Aritmije Flashcards
(15 cards)
Uzroci
*ishemija miokarda
*hronicna srcana insuficijencija
*hipoksija kod teskih anemija
*arterijska hipotenzija
*poremecaji elektrolita - hipokalemija, hipomagnezijemija
*toksicni efekti lekova - digoksin, antiaritmici, narocito oni koji produzavaju QT interval
*kofein i alkohol
Nepravilan rad srca moze da nastane usled:
*poremecaja u stvaranju inmpulsa
*poremecaja u provodjenju drazi
*kombinacije oba poremecaja
Znacaj aritmija
*ocenjuje se i po tome koliko smanjuju minutni volumen i koronarni protok
*brzi supraventrikularni ritmovi smanjuju koronarni protok preko 35%
*fibrilacija pretkomora cak i 40%
*znatno su opasniji brzi komorski ritmovi
*komorska tahikardija smanjuje koronarni protok za 60%
*ventrikularne(komorske) ekstrasistole smanjuju protok za 5-12% a ucestale VES iznad 25%
*redukcija protoka se desava u sistemskoj cirkulaciji, posebno u bubrezima usled vazokonstrikcije(centralizacija krvotoka)
Sinusna tahikardija
*impuls potice iz SA(sinusnog) cvora brzinom iznad 100otkucaja/min
*nastaje i u fizioloskim stanjima kod potrebe da se minutni volumen sto pre poveca(fizicki napor), kao i u patoloskim promenama: hipovolemija, hipotenzija, srcana insuficijencija, ishemija miokarda, plucna embolija, sok
*kod zdravih osoba nema hemodinamskih poremecaja, u patoloskim stanjima ubrzan rad skracuje dijastolu i smanjuje udarni volumen
*kod ateroskleroticno promenjenih koronarnih arterija moze da izazove manifestne oblike koronarne bolesti: anginu pektoris i infarkt miokarda, a kod srcane insuficijencije moze da se razvije akutni edem pluca
*auskulatorno frekvencija srcanog rada je ubrzana i ne prelazi 140bpm osim kod mladjih osoba
*krvni pritisak je kao i pre sinusne tahikardije
*EKG jasno pokazuje normalan P talas, nesto skracen Pq interval i normalan qRS kompleks(P wave appears sooner)
*frekvencija je ubrzana i krece se u rasponu od 100-140bpm, a kod mladjih osoba i do 160bpm
*LECENJE:
-u sklopu osnovne bolesti
Pretkomorske ekstrasistole
*impuls koji izaziva kontrakciju pretkomora stvara se u ektopicnom zaristu
*najcesce se javljaju kod mitralne stenoze, ishemije miokarda, hipertenzije, hipertireoze, srcane insuficijencije..
*supraventrikularne ekstrasistole(SVES) cesto prethode tezim poremecajima ritma- tahikardijama, flateru i fibrilaciji
*auskultarno se cuje nepotpuna postekstrasistolna pauza
*EKG pokazuje da svakoj SVES prethodi P talas koji se razlikuje od P talsa iz sinusnog cvora
*menja se i qP interval ali ne prelazi vreme od 0,1
*komorski kompleksi su normalni i razmak izmedju njih je stalan
Leprsanje (flater) pretkomora
*retko se javlja kao izolovani poremecaj ritma, vec je cesca posledica oboljenja koja ostecuju desno srce: hronicno plucno srce, anomalije i hirurske intervencije
*dugotrajni flater cesto prelazi u fibrilaciju pretkomora
*frekvencija ne obicno oko 300bpm
*ne mogu se svi impulsi sprovesti iz AV cvora u komore - nastaju blokovi razlicite proporcije:
-blok 2:1 frekvencija komora iznosi oko 150/min
-blok 3:1 frekvencija komora 100/min
-blok 4:1 daje ritam od 75/min
*auskultarno se zapaza brz ritam, uz izostajanje pojedinih kontrakcija
*EKG pokazuje testerastu izoelektricnu liniju
*LECENJE:
-izazvati povracanje drazenjem orofarinksa(nadrazaj vagusa)
-valsalvin manever ponoviti nekoliko puta
-digoksin 0,4mg i.v. moze se ponoviti posle 30min
-verapamil amp. od 5mg i.v., ako nema propranolol 1mg i.v.
