УВОД У РЕНЕСАНСУ И ПЕТРАРКА Flashcards
(24 cards)
Danteova poetika predstavlja prelaz od ove srednjevjekovne retorike, i teološkog razmišljanja o poeziji ka čemu?
- ka predrenesansi (trečento) - period Humanizma i Renesanse. (ovaj pokret se vezuje
prije svega za Italiju).
Humanisti su bili obrazovani ljudi koji su čitali i pisali na latinskom. Svoja znanja su stavili u službu čega?
- oslobađanja ljudske misli i traganja za novim horzontima, ne samo u umjetnosti nego i u nauci.
Kako se razvila renesansa?
Renesansa se razvila iz humanističkih orijentacija, povezani su pokreti, a u nekim istorijama se i ne pravi neka velika razlika između njih.
Šta se uzima kao neko obilježje koje razlikuje donekle Renesansu od Humanizma?
Renesansa se zalagala za
obnovu Antike.
Renesansna estetika se inspiriše antičkom estetikom:
- jednostavan harmoničan stil, precizne forme, isti ideal lijepog se sada obnavlja.
- Renesansi je čulnost jako bitna. U prvi plan dolazi nago, obnaženo ljudsko tjelo, ponovo se prikazuje u umjetnosti, u svom sjaju i ljepoti.
U srednjem vijeku se javljalo izmučeno ljudsko
tjelo, ispijenih lica, a u Renesansi ekspoziju čulnosti, tjelesnosti, oblina koji se ugleda na starogrčki ideal.
Šta postaje glavna vrednost u periodu humanizma i renesanse?.
- sloboda, a onda podrazumjeva i slobodu izražavanja.
- Ovaj duh individualizma širi se iz Italije po svim centrima kulture u Evropi i italijanski umjetnici postaju
veliki uzori umjetnicima u drugim krajevima Evrope.
Šta je jedna tipična renesansna ideja?
- tipična renesansna ideja je uomo universale - univerzalni čovek, onaj koji se razume u sve živo, kakav je bio upravo Leonardo da Vinči. Samosvesni pojedinac postaje ideal i životni cilj
svakog pojedinca.
U renesansi se javlja prevlast čega?
Javlja se prevlast laicizma, moralna autonomija čovjeka
kao pojedinca, odbacivanje askezizma, hedonizam, težnja za zemaljskim užicima, kao i težnja za znanjem.
Ko govori o težnji ka individualizmu kao glavnoj osobini renesansnog čovjeka?
- Jakob Burkhart - Njemac, 19.vijek, jedan od najpoznatijih istoričara renesanse.
- Napisao je Kultura renesanse u Italiji
Koja je osnovna teza Jakoba Burkharta?
Osnovna teza mu je da je individualizam glavno obilježje renesanse u svim književnostima.
Ko je prvi skovao termin “renesansa”?
- Đorđo Vazari kao Rinascita - preporod/obnova (Antike). Ovaj termin je spomenuo u knjizi “Opisi života najpoznatijih arhitekata, slikara i vajara” koju je objavio 1550.godine. (tada se javlja i termin rinascita).
Po uobičajenoj periodizaciji:
- od 5-15.vijeka Srednji vijek
- od 14. vijek Trečento - Predrenesansa
- od 15-16.vijek Renesansa
- od 17.vijek Barok
- a 17. i 18.vijek Klasicizam
Renesansa u etape:
1. Rana renesansa - Petrarka i Bokačo
2. Visoka renesansa - Leonardo da Vinči, Rafaela, Erazmo Roterdamski
3. Kasna renesansa - Šekspir i Servantes
Johan Huizinga
- Holanđanin.
- 1920.godine je objavio tekst “Problem renesanse”. Tu je doveo u pitanje ovu Burkhartovu kalsičnu koncepciju
Najpoznatija knjiga Johana Huizinge?
Jesen srednjeg vijeka - njegova najpoznatija knjiga, pokazuje da srednji vijek nije tako mračan
kako se to obično predstavlja.
Naprotiv, bili su periodi kada su se javljale renesansne težnje, intreresovanje za antiku.
