto se dogadja.
Bozansko bitije je sasvim bespocetno i time se iskljucuje svaka rasprava o uzrocimai tako nema niceg sto je bilo pre ovoga: Jeste (je najprikladnije ime za Bozansku sustinu, Boga).
Kako pobija arijansku tezu da je Hristos posrednik?
Bogu dakle nije potreban saradnik ili kakav pomocnik jer on moze jednim potezom ruke da sve stvori.
Bog ne smatra stvaranje nedostojnim sebe.
Tako Bogu nisu potrebna ni orudja da bi radio, ali ako je nedostojno da on stvara zasto bi bilo dostojno da on stvori makar jedno od stvorenja kao orudje sebi.
Nece li za stvaranje posrednika biti poteban jos jedan posrednik i tako u vecnost?
Tako isto se sin ne radja zbog otkrivenja nego se otkrivenje Bozije vrsi u njemu i kroz Njega.
Bitije My sincere apologies though, ovde prethodi stvaralackom izvoljenju Bozijem o svetu.
Za Boga je stvarati na drugom mestu a na prvom radjati i imati nekog srodnog po prirodi i biti Ocem sopstvenog Sina.
Logos je graditeljski i tvoracki Logos to je ziva volja Oceva i sustinska energija.
Stvaranje je ujedno i zajednicko delo to jest zajednicko otkrivenje cele sv. Trojice koja zajednicki stvara i gradi.
Tako se sve desava da Otac tvori Logosom u Duhu, jer gde je Logos tamo je i Duh.
Sta je Grigorije Bogoslov rekao za njega?
Da je on prvi se odvazio da brani istinu jasno i otvoreno u pisanom obliku ispovedajuci jedno Bozanstvo i jednu sustinu Trojice.
Od cega je on polazio u objasnjavanju sv Trojice kao Jedinice?
Od pojma o punoti i savrsenoj jednosti svete Trojice - Sva Trojica jeste jedan Bog.
Kako objasnjava Trojicu u Jedinici to jest jedno Bozanstvo u Trima?
sv. Trojicaj e nerazdeliva i sama je sebi podobna to jest istovetna je sebi i usredinjena je u sebi.
Trojica nije po imenu ili obliku izraza vec po samoj istini i sustastvenosti.
Sta kaze on za Duha Svetoga?
Jedno je od dvoga: Ili je Duh stvorenje i onda nema Svete Trojice.
Ili je Bog trojica i onda je Duh potpuno ne-slican stvorenjima i istovetan jedinom Logosu i istovetan i jednosustan samome Bogu.
U njima, Ocu, Sinu i Svetome Duhu je jedno Bozanstvo…
Duh sveti je pocetak obnovljenja i osvecenja, Duh Zivota i Duh Svetinje, Pomazanje i Pecat.
Zbog Duha smo svi pricesnici Boziji. Bez Duha spajali bismo se samo sa tvorevinom a ne sa Bogom to jest kada bi on bio stvorenje.
Tako i obozenje svedoci o bozanstvenosti Duha - “ako nas Duh cini bogovima onda je Njegova priroda od Bozanske sustine”.
Duh Sveti pak ishodi od Oca i to jeste Duh Ocev. On je ishodjenje od Oca.
Dali on razlikuje radjanje i ishodjenje?
Ne, pozivajuci se na ogranicenje ljudskog razuma. Jasno razlikuje taj nacin postojanja.
Sta je “jedinitost” rodjenja kod njega?
Samo u sv. Trojici imamo istinsko i neizmenivo Ocinstvo, Sinovstvo.
Upravo je Sin Boziji samo i jeste Sin rodjen kao Sin a ne kao kod nas rodjean kao sin da bi bio otac.
Duh se ne radja pa se i ne naziva bratom sina vec samo imenom Duha Svetoga.
Duh isto tako nije van samoga Sina pa se zato i naziva Duhom usinoveljenja.
Gde je logos tamo je Duh i on ima isto jedinstvo sa Logosom kao i Logos sa Ocem. Duh je licni lik Sina to jest njegova ziva delatnost i blistajuca blagodat.
On sjedinjava Tvorevinu sa Logosom i u njemu Logos daje tvorevini “oceve darove” jer dejstvuje i razdaje sam Otac kroz Logosa u Duhu.