-kontraindikovano je dati istovremeno beta blokatore i verapamil(AV blok)
Fibrilacija pretkomora
*vise od 350bpm
*najcesce se srece kod ishemije miokarda, mitralne mane, miokardiopatije i hipertireoze
*komore su lisene kolicine krvi koju pretkomore normalno ubacuju u komore na kraju dijastole, sto iznosi oko 40% kolicine krvi
*EKG je karakteristican po odsustvu P talasa a izoelektricna linija je sitno nazubljena
*LECENJE:
-kod prvog napada kao kod flatera pretkomora
-dugotrajna fibrilacija se moze promeniti u sinusni ritam elektrokonverzijom
-kod neuspeha elektrokonverzije: digoksin, verapamil peroralno
Supraventrikularna paroksizmalna tahikardija (SVTP)
*impulsi se stvaraju u ektopicnom zaristu brzinom od 140-220/min
*talas P se tesko prepoznaje jer se najcesce upisuje u prethodni T talas
*qRS kompleksi su normalni ukoliko ne postoji aberantno sprovodjenje usled bloka grane Hisovog snopa
*nastaju blokovi(3:1, 2:1..) ako se svaki pretkomorski impuls ne sprovede kroz AV cvor
*manifestuje se na 3 nacina: repetitivni oblik, kontinuirani oblik, SVTP s blokom
*REPETITIVNI OBLIK:
-povremene salve atrijumskih ekstrasistola koje slede jedna drugu
-na EKG-u se P talas razlikuje od sinusnog P talasa, Pq vreme je skraceno
*KONTINUIRANI OBLIK:
-oznacava dugotrajnu SVTP koja se klinicki ispoljava pojavom straha, bledilom, znojenjem i zabrinutim izrazom lica
-bolesnik oseca neprijatne palpitacije
*PAROKSIZMALNA TAHIKARDIJA S BLOKOM GRANE:
-predstavlja dijagnosticki problem jer se EKG tesko razlikuje od serije ventrikularnih ekstrasistola tj. ventrikularne tahikardije
-pazljivom analizom ss ipak mogu razaznati P talasi sa skracenim Pq intervalom, kod komorske tahikardije nema P talasa
*auskultatorni nalaz kod SVTP pokazuje ubrzanu frekvenciju srcanog rada
Atrioventrikularna nodalna reentry tahikardija(AVNRT)
*paroksizmalna tahikardija s kruznim kretanjem impulsa u AV cvoru
*najcesci oblik supraventrikularnih nodularnih brzih ritmova
*mogu se zapaziti negativni P talasi ili su sakriveni u qRS kompleksu
*dobro se podnosi jer se najcesce javlja kod zdravih osoba i kod ocuvanog miokarda
*naglo nastaje (kao iz vedrog neba) a isto tako i prestaje
Lecenje SVPT i AVNRT
*izazvati povracanje drazenjem orofarinksa(nadrazaj vagusa)
*valsalvin manuver ponoviti do uspeha
*prisak na sinus karotikus
*digoksin 0,4 mg i.v
*verapamil amp. 5mg i.v., ako nema verapamil propranolol amp. 1mg i.v.
*ako navedeni postupci nisu uspesni transport u bolnicu
Atrioventrikularni blok
*AV BLOK I STEPENA:
-oznacava usporeno sprovodjenje kroz AV sistem
-srece se i kod zdravih osoba(sportisti)
-nalazi se i u oboljenjima: ishemija miokarda, miokarditis, reumatska groznica
-PQ interval produzen i traje do 0.24
-produzenje PQ intevala se kod lecenja digoksinom i kod delovanja beta blokatora
*AV BLOK II STEPENA:
-javlja se kod tezih ostecenja, dva oblika
-AV blok II tipa Wenkebach ili Mobitz I: uvek nastaje zbog organskih poremecaja, prepreke se nalaze u samom AV cvoru, kriterijumi - postepeno se produzava PQ interval, povremeno ispadaju qRS kompleksi, zatim se ciklus stereotipno ponavlja, dati atropin 0,6mg 3-4x u venu
-AV blok II tipa Mobitz II: znak teskog ostecenja srca, EKG kriterijumi - postoji fiksan PQ interval ali povremeno izostaju QRS kompleksi
*AV BLOK III STEPENA:
-potpuni prekid sprovodjenja impulsa pa pretkomore rade svojim normalnim sinusnim ritmom, a komore svojim ritmom koji je sporiji i nalazi se neposredno ispod prepreke
-postoji potpuni asinhronizam rada pretkomora i komora
-moze da bude sa razlicitim izgledom QRS kompleksa
-klinicki znacaj, pored znacaja oboljenja koje ga je izazvalo, je u tome sto je srce izgubilo sposobnost da povecanjem frekvencije obezbedi dovoljan minutni volumen kod bilo kakvog napora
-najcesci uzroci: akutni infarkt miokarda(frekvencija 36-49/min, Adam-Stokesov sindrom kao prvi znak), sklerova srcanog skeleta(Levin znak), izolovana bolest sprovodnog sistema (Lenegre - fibroza srca)
*LECENJE:
-u sklopu osnovne bolesti
Komorske(ventrikularne) ekstrasistole
*nastaju pojavom impulsa iz bilo kog dela komora, vecinom iz leve komore ili septuma
*predstavljaju prevremenu aktivaciju komora posle koje sledi kompezatorna pauza
*EKG kriterijumi:
-registruju se ranije od ocekivanog ritma
-QRS kompleks je deformisan i traje vise od 0,12 stotinki sekunde
-ST segment je deprimiran
-T talas pretezno negativan kod pozitivnog QRS kompleksa i obrnuto
*mogu biti interpolirane - VES se umece izmedju dve normalne sistole i tada nema kompenzatorne pauze
*drugi oblik su multiformne VES koje nastaju iz vise ektopicnih zarista, njihova pojava oznacava tesko ostecenje miokarda(ishemija, intoksikacija digitalisom..)