To dovodi u pitanje klasičnu predstavu o renesansi koju je predstavljao Burkhart, da je srednji vijek bio mračan period u kojem se ništa nije dešavalo, da
nije bilo znanja osim teoloških i da je renesansa sve to prosvijetlila - Huzinga je to doveo u
pitanje.
O čemu Huizinga piše u “Problemu renesanse”?
Kritikuje klasično shvatanje renesanse i nudi drukčiju ideju renesanse.
Počinje suprostavljanjem dva gledišta:
1. Sanjar i idealista koji renesansu vidi kao zlatno doba, doba radosti, individualizma,
progresa, itd.
2. Mračni srednji vijek - gdje je sve bilo nazadno i suprotno ljudskom napretku.
Zaključak mu je da renesansu ne možemo ovako ugrubo vremenski ograničiti, ona se različito manifestovala u različitim književnostima i različitim vremenskim periodima. Smatra da upravo istorija pojma renesanse (kako shvatamo renesansu), to treba proučiti, jer nam to može reći dosta o tome šta je zapravo renesansa. Smatra da se srednji vijek postupno pretapa u renesansu, nema naglog
prelaza, već u srednjem vijeku postoje tendencije koje ukazuju na kasniji razvoj umjetnosti i nauke. Oslanja se dosta na Vazarija.
Na koga se oslanja dosta Huizinga u svom “Problemu renesanse”?
- na Vazarija
У ком веку појам ренесансе више није у центру пажње?
- у 17. веку. Не осећа се потреба да се слави нешто што је средњи век оспоравао.
Зашто се на почетку 18. века опет јавља интересовање за ренесансу?
- јер се види као претходница просветитељског разума (најављује период просветитељства)
U 19.vijeku naše shvatanje renesanse oblikovala je ……………………………………………. .
- Burkhartova studija o renesansi
- francuski istoričar Žil Mišle koji je renesansu shvatio kao dio velike ideje napretka ljudskog roda.
To je shvatanje po kojem ljudski rod neprestano napreduje.
Најзначајније Петраркино дело:
Канцонијер - збирка љубавне поезије посвећена Лаури (писан је на италијанском језику, народном језику, фирентинским дијалектом. Писао је стихом који је Данте сматрао најбољим - једанаестерцем, и то у форми сонета
који је Петрарка прославио. Та врста сонета се зове петраркин сонет.
За шта се залагао Петрарка?
- залагао је за индивидуалну слободу појединца, није као већина ренесанских
уметника одбацивао религију, он је био верујући човек, али је сматрао да је религија лична ствар сваког појединца, тежио је да религију повеже са субјективним веровањем и да религијско осећање доведе у везу са љубављу
према природи и другом човеку.
Петраркин спис “О теолошком наслеђу у савременом мишљењу”:
- проблем односа поезије и истине и заступа једно антиплатоновско становиште, сматра
да песници говоре и морају да говоре истину. Садржај поезије је исти као и других наука разлика је само у форми. - однос поезије и теологије, то је питање које га највише занима и настоји да поезији да неки интегритет, да је учини независном од теологије, она има своју сопствену функцију и законе. Успоставља аналогију између поезије и теологије и тврди да теологија често посеже за поетским изразом када је желела да остави утисак на људе, тада користи песничка изражајна средства. Као пример за то наводи Библију
- залаже се за широко класично образовање и познавање узора
- Цицерон му је био узор над свим узорима, он се поставља као врхунски узор стила за све прозне писце тог периода
Петраркино схватање мимезиса:
- залагао се за стваралачко подражавање, а **не слепо слеђење узора **
- Не треба песник да личи на свог узора онако како портрет личи на свог модела. Треба да личи на свој узор онако као што син личи на свог оца.
Потребно је подражавати природу и окренути се традицији, али не ради правила, већ ради инспирације. - већина писаца су попут пчела које лете и скупљају мед са разних пашњака, тако писци читају различите ауторе и инспиришу се тиме, а онда од тога прерађују и дају свој производ у ком се осећај укус свих тих светова.
- Само ретки су свилене бубе, они који из себе самих стварају нову вредност, нову лепоту, генији (као пример наводи Дантеа).
