ПОЛЕМИКА ИЗМЕЂУ ПИКА ДЕЛА МИРАНДОЛА И ПЈЕТРА БЕМБА (мало касније, почетак 16. века)

Question 1

Када је била ПОЛЕМИКА ИЗМЕЂУ ПИКА ДЕЛА МИРАНДОЛА И ПЈЕТРА БЕМБА?

Answer 1

• почетком 16. века

Question 2

Однос према узорима:

Answer 2

П. Бембо је био присталица поштовања узора, док је Пико дела Мирандола био
потпуни противник ослањања на узоре.

Question 3

Однос Пика дела Мирандола према узорима:

Answer 3

Не треба да се писци ограничавају на дела једног узора, него што више њих.
Најважније од свега је да се песник такмичи са својим узором, да стреми да буде бољи
од њих. Цитира Хорација “имитаторе, ропска стоко”.

Question 4

Чега је Дела Мирандола био оштар критичар?

Answer 4

Био је оштар критичар тадашњег
школског образовања.
Када је реч о реторици примењивало се имитирање, копирање, дословно превођењекод младих људи треба подстицати слободан дух, треба се упутити у класичне списе, али пре свега треба радити на подизању сопственог духа. Најважније је образовати младе људе у филозофији, то подиже дух.

Question 5

ШТА ВАСПИТАЊЕ ТРЕБА ДА ПОДСТИЧЕ?

Answer 5

Васпитање треба да подстиче стваралачки немир, људска дела се не могу мерити априори утврђеним мерилима (револуционарно схватање за то време). Човек се развија тако што ствара.

Question 6

Која је функција, сврха поезије?

Answer 6

• велики број ренесанских теоретиара сматра да је функција поезије двојака (Хорације) дулче и утиле (пријатна и корисна). Мало људи
  одриче поезији утилитарну функцију.

Question 7

Ко се посебно бавио питањем сврхе поезије?

Answer 7

• Ђироламо Вида (прва половина 16. века), писао је по узору на Хорација.
  Жели да помогне човеку који је рођен да буде песник тиме што ће му указати на правила, прописе, на оно што треба да буде закон у поезији. Без ових упутстава од искусних песника млади песници не би могли постати изузетним, потребан им је ментор. Зато је његова поетика један технички приручник за образовање младих песника. Говори се о стилу, песничкој форми… Све
  то што је Хорације говорио

Question 8

Неке од главних идеја Ђиролама Вида:

Answer 8

● Песници треба да се држе природе и да је подражавају
● ако се уноси фантазија, фикција у дело онда треба да настоје да остану у границама које приближавају истини, без претеривања (поезија скрива истину, говори је под велом који треба да се открије)
● спољашња форма је веома важна - брушење израза, брушење стила.
Овај формализам је строг, строжи од Хорација, непрестани рад на стилу

Question 9

Које године је Аристотелова поетика преведена на латински?

Answer 9

када? - 1500. године

Question 10

Које године је Аристотелова поетика преведена на италијански?

Answer 10

када? - 1536. године

Question 11

Ђироламо
Фракасторо

Answer 11

Он је написао познату поетику, у којој је доводио
у питање теорију да је поезија само уживање. Да је циљ поезије само забава и уживање, онда би песник био један врло безначајан и смешан човек. Када песник удружи лепоту садржаја и форме осећа да кроз њега продире чудесна и божанска хармонија. Песник је ту да нам објасни неке истине које не могу други људи, кроз религијске или филозофске списе.
Поезија се не може свести на педагошку сврху, она је више филозофска. Њена сврха није васпитање омладине, за то су друге науке намењене. Песник се не разликује од историчара по садржају, већ по начину. Тај начин се налази у форми, у стиху. Он увек говори истину, не служи се
неистинама, не говори о ономе што не постоји. Све оно што песник каже постоји у било
којој форми: било по значењу, било по мишљењу других људи, било по универзалном
мишљењу (Арестотеловско схватање).
Није тачно мишљење да песник не познаје ствар (Платон), он је познаје, али на другачији начин, као песник.
Док се остали обазиру на оно што је појединачно, песник стреми оном што је опште (Аристотел).
Фракасторо има креативан однос према узору. Песник може да подражава све што га окружује.