*komorska bigeminija i trigeminija se cesto srecu kod intoksikacije digitalisom
*tezi oblik predstavlja pojava VES u salvi tj. nekoliko ekstrasistola jedna za drugom, koje mogu da budu uvod u komorsku tahikardiju
*pojava VES po tipu ,,R na T” predstavlja najtezu formu, koja prethodi komorskoj tahikardiji ili fibrilaciji
*LECENJE:
-neodlozno, zbog opasnosti od moguceg razvoja malignih poremecaja ritma - komorske tahikardije i fibrilacije
-lidokain u venu 1mg/kg ili ampula propafena od 5ml
-transport u bolnicu
Komorska (ventrikularna) tahikardija
*tesko stanje s poremecenom hemodinamikom i veoma ogranicenim minutnim volumenom
*UZROCI:
-ishemijska bolest srca
-maligne VES koje prelaze u KT
-dilataciona kardiomiopatija
-hipokalemija
-miokarditis
-intoksikacije lekovima(digitalis, antiaritmici, triciklicni antidepresivi..)
*bolesnik je bled, uplasen, javlja se dispnea i tahipnea, slabost, palpitacije, vrtoglavice
*frekvencija iznosi od 140-200/min
*krvni pritisak je smanjen
*EKG prikazuje neprekidni niz VES koje dolaze u pravilnim razmacima
*QRS kompleksi su bizarni i prosireni s diskordantnim T talasom
*impulsi iz komora ne prodiru u pretkomore pa su P talasi normalnog oblika i nisu vremenski povezani sa QRS kompleksima
*posebni oblici komorske tahikardije:
-repetitivna KT (s kratkim nizom VES, izmedju kojih se upisuje normalan sinusni ritam, srece se i kod zdravih o.)
-polimorfna KT (s razlicitim QRS kompleksima koji poticu iz dva ili vise zarista)
-Tosardes de pointes (kod produzenog QT intervala, ishemije miokarda, vazospasticne angine pektoris, morfoloski oblici su karakteristicni po smenjivanju oscilacija-vise i nize)
*LECENJE
-neodlozno
-lidokain 100mg u bolusu
-prokanamid 100mg
-propafen 70mg
-bolesnika sto pre transportovati u bolnicu
Komorska (ventrikularna) fibrilacija
*predstavlja multifokularnu elektricnu aktivnost, dezorganizovanu aktivnost miokarda bez koordinacije rada miofibrila, usled cega nastaje prekid cirkulacije(elektricna smrt)
*LECENJE:
-primeniti sadrzaje kardiopulmonarne reanimacije; lidokain u bolusu u dozi od 100mg svakih 5 min do doze 4mg/kg, a zatim se nastavlja infuzija u dozi od 1-3mg/kg
-kod osoba inad 70god primeniti polovinu doze lidokaina
-ako se ne uspostavi ritam srca, dati u venu adrenalin u dozi od 1mg(umesto lidokaina moze prokainamid)
-u opremljenim ustanovama defibrilacija
Komorska preeksitacija
*predstavlja fuziju dva nadrazaja, prevremenog i normalnog
*odrazava se skracenjem PQ segmenta i prosirenjem QRS kompleksa
*jedna od komora se depolarise preko dodatnog atrioventrikularnog puta pre ocekivanog trenutka
*dva oblika:
-Wolf Parknson White sprovodjenje
-pojave kratkog PR intervala s normalnim QRS kompleksom
*WPW:
-oznacava deobu impulsa koji dolazi iz sinusog cvora
-kroz av cvor i aksesorni put(Kentov snopic)
-Kentov snopic sprovodi impuls brze
-EKG: skracenje PQ intervala i upisivanje delta talasa na pocetku QRS kompleksa
*kratki PR interval i normalni QRS kompleks (Low-Ganong-Levin-LGL):
-odlikuje se upadljivo skracenim PQ ispod 0,11 kod normalne frekvencije ritma
*mehanizam se ogleda u kruzenju impulsa kroz pomocne puteve, oba brze sprovode impuls
*LECENJE:
-kod tahikardije sa uzanim QRS kompleksom dati verapamil ili beta blokatore(propranolol)
-kod sirokog QRS kompleksa daje se lidokain
