Neuropsihološka dijagnostika mentalnih poremećaja - Zavisnost od supstanci

Question 1

šta karakteriše zavisnost?

Answer 1

• očigledan gubitak kontrole ili autonomije sopstvenog ponašanja
• kontinuirana upotreba supstanci, uprkos očiglednoj svjesnosti o štetnim posljeidcama sugeriše da zavisničko ponašanje može da uključuje deficite inhibitorne kontrole, donošenja odluka i regulacije afekata

neuropsihološke i neuroimidžing studije podržavaju ovo zapažanje, implicirajući oštećenja u frontalnom korteksu koji je krucijalan u egzekutivnoj kontroli

Question 2

na šta utiču skoro sve supstance?

Answer 2

na:
- pažnju
- učenje
- pamćenje
- vizuospacijalne sposobnosti
- egzekutivno funkcionisanje

neurobiološki nalazi na osnovu strukturalnih, funkcionalnih i spektroskopskih MRI studija sugerišu disfunkciju moždanog sistema koji opslužuje ove funkcije, posebno fronto-temporalni region

nalazi o oštećenoj inhibitornoj kontroli, radnoj memoriji i donošenju odluka, udruženi sa prefrontalnim anomalijama, su najkonzistentniji nalazi studija o zloupotrebi supstanci

Question 3

koji su faktori povezani sa deficitima u neuropsihološkom funkcionisanju koji dovode pojedinca u rizik da razvije poremećaj zavisnosti?

Answer 3

• premorbidna neuropsihološka vulnerabilnost za zavisničko ponašanje
• poremećaj ponašanja i mentalnog zdravlja
• genetski polimorfizam

Question 5

premorbidna neuropsihološka vulnerabilnost za zavisničko ponašanje?

Answer 5

a) rizično ponašanje
b) bihejvioralna disregulacija

Question 6

rizično ponašanje kao neuropsihološka vulnerabilnost za zavisničko ponašanje?

Answer 6

upotreba supstanci obično počinje tokom adolescencije, koja predstavlja kritičan period moždanog, kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja

adolescencija je period tokom kog je povećana afektivna reaktivnost zajedno sa značajnim produženim moždanim sazrijevanjem

ovo se dešava u oblasti koja je povezana sa jezgrom egzekutivnih i samoregulatornih veština, uključujući inhibitornu kontrolu i regulaciju afekata

Posmatrano razvojno, sazrevanje neurobiološkog sistema koji opslužuje samoregulaciju - kasni i nastavlja se u kasnoj adolescenciji ili u ranom zrelom dobu, što rezultuje u razvojnoj normativnoj “neusklađenosti”.

Zbog toga su kapaciteti za regulaciju snažnih afektivnih i bihevioralnih impulsa kod adolescenata, limitirani.

Ovo povećava verovatnoću da će adolescent donosti znatno impulsivnije, emocionalnije i rizičnije odluke, što ponekad uključuje eksperimentisanje sa drogama i alkoholom, te je incidenca ovakvog ponašanja značajno povećana u adolescenciji.

Question 7

bihejvioralna disregulacija kao neuropsihološka vulnerabilnost za zavisničko ponašanje?

Answer 7

Iako se izvestan stepen bihevioralne disregulacije može smatrati normalnom u adolescenciji, savremena istraživanja pokazuju da su neki adolescenti znatno oštećeniji u ovom pogledu.

Ovakvi adolescenti, ne samo da su podložniji eksperimentisanju sa drogama iz socijalnih motiva, nego su i vulnerabilniji prema razvoju adiktivnog ponašanja.

Bihevioralna disregulacija ključna komponenta koja je odgovorna za zavisničko ponašanje.

Question 8

poremećaji ponašanja i mentalnog zdravlja?

Answer 8

Detinjstvo i adolescencija je, period u kome je incidenca mentalnih i poremećaja ponašanja u naglom porastu.

Mladi ljudi koji rano ispolje problem u ponašanju su u povećanom riziku za razvoj zavisnosti od supstanci, posebno muškarci.

Deficiti pažnje u sklopu hiperaktivnog poremećaja su utvrđeni riziko-faktori za nastanak zavisnosti od supstanci kod mladih.

Deficiti u inhibitornoj kontroli i afektivnoj regulaciji često se sreću u mnogim mentalnim poremećajima, zajedno sa poremećajem moždanih regiona koji opslužuju ove funkcije.

