def. generičkog duš poremećaja kao dela određenog sijagnostičko-klasifikacionog sistema Flashcards Preview

kecman > def. generičkog duš poremećaja kao dela određenog sijagnostičko-klasifikacionog sistema > Flashcards

Flashcards in def. generičkog duš poremećaja kao dela određenog sijagnostičko-klasifikacionog sistema Deck (32)
Loading flashcards...
1

gde se nalaze def. duš poremećaja

u dijagnostičko-klas.sistemima
psihijatri ih daju ugl

2

čime se bave psijatri koji su praktično orijentisani

oni se ne bave teorijskim razmatranjima, već nastoje da uobliče, formulišu, def. generičkog duš poremećaja, koja će pomoći psijatrima i kliničkim psihićima da uspešno razlikuju normalno od patološkog
i da će ta def. moći da se primeni na svaku pojedinačnu vrstu duš poremećaja

3

da li je poremećaj vezan samo za pojedinca ili je to kolektivna pojava

vezan samo za pojedinca
nikako nije kolektivna pojava

4

izgleda da su autori generičke def. duš poremećaja, zanemarili uticaj, u etiologiji,s redinskh faktora, vezali su poremećaj samo za pojedinca. kako to kecman opravdava

ok je
zato što dsm 4 ni 5 nisu etiološki dijagn. klasif. sistemi!
podrazumevani su uticaji sredine - priroda, uža i šira zajednica!

5

def. gen poremećaja acc to kecman da li treba da sadrži ono što je podrazumevano (tipa sredina) ili samo ono što je relevantno za duš poremećaj

samo ono relevantno za duš poremećaj!

6

duš patnja u dsm 4, 1. i 2. predlogu ds 5

dsm 4: duš patnja je udružena s duš poremećajem
1.predlog 5: duš patnja je POSLEDICA duš poremećaja
2. predlog: nema duš.patnje kao pojma

7

acc to kecman, da li je svaki duš poremećaj udružen s duševnom patnjom

ne
npr kod nekih oblika šizofrenog poremećaja
isto kod poremećaj ličnosti
za neke bolesnike maničnih i hipomaničnih stanja

8

zašto nmž kažemo da je duš patnja posledica duš poremećaja

jer npr u depresiji duš patnja je INTEGRALNI DEO a ne posl. depresije

9

onesposobljenost se uzima u kom smislu

oštećenost u 1 ili više značajnih oblasti fxisanja

10

oštećenost u 1 ili više značajnih oblasti fxonisanja je zapravo

onesposobljenost

11

šta kecman vidi kao problem u def. onesposobljenosti kao oštećenja u značajnim oblastima fx

šta su značajne oblasti fx.
ovo je individualna stvar
nije precizno definisano te ne treba ući u operacionalnu def. generičkog duš poremećaja!

12

da li je onesposobljenost samo posledica duš poremećaja

ne već i soc faktora
ideologija normalnosti manjih i većih sredina
jer da li je neko onesposobljen zavisi od soc očekivanja sredine u kojoj živi

13

dsm 4: duš por povezan s POVEĆANIM RIZIKOM DA:

osoba umre
duševno pati
ima bolove
bude onesposobljena
iskusi gubitak slobode

14

da li se dijagnoza postavlja na osnovu faktora rizika?

ne

15

šta je duš poremeć, acc to anri ej

patologija slobode!

16

u 2. predlogu piše da duš por počiva na smanjenju mentalnog funkcionisanja. šta kaže kecman

nije reč o smanjenju već o KVALITATIVNOJ PROMENI mental.funkcionisanja

17

zašto je uvedena sintagma klinički značajan u dsm 4 generičku def duš poremećaja

da ibi se smanjio br lažno pozitivnih slučajeva"

18

šta su lažno pozitivni slučajevi

ljudi koji nisu poremećeni su dijagnostikovani kao takvi

19

da bi se izbegli falš pozitiv slučajevi, šta je uvedeno u generičku def. duš poremećaja, koja sintagma?

klinički značajan

20

u kom smislu se sintagma klinički značajna pokazala kao problematična?

nema empirijsku osnovu!

21

šta je klinički znač u dsm 4?

sam duš por

22

šta su klin znač u dsm 5

duš patnja
i onesposobljenost

23

kriterijum da duš porne sme biti prosto OČEKIVANI ODG na uobičajene STRESORE i gubitke ili
kulturno sankcionisani odg na određeni događaj. kad acc to kecman ovaj kriterij ima smisla

onda kad su obuhvaćena i reaktivna stanja, klasifikacijom!

24

da li dsm 4 obuhvata reaktivna stanja

ne

25

da li se u dsm 4 nalaze neki reaktivni poremećaji i koji

da
ptsd
akutni stresni por
por prilagođavanja

26

koji princip uvodiš u dijagn klasif. poremećaj, kad uvedeš reaktivni poremećaj

uvodim etiološki princip

27

o čemu glasaju članovi odbora zaduženog za neku grupu poremećaja

glasaju da li će neki sindrom dobiti status duš por

28

koji su princip prekrpili sastavljači dsma da u klas. uvedu i reaktivne por?

princip klas: da klas nije etiološka!

29

burs i kendl u čemu nalaze kriterij određivanja je li nekok psiho zbivanje funkc ili disfunckionalno?

u reprodukciji
i
preživljavanju vrste

30

ako neka psiho funkc ugrožava preživlj vrste i repro, oni su?

paotloški