ЛИОНСКА ШКОЛА (најпознатија песничка школа, претеча Плејаде) Flashcards
(15 cards)
Улога поезије у друштву:
Идеалистилки поглед на улогу поезије у друштву, може да промени човека, учини га бољим. Мешали су сензуалне и идеалистичке елементе, окретали су се природи, давали описе чулног, са материјалног света.
Половином 16. века неколико песника се почиње дружити у Поатјеу:
Међу њима су били Жоашен ди Деле и Пјер де Ронсар. Они похађају један колеџ на чијем се челу, као декан, налазио један од најзначајнијих хуманиста - Жан Дора. Он је одлучно познавао
класичне језике, преводио је са тих језика. Сами су почели да преводе и тумаче дела Пиндара, Хомера, Хесиода, Есхила, Софокла, свих најзначајнијих грчких и римских песника.
Најважнији узори су Вергилије и Хорције. Наравно и римски лиричари попут Овидија, Катул, Проперције.
Осим Петрарке, диве се још Ариосту, Тасу, Бокачу, Дантеу.
На универзитету у Поатјеу се формира група песника у којој је П. де Ронсар главни. Како се зове та група?
- Бригада
Ко је аутор памфлета који је изашао 1548. године и који је назив памфлета?
- Томас Себије
- “Песничка уметност”
Шта Себије пише у свом памфлету?
- заузео је критички став према одређеним тенденцијама у поезији које је заступала “Бригада”. - поезија треба да се врати традицинланим узорима, врстама, онима што су наслеђене још
од средњег века, препоручивао је као главни узор једног старог француског песника Мороа, залагао се за неку традицију француске књижевности насупрот тим модерним тенденцијама. - поезија нема неку важну улогу у друштву, она служи само за забаву, песник је добар версификатор и то је све.
Како Бригада одговара на Себијеев памфлет 1549. године?
- Године 1549. појављује се Ди Белеова књижица под називом “Одбрана и богаћење
француског језика”. То постаје манифест ренесансне поезије у Француској.
Који је манифест ренесансе у Француској?
- Ди Белеова књижица под називом “Одбрана и богаћење француског језика”.
О чему је писао Ди Беле?
- то дело није нешто нарочито оригинално, Ди Беле се доста угледа на Хорација и Квинтилијана, и на италијанског критичара, веома цењеног у то време - Спероне Сперонија. Неки делови из Ди Белеовог текста су директон превод Сперонијеве поетике.
Пре свега они делови који се тичу глорификације, залагања за употребом народног језика у књижевности. Настоје да француски језик уђе у канонску поезију, да не буде само део маргиналних књижевних врста.
Које године је група “Бригада” узела назив “Плејада”?
Група “Бригада” је 1556. године је узела назив “Плејада” по угледу на сазвежђе од 7
звезда, 7 песника Александријске школе.
Ко чини групу “Плејада”?
Пјер де Ронсар, Жоашен ди Беле, Понтус де Тијар, Реми Бело, Жан Дора, Антоан де Баиф, Етјен Жодел.
За шта се залаже Плејада?
- улазе у полемику са Т. Себијеом и кажу како уметност и поезија не служе само за
забаву краљева и високих кругова. -
поезија заслужује узвишеније место, она
задовољава дубље човекове потребе, за истином, сазнањем. - поезија настаје у тренутку надахнућа, она није само некаква занатска вештина и не може да се сведе на вешто усклађивање слогова или слагање стихова.
- песник није занатлија, он је стваралац.
- тврде да таленат и надахнуће нису довољни, мора марљиво раде, да воде један аскетски
живот - треба да се посвете поезији као једином позиву, морају постати свештеници
поезије. - треба да се уче од великих грчких и латинских песника, исто тако као узор
препоручују модерне италијанске и шпанске песнике. - опонашање не сме бити пуко превођење, него мора бити стваралачко.
-
песник мора да се такмичи са својим узорима и мора да покаже нешто лично у својој поезији. Песници треба да уче и читају што више дела старијих песника и да се толико хране
ауторима на које се угледају тако да им у машти остану неке њихове црте, тако да им ти узори изливају у тренутку инспирације сами од себе. - од античких писаца треба преузети песничке родове и врсте, треба одбацити
средњевековне народне врсте (баладе, рондо, вирле).
Узор за сваку врсту коју треба неговати:
- писци епиграма треба да се угледају на
Нација
елегија на Овидија, Тибула, Проперција, одама узори су Пиндар, Хорације,
сонете на Петрарку.
Треба гајити велике родове као што су трагедија, комедије и еп.
Даје савете како треба обогатити француски:
- користити архаизме, неологизме,
професионализме, народни језик, жаргонизам.
Версификација:
- ту говори о низу правила која треба да поштују песници. Залажу се за коришћење александринца, сугерише се да обавезно користе риму.
Реакција на ову поетику “Плејаде” и ту врсту поезије:
-
барокна прециозност, кићеност
стила, затамљеност, замраченост, нејасна места у граматици и изразу.
Тај период траје неколико деценија и онда се опет јавља потреба за реформом. Јавља се Малербова реформа. Она је истовремено реакција против барокне поезије и против песника
“Плејаде”. Сматрали су их кривим за барокно претеривање.