Moguće je da oni formiraju ključne komponente odgovorne ne samo za bihevioralne i mentalne poremećaje, već i za adiktivno ponašanje.

Određene personalne karakteristike mogu takođe da utiču na odluku osobe da koristi droge, isto kao i na njihovu odgovornost za zavisničko ponašanje.

Studije konstantno izvještavaju o povezanosti između impulsivnosti i problema u vezi sa upotrebom susptanci

Question 9

koji su poremećaji mentalnog zdravlja povezani sa razvojem problematične upotrebe supstanci?

Answer 9

• depresija
• anksioznost
• shizofrenija
• bipolarni poremećaj
• opsesivno-kompulzivni poremećaj

Question 10

šta je “spontana brzopleta/nepromišljena impulsivnost”?

Answer 10

specifičan domen impulsivnosti
- tendencija da se postupa nepromišljeno bez razmatranja posljedica
- najdirektnije je povezan sa poremećajem upotrebe supstanci

Question 11

šta je još faktor rizika za poremećaj upotrebe supstanci?

Answer 11

neuroticizam/negativni afekti
- ovo je generalno tendencija da se život doživljava kao znatno negativniji uz teškoće u kontroli raspoloženja i/ili sniženu toleranciju na stresne životne događaje

Istraživanja pokazuju da zloupotreba supstanci kod adolescenata nije rezultat samo dezinhibovanog ponašanja ili impulsivnosti, nego može da odražava pokušaj da se redukuje negativan afektivitet.

Iz neurobiološke i neuropsihološke perspektive, nesposobnost da se raspoloženje reguliše unutar individue i oslanjanje na spoljne agense, kao što su psihoaktivne supstance, sugeriše neadekvatnu moždanu, posebno prefrontalnu modulaciju emocija

Question 12

genetski polimorfizam?

Answer 12

nalazi govore u prilog uloge specifičnog genetskog polimorfizma

Question 13

zašto je adolescencija period povećane vulnerabilnosti prema rizičnom ponašanju?

Answer 13

adolescencija je kritičan period koga odlikuje postepen razvoj samoregulatornih vještina

nezrelost ovih vještina komlikuje rastuću emocionalnu responzivnost u to vrijeme

ovim se, barem djelimično, objašnjava zašto je adolescencija period povećane vulnerabilnosti prema rizičnom ponašanju, uključujući eksperimentisanje sa drogama, alkoholom i njihovu upotrebu u socijalne svrhe (prihvaćenost u vršnjačkoj grupi)

Ovi razvojni procesi mogu da budu izrazito naglašeni kod nekih individua i da se delimično nalaze u osnovi povećanog rizika za poremećaje ponašanja i mentalnog zdravlja.

Problemi mentalnog zdravlja i ponašanja, zajedno sa određenim personalnim crtama, su identifikovani kao glavni faktori rizika za poremećaje upotrebe supstanci.

Question 14

šta se često nalazi u mnogim poremećajima upotrebe supstanci?

Answer 14

deficiti inhibitorne kontrole i afektivne regulacije, zajedno sa disregulaciju moždanih regija koje opslužuju ove funkcije: prefrontalna i temporalna oblast

moguće je da oni predstavljaju osnovu na kojoj se razvija poremećaj upotrebe supstanci i zavisničko ponašanje generalno

genetski faktori koji utiču na funkcionisanje prefrontalne kortikalne regije, takođe mogu dalje da povećavaju moždanu disregulaciju i vulnerabilnost prema zavisnosti

Question 15

zaključak?

Answer 15

Većina nalaza sugeriše da zavisnici imaju neuropsihološke deficite u domenu pažnje, učenja i pamćenja i egzekutivnih funkcija i sa njima povezane moždane poremećaje koje uključuju fronto-temporalnu oblast i bazalne ganglije.

Priroda i obim ovih deficita i faktora koji posreduju između njih (na primer, obrazac upotrebe droge, zloupotreba kombinovanih supstanci, komorbiditet), još uvek nije potpuno jasna.

S obzirom da je većina studija
poprečnog preseka, znači da
nije moguće kategorično odrediti
da li su identifikovani deficiti
specifično posledica droge ili su
u relaciji sa premorbidnom
vulnerabilnošću ili predstavljaju
kombinaciju oba ova faktora